Narodno blagostanje

Страна 452

роугедпоз!. Vređanje stečenih prava u buržoaskim zakonima bilo bi jedna contradictio in adiecto.

Ali, u S 5. Zakona o Izmeni i Dopuni Zakona o Privilegovanoj Agrarnoj Banci nema nikakve povrede stečenih prava. 1, doista, taj propis statuira: „ČL. 28. menja se i glasi: Na zboru daje svakih 100 alicija jedan glas”. ČI. 28. Zakona o istoj Banci, prvi stav (rečenica), glasio je: „Na zboru daje svakih 10 akcija jedan glas”. S 9. pomenute Izmene i Dopune veli: „Ovaj zakon stupa u život i dobija obaveznu snagu kad se obnaroduje u »Službenim Novinama«”. Kad se ima u vidu Š 7. Srp. odn. Š 5. Austr. Građ. Zakonika po kojima, kao što smo već objasnili, zakoni ne mogu vređati stečena prava, da, dakle, u koliko je reč o stečenim pravima, oni vrede sanmio za u buduće (ako zakonodavac nije izrečno drukčije odredio, šio ovde nije slučaj), S 5. Izmene i Dopune Zakona o Priv. Agrar. Banci ima da se protumači i primeni u tom smislu da on ni najmanje ne dira u prava onih akcionara iste Banke, koji su, pre nego što je ta Izmena i Dopuna zadobila obaveznu snagu, bili već pribavili bar deset akcija: oni će i dalje, i posle Izmene i Dopune imati, kao i ranije, pravo glasa (jedan glas) na zboru akcionara Priv. Agrar. Banke, jer je to njihovo stečeno pravo; na njih će se, prema tome, i u buduće primenjivati čl. 28. Zak. o Priv. Agr. Banci. Samo ona lica, koja, pre Izmene i Dopune, nisu imala ni deset akcija, 1. |. nisu bili zadobili pravo glasa na zboru akcionara, potpašće pod novi zakon: ta lica nisu ranije, do Izmene i Dopune, imala nikakvo stečeno pravo {osim pravo da mogu uzimati udela na zboru altcionara, na njemu govoriti ali ne i glasati, što vredi i dalje: S 5. Izmene i Dopune ne odnosi se na prvi stav čl. 27. Zak. o Priv. Agr. Banci: „Na zboru može učestvovati svaki akcionar”, dakle, bez obzira na Droj akcija). Po teoriji Ferdinanda Lasala (Das System er егуогbenen Rechte, Th. 1., 1880.), koja se, za sada još, smatra kao najbolja (mada i ona ne zadovoljava uvek), kod pitanja: kada postoji stečeno 'pravo, traži se, za OVO poslednje, da je, od strane vlasnika (titulara) prava, bilo individualne radnje: inače nema stečenoga prava. Ako jedna osoba, pre Izmene i Dopune od 5. Decembra,!

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр; 29 _

1931. год., nije bila pribavila deset akcija nego samo devet ili manje od devet, onda to znači da tu mije bilo one individualne radnje — pribavljanja питаштикиа t. |. deset akcija — koja je, po čl. 28. Zakona o Apr. Banci, bila potrebna za sticanje prava glasa, t. i. dotična osoba nije, u tom pogledu, imala stečemo pravo glasa, zbog čega se na nju ima primeniti Š 5. Izmene i Dopune: ona sada mora pribaviti još, n. pr., devedeset i jednu akciju (ako ih je već imala devet) pa da stekne pravo glasa. Sa sto akcija ona će, dakle, imati samo jedan glas, onako isto kao jedan raniji akcionar sa svega deset akcija. (Isto rezonovanje će se učiniti, mutatis mutan– dis, i kada |e feč o drugoj, trećoj, četvrtoj, petoj i t. d. desetini akcija).

Razume se da onaj koji tvrdi da ne dolazi pod Š 5., jer je imao već stečeno pravo, dužan je to dokazati po DEO Građ. Sud. Postupka: actori ineumbit probatio, Ditanje u koje nemamo ovde da ulazimo. (Za prvobitne, akcionare, to neće biti teško, s pogledom na čl. 10. odelj. 1. in fine Zak. o Priv. Agr. Banci. Teškoće ovde mogu doći naročito otuda Što akcije Priv. Agr. Banke nisu, kao n. pr. akcije Priv. Nar. Banke, na ime nego na donosioca).

Зато ако bi se uzelo da smo ovde u prisustvu јаупо-ртаупова odnosa (ius cogens), S 5. Izmene i Dopune imao bi se primeniti i na vreme koje je ovima prethodilo, |er, u načelu, kod tih odnosa nema stečenoga prava i lu zakoni dejstvuju retroaktivno (i ako, da primetimo, može, i u oblasti lavnoSa Prava, biti subjektivnih pa, dakle, i stečenih prava). Ali, to ne bi bilo tačno, pri svem tom što |e Agrarna Banka jedna ромјаšćena banka: njene privilegije ne smetaju da je ona ipak jedna pravna (moralna) ličnost Privatnoga Prava i odnosi akcionara prema njoj i vice versa jesu Drivatno-pravni odnosi, onako isto Као što je to slučaj i sa drugim povlašćenim bankama, specialno Narodnom Bankom. Ako ima koja privatno-pravna ličnost koja je povlašćena to je Država kao takva pa opet odnosi u koje ona stupa sa drugim licima (fizičkim ili pravnim ) imaju karakter privatno-pravnih odnosa.

mmm.

извоз ПШЕНИЦЕ У НОВОЈ КАМПАЊИ

— ОДГОВОР Г. МИЛАНКОВИЋА Г. БАЈКИЋУ —

У „Народном Благостању“ у броју од 25. пр. мес. а у примедбама на мој чланак и у свом чланку од 2. 0. м. госп. д-р В. Бајкић ставио је два задужења на мој конто, према чему сматрам себе обавезним да их оправдам. У првом, да сам на конгресу млинара 23. пр. мес. казао да има више начина да се утиче на побољшање цене произвођачу пшенице, а да нисам изложио ни један. Вероватно да сам баш тако казао, јер ја свој реферат нисам ни једним словом унапред срочио, пошто ми је саопштено да имам реферисати у очи самога конгреса увече, те сам га сутрадан импровизирао. Постављено питање потсећа ме на једну конференцију у лето 1929 год. код Министра 'Грговине после оне познате депутације привредника из Бјељине, која је била почетак пшеничних режима. Ја сам тада рекао просто и отворено, да нема начина да се од стране државе утиче на повећање цене пшеници, код слободне трговине, сем да-се отворе државне касе. Тада је резултат био решење, да се при куповинама пшенице за потребе државе —

војске — плаћа већа цена (2000—3000 дин. по вагону) како би се тиме помогло произвођачу и утицало да и други ту цену плате. Ова одлука није ништа друго до оно што сам ја на тој конференцији казао — „то исто само мало друкчије“. Разуме се да је та, прва фаза пшеничног режима завршила малом штетом за државну касу, од које је једним делом помогнут и произвођач, и великом штетом за произвођаче. На'пр. док је војна комисија у Шапцу куповала пуна три месеца у јесењој извозној сезони циглих 300 вагона пшенице плаћајући произвођачу 190— дин. дотле ни један шабачки извозник није могао купити ни киле пшенице за извоз јер је извозна цена била 160.— дин. Шабачка пијаца имала је тада преко 3000 вагона пшенице На пролеће када више војна комисија није куповала, произвођачи су продавали пшеницу испод 130дин. јер је толика била извозна цена. Дакле, док је произвобачу дато на оних 300 државних вагона по 3.000.— дин. вишка цене, задржато је од извоза у јесењој сезони 2.100 вагона