Narodno blagostanje

16. јули 1932. НАРОДКО Бо привредним гранама. То долази отуда, што нашу привреду деце погађа стропоштавање цена, него све друге последице садашње зепресије. Пад фунте погоршао је ситуацију али се

опа ни у ком случају ве може назвати критичном.

wumunija se nalazi pred izborima. i sve političke stranke izlažu svoj program za rešenje krize. Pored opštih, demagoških obećanja o oštrom gonjenju korupcije, kontroli prihoda i imovine državnih činovnika, o uštedama u budžetu ı 1. d. nacionalno=seljačka stranka izraoama je i objavila svoi privredni program, koji je u toliko interesantniji, što će verovatno postati vladin posle izbora. On znači, istovremeno, i potpuni preokret u rumunskoj privrednoj politic. Njegove osnovne misli su sledeće: :

Kumunija je ograrna zemlja i ona to mora ostati. Zbog toga i državna privredna politika тога da odgovara ovom osnovnom karakteru zemlje. Indusirije, koje nemaju prirodnih preduslova za razvoj moraju se demontirati. Carinska tarifa

Pred preokretom 8 privrednoj politici Rumunije

mora biti. tako izgrađena da se štiti samo prerađivačka indu-.

strija, koja ima sirovine u zemiji. Kao instrument nove preofijentacije —- od industrijalizacije natrag poljoprivredi treba da služe novi trgovinski ugovori sa preferencijalnim Rkalauzulama. Ali je prvo potrebno revidirati čitavu spoljnu trgovinsku роlitiku. Kao jedmo moguće sretstvo da se osiguraju tržišta za poljoprivredne proizvode ostaje konzenkvenino sprovođenje principa kontingentizanja uvoza. Mere za zaštitu poljoprivrede u zemljt su sledeće: Zakon o razduženju seljaka ostaje na snazi, sem nekih izmena, koje se odnose na veleposednike. Uvodi se najstrožija kontrola nad radom kartela, koji treba da onemogući svako sporazumno podizanje cema. U spoljno-političkom pogledu program ponovo oživljuje ideju o bloku agrarnih dr-

žava, koji je pre dve godine bio aktuelan, ali se nije mogao:

ostvariti, jer Interesi zainteresovanih država nisu bili isti, niti se je mogao postići sporazum.

ОБАЈ

НОВЧАРСТВО

— У Поштанској штедионипи у Београду за чланове надзорног одбора и њихове заменике постављени су: T. T. инж. Добросав Ратајац, помоћник министра саобраћаја, његов заменик Драгутин Војиновић, виши саветник Генералне дирекције држ. железница; Љубомир Видаковић, пензионер, заменик др. Иван Кавчић, виши саветиник мин. саобраћаја, Станоје Недељковић, помоћ. министра финансија, заменик др. Љубиша Микић, сав. министар. финансија, Миливоје Пиља, начелник министар. трг. и инд., заменик др. Август Павлетић, инспектор министар. трг. и инд. заменик Милош Штиглер, инспектор П. А. Б-а.

— У 1931. год. све велике енглеске банке, сем Берклејбенк, смањиле су дивиденду. Очекивало се је, да ће банке и ове године исплаћивати мању дивиденду, с обзиром на тешке привредне прилике и ниску каматну стопу. Али, то се је показало нетачно. Све енглеске банке имају велике резерве, и оне су због тога у могућности да исплаћују исту дивиденду као и прошле године. Прва банка која је дала привремену дивиденду била је Нешнел Провишнел Бенк, и износи 6% као и прошле године. -

— Pregovori o upisu belgijskog zajma u Francuskoj u iznosu od 800 mil. francuskih franaka završeni su. Kamate su S1/,, a emisioni kurs 951| %. Prvobitna suma od 1 milijardu iranaka nije se mogla postići, jer su švajcarske i holandske

ТАРОСТАЊЕ

Страна 457

Ovaj program macionalnih caranista znači preokret u strukturelnom razvoju rumunske privrede. Dok je do sada iorsirana industrijalizacija, koja nije donela nikakve koristi rumunskoj privredi, nacional-caranisti žele da Rumunija u svetskoj privredi zauzme ono mesto, koje joj odgovara po njenim prirodnim uslovima. Doduše, danas je teško voditi takvu Drivrednu politiku, čiji je princip racionalna podela rada u svetskoj privredi, jer su sve države pristupile protekcionističkim merama, koje su upravo negacija racionalne i normalne funkcije pojedinih nacionalnih privreda u svetskoj. Zbog toga se ! роstavlja pitanje da li će ovaj program, u ovakvoj situaciji, moći koristiti rumunskoj privredi. Nije dosta da samo jedna zemlja pristupi iazumnin privredno-političkim merama, koje odgovaraju podeli rada u svetskoj privredi, dok se druge zemlje drže protekcionizma; a za Rumuniju kao agrarnu zemlju pogotovo је važno, da industrijske· zemlje i dalje pomažu i forsiraju razvoj svoje poljoprivrede. Zbog toga je pitanje, da li će Rumu-

| nija moći naći tržišta za svoje glavne proizvode kod današnje

situacije na svetskom tržištu. Preferencijalni ugovori, o kojima se govori u programu mogli bi doduše olakšati plasiranje poljoprivrednih proizvoda, ali srednjo-evropsko те Које u glavnom dolazi u obzir za rumunsku pšenicu i kukuruz a o kojima je do sada u glavnom samo bilo kod preferencijala соvora, nije dalje više sposobno za uvoz velikih količina, naročito ZDOOZ Toga, što su Nemačka i Čehoslovačka u pšenici postale skoro autarkne.

Ipak, u ovome programu ima jedna vrlo važna Tačka, koja bi mogla da donekle ublaži krizu, i kod eventualnog preokreta u konjunkturi ubrza polet. To je stvaranje poljoprivredne prerađivačke industrije: njena Tržišta nisu još sasvim propala, i za neke artikle može se i danas još uvek naći veliki konzum.

Privredni program rumunske seljačke stranke znači kraj | autarknih nastojanja i u ioliko je on značajan i interesantan | pokušaj, kao što je na drugoj strani i u drugom smislu belcisko+ holandska-luksemburška carinska unija.

ВА banke odbile ponudu da sudeluju u zajmu. Хајат зе deli u četiri rate po 200 mil. franaka. Хајат jie oslobođen od svih francuskih i belgijskih poreza. IUpis se vrši samo u Francuskoj, a preuzeo ga je bankarski konzorcijum u kojem sudeluju sledeće banke. Banque de Paris et des Pays-Bas, Credit Lyonuais, Socićić Generale de Credit Industriel i Banque de PUnion Parisienne. — Ukupne nove emisije mw Sjedinjenim Državama Amerike iznose prema podacima „National Slatistical Service” u prvih 6 meseci 1932. godine, sem komunalnih zaimova, 242.43 mil. prema 1.84 u isto doba prošle godine. Od toga otpada na akcije samo 2.62 mil dolara.

— Reconstruction Finance Corporation je od početka svoga delovanja, početkom februara do kraja juna, odobrila kredita u iznosu od 1.054 mil. dolara na 4.196 raznih preduzeća. Isplaćeno je 805 mil., a povraćeno je okruglo 76 mil. dolara.

-— Pregovori izmeđit Austrije i inostranih banaka tu Londonu doveli su do sporazuma po kome se 19 jula istekli moratorijum za plaćanja kratkoročnih kredita (18 miliona dolara) produžava još za 6 meseci.

— Pzretsednik FHivwer predložio je novu organizaciju He| construction, Finance Corporation. Guverner tederalnih rezervnih banaka g. Eugen Mayer i član federalnog farm borda g

g. Ežen Pol Bestor imaju da otstupe sa položaja kao pretsednici.