Narodno blagostanje

Страна 458

НАРОДНО БЛАГООРАЊЕ

_Бр. 29

Mesto njih će se obrazovati pretsedništvo od 8 članova, koje će se sastojati od jednakog dela republikanaca i demokrata. Ovim Huver hoće da odgovornost za vođstvo Reconstruction Finance Corporation пе snosi samo vladajuća stranka.

— „Летонска влада је одлучила да укине генерални банкарски мораторијум почев од 15. јула ов. год. Банке које не буду још располагале са довољно сретстава за исплате, овлашћене су да продуже мораторијум до 15. октобра ове године.

— Мађарске банке су закључиле да снизе пасивну камату за пола од сто, а активну за 1 од сто. Исто тако је закључено да се редуцирају камате на пољопривредне дугове за 1 и по од сто. Ови закључци банака су у вези са последњим снижењем дисконтне стопе мађарске Народне банке за 1 од сто,

— Банка за Међународне обрачуне продужила је на даља три месеца кредите народним банкама Аустрије, Југославије и Мађарске.

— Američki semat usvojio je sa 53 prema 18 glasova predlog po kome će se opticaj novčanica povećati za 1 milijardu dolara. Prefsednik odbora za spoljne poslove u senatu g. Bora je izjavio da je ovaj zakon dodatak jednog drugog zakonskog predioga po kome će se posednicima, čija je imovina u Opasnosti od stečaja, ofvoriti kredit od 400 miliona dolara. Ova je mera preduzeta paralelno zakonu zv. goldsborel, koji je nedavno usvojila pretstavnička kuća i koji bi isto tako doveo do jačeg povećanja novčaničnog opticaja. Ali smatra se da će oba ova zakona propasti zbog otpora Huvera i federalnih rezervnih banaka.

— Одбор америчког сената за испитивање берзанских трансакција донео је изненада закључак да обустави сваки даљи рад. Као што је познато, овај одбор је основан пре неКолико месеци, са нарочитим задатком да испита берзанске трансакције које су довеле до бесе у априлу и мају ове год.

— Министар финансија наредио је: 1. да се трговање нашим предратним и послератним обвезницама државних спољних зајмова може вршити само Ha домаћим берзама, преко овлашћених завода; 2. да се унос означених папира из иностранства и куповање у иностранству по налозима из наше земље може вршити само уз претходно одобрење Министра финансија; 3. Продаја означених папира у иностранству по налозима из наше земље може се вршити само преко овлашћених завода а цели добивени износ девиза унети у земљу и преко тих завода понудити Народној банци на откуп; 4. Овлашћени заводи дужни су водити евиденцију о кретању ових папира и редовно извештавати Министарство финансија.

— Немачка Гарантна и акцептна банка, која је основана у јулу прошле године за време банкарске кризе, исказује чисти добитак од 23,3 милиона марака. То је скоро половина уплаћене главнице банчине. Укупне обавезе банке исказане су са 1.422 милиона марака. Највише је ангажована код Поштанске штедионице и Жиро централе (око 1 милијарде). 64 од сто обавеза осигуране су гаранцијом државе, Највећи део меница је реесконтован код Народне банке, а један мали део на приватном тржишту.

У току године банка је проширила свој првобитни задатак давања кредита иликвидним банкама тим, што се дала на краткорочно финансирање нових продуктивних делатности. Она сем тога намерава да касније даје кредите приватним банкарима. Због тога је она своје првобитно име Акцептна и гарантна банка a. A. променила у Акцептна банка а, д.

— Banka za međunarodne obračune добја је па ргеkretnicu jer je njena misija u posredovanju oko reparacionih plaćanja, posle Lozanske konferencije, otpala. Posle ratifika-

cije Lozanskog sporazuma novčanične banke zemalja poverilaca će povući svoje dugoročne uplate, koje ukupno iznose 299,2 miliona švaicar. franaka (to je više od polovine upisanog kapitala). Banka sada stoji pred zadaćom da nađe za {o naknadu. Jedna od novih zadaća za nju biće emisija bonova u iznosu od 3 miliarde maraka, što joj je povereno po Lozanskom sporazumu.

— Одржана је ликвидациона скупштина Панчевачке комерцијалне банке. Актива износи 14,315.480 динара а губитак 5,840.371 динар.

— Управни одбор Банке за међународне обрачуне издао је са седнице од 11. јула декларацију:

1. Одржавање и поновно враћање систему златног важења је једино здраво срество;

2. без општег привредног оздрављења света не може помоћи никакво практично срество здраве монетарне политике; у

3. уређење питања репарација мора у најкраћем времену бити настављено решавањем проблема свих међународних дугова.

Претставник Енглеске Монтегју Норман, гувернер Енглеске банке придружио се схватању свих гувернера емисионих банака да треба сачувати систем златног важења, што с сматра као нарочито значајно.

— Америка је, као противмеру на одредбу аустријске Народне банке о неиздавању девиза за службу по иностраним дуговима, подвргла аустријска потраживања у Америци строгим ограничењима.

— После Лозанског споразума облигације немачких иностраних дугова су понова скочиле. У последњој недељи су 7% немачки бонови скочили за 23%, а 6 и по %-тни за 33%. Укупно курсни ниво немачких папира је порастао од конца маја за округло 70%.

; — Белгијски Комунални кредит добио је одобрење за емисију зајма од 20 милиона франака са интересом од 6%.

— Стање Банке за међународне обрачуне концем јуна исказује збир биланса 1.110 милиона према 1.192 мил. франака концем маја. Опадање се нарочито види код улога са роком до 3 месеца новчаничних банака; они су пали са 352 на 210 милиона, док су улози по виђењу скочили од 314 на 396 милиона.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министарство финансија је објавило извештај O оствареним државним расходима и приходима у току прошле буџетске године. У буџету општих државних расхода и прихода било је предвиђено расхода 8.781,505.068.— дин. а стварно је утрошено 6.104,723.138.— дин, или само 69,5%. Код прихода било је предвиђено; од непосредних пореза 2.106,000.000. дин. а остварено 1.771,611.871— дин.; од посредних пореза предвиђено је 5.894,641.740.— дин. а остварено 4.660,802.854.— дин,; и од вишка прихода државне привреде предвиђено 479,697.552.— дин. а остварено 220,978.975.дин. Буџет прихода и расхода државних привредних предузећа исказује расхода предвиђених 4.765,743.050.— дин. а стварно утрошених 4.196,510.508.— динара. Приходи су предвиђени. са 5.169,662.214.— a остварени са 4.271,797.044.— динара. Према томе укупни расходи у прошлој буџетској години изнели су 10.301,233.642.— дин, према укупним приходима од 10.925,190.797.— динара.

— Услови мађарског зајма код Друштва народа, чије је трансферирање Мађарска пре кратког времена обуставила, предвиђају да заступник Друштва народа задржава приходе од монопола дувана и пореза на шећер на посебан рачун „ако сама влада не одговори својим обавезама. Влада је