Narodno blagostanje

723. јули 1932.

Veštačko manipuliranje sa kamatnom stopom sa strane novčanične banke, da se na taj način kompenziraju svi ostali faktori novčanog tržišta i tržišta kapitala proizvodi zabunu, koja kasnije mora da vodi ekscesivnim kamatnim stopama 1 ргоtivnom pravcu.

То мтеф та sva tržišta. Veštačka niska cena za ugalj na jednoj strani bi ograničila njegovu proizvodnju a na drugoj dovela do rasipničke potrošnje, sa posledicom da bi pre ili posle nastupila velika oskudica uglja, koja bi se mogla popraviti, samo vanredno visokim cenama uglja, da bi se ponovo ograničila potrošnja i oživila proizvodnja.

Najvažniji razlog za sadanje zastrašujuće stanje na iržištu kapitala u Sjedinjenim Državama sa njegovim fantastično visokim rentama, sa oskudicom hipotekarnog novca, sa njegovim besprimernim iznosom dobrih efekata je obilje na sretstvima novčanog fržišta, koja su od 1921 do 1929 prestrujala na tržište kapitala.

П. Утицај новчаничних банака на робне цене.

| Ако није паметно захтевати од новчаничне банке да стабилизира каматну стопу на новчаном тржишту и тржишту капитала, тада је још мање паметно захтевати, да стабилизира робне цене. Политика новчаничне банке је само један фактор на тржишту капитала и новчаном тржишту, а стање на њима је само један од многих фактора који лодирују робне цене. Ниједним другим путем, сем регулисањем новчаног тржишта капитала, не могу новчаничне банке утицати на робне цене, а и овај утицај је утицај другог или трећег реда. | Општи просек робних цена зависи од много елемената. Ми смо имали у Сједињеним Државама Америке 1924. године умерени пораст цена, који је почео половином године. Он је почео са јаким порастом цена пшенице због оскудице у свету, пошто је канадска жетва много попустила, док је америчка била врло добра. Америчка пољопривреда, која се налазила у депресији, доживела је побољшање свога стања и њена куповна моћ за индустријске артикле је нагло порасла. Истовремено је Дозов план успоставио поверење американских капиталиста према Европи. 1923. године ми смо на нашем тржишту пласирали само 267 мил. долара у страним вредностима. Али 1924. године, нарочито у другој половини године преузели смо скоро милијарду долара у оваквим вредностима. У исто време су Федералне Резервне банке случајно купиле велике количине државних зајмова, чиме је наше тржиште било преплављено новцем што је довело до ненормално високих резерви код банака и великог проширења кредита. То је олакшало огромне пласмане у стране вредности, који су се извршили у другој половини године. Наш извозни вишак пао је 1923. године на 375 мил. долара а 1924. године порастао је понова на милијарду. Робне цене су порасле од просечних 148.8 у првој половини 1924. године на просечних 1584 у првој половини 1925. године. Да није било једног од ова три фактора, пораст цена био би мањи.

· У главном се може казати, да политика новчаничних банака у земљи са златним важењем има врло мали утицај на општи ниво робних цена. Однос цена и злата је интернационалан. Дугорочне промене у добијању и у употреби злата — у светској размери — су важан фактор у развоју цена. Исто тако су и промене у производњи и потрошњи робе најразличитијих врста од великог утицаја.

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 469

Промене у међусобном односу производње разне робе могу имати за последицу радикалне промене у појединим денама као и у општем просеку цена. Ако се н, пр. пољопривредни артикли производе у великим количинама, а у исто ' доба индустријски производи у недовољним, може пад цена

ji пољопривредних производа тако смањити куповну моћ пољопривредника, да постану неспособни, успркос смањено! индустријској производњи, да преузму индустријске произ|воде по владајућој цени и тако мора доћи до њиховог пада „цена. Мене стоје у међусобном зависном односу. Управо ова констелација била је један од главних фактора у преокрету цена у Сједињеним Државама Америке и у свету 1920./21. |И данас је поново доживљујемо.

• 11. Стварност против квантитативне теорије

Присталице схватања да новчаничне банке требају и могу стабилизирати робне цене, деле се у два табора. Једни се једноставно држе квантитативне теорије. Ова тврди, да — код истог волумена трговине — просек цена пада или скаче у истом односу као и количина новца у оптицају и банкарских депозита. Научније присталице ове теорије узимају у обзир још „брзину оптицаја“ новца и депозита, али они већином тврде, да стални обичаји и навике одређују мање или више „брзину“. Ово мишљење је и теориски криво. Али није потребно ништа више да урадим па да га оповргнем — него да изложим догађаје у најближој прошлости.

Половином 1919. године учили су нас квантитативни теоретичари да ми услед великог проширења банкарских кредита стојимо пред сталним повишењем ниво-а цена, У уверавали су нас, да би се додуше цене могле колебати за 5—6% изнад и испод садањег стања, већ према коњунктурим циклусима, али да је у главном ниво цена сталан и сигуран. У следећој години и по порасле су цене за 15% и онда су пале нагло за 49%, док је опсег банкарских кредита на крају овога пада био већи него на почетку пораста.

После овог великог пада цена учили су нас квантитативни теоретичари, да цене морају поново да порасту и то врло високо, као последица великог прилива злата, који се из године у годину повећавао и постигао рекорд 1927 године.

цена 1928 године био је исти као и онај 1921 године.

Чињенице не праве велики утисак на присталице квалитативне теорије, као што је већ давно опазио и Јоћп Уа Mill.

Али у овоме случају су чињенице биле такве да се је међу неким европским квантитативним теоретичарима морао створити један митос за њихово објашњење: Овај се састоји у томе, да је управа Федералног резервног система добијено злато стерилизирала и спречила да се прошири кредитни волумен и да се на тај начин подигну цене. Следећа табела показује несмисао овога митоса.

Депозити кредитних банака:

у милионима долара

11. априла 1928. 44.234 11, априла 1928. 44.234

30. јуна 1919. 27.128 30. јуна 1921. 29.831 пораст 16.506 пораст 14.403 у % 5906 . у % 48.2

Централа у ПРАГУ

2 филијале Капитал Кч. 2235,000.000 У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ || Телег, адреса; АНГЛОБАНКА

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА «<i>» M JE MIL J A JE S ЊЕФЕРА МУ

O OB OB Резерве Кч, 141,000,000 | ЛОНДОН БУКУРЕШ — Тели 23402, 23403, 23404, 23405 || — — И СОФИЈА——Т

Злато је долазило, али пораст цена није наступио. Просек