Narodno blagostanje

Страна 470

Зајмови, дисконти и пласмани кредитних банака:

Бр, 30

на другој страни. Она је пре деловала посредним путевима

11. априла 1928. — 47.607 11. априла 1928. 47.607 | од којих су следећи најважнији: 30. јуна 1919. 31.725 30. јуна 1921. 34.209 1) Велико проширење кредита омогућило нам је — као –———__ 777а зоџ | поверилачкој земљи са високим царинским зидовима, — да ПРВЕ PO ari 1 одржимо велики извоз, и велики извозни вишак. Другом свету у % 50.1 у %. | 39.1

У току овог проширења изменио се је однос између монетарне златне залихе и банкарских депозита од 12.33% у 1923 години на 9.73% у 1928. Проширење кредита било је веће него повећање трговачког волумена, али цене нису скочиле. Оне су морале 1921 године да буду више за 83%, да би се доказала правилност квантитативне теорије.

Све што се је могло замислити употребљено је за проширење кредита, али дејство на цене било је једнако нули. Супротно томе, финансирали смо велику шпекулацију са плацевима и огромну шпекулацију са ефектима.

Неки браниоци квантитативне теорије приговарају, да цифре које сам изнео не узимају у обзир све цене, него само цене у трговини на велико, и тврде, да би слика изгледала друкчија да су се узеле у обзир и све остале цене заједно са ефектима, зајмовима и плацевима. |

Насупрот томе, ја констатујем: прво, да је за наше питање ова тачка посве безначајна. Ми се бавимо ценама на велико и расправљамо о теорији, да се цене у трговини на велико могу стабилизовати, ако се волумен новца и кредита стави у чврст однос са волуменом трговине. То је теорија, Ha KOjoj ce ocHMBa Goldsboroughs-bill.

Друго, констатујем, да би увлачење ефеката, зајмова и плацева у индекс цена могло нешто улепшати слику за квантитативну теорију до 1929 године, али би је од 1929 битно изменило, јер је пад цена ефеката зајмова и плацева био много бржи него цена у трговини на велико и много бржи него опадање новчаног, и кредитног волумена. У ствари, банкарски кредит је био на рекордној висини у јесен 1930 године, дуго после почетка пада цена ефеката зајмова и плацева.

ТУ. Нова формула „стабилизатора“

Разочарани у стварност података или због њиховог непознавања, неки „стабилизатори“ нашли су једноставнију формулу. Они не покушавају да новчани и кредитни волумен ставе у везу са трговачким, него једноставно гледају на цене у трговини на велико и захтевају од Управе Федералног реЗервног система или новчаничних банака, да оне регулишу цене без обзира на нешто друго. Ако цене падају, треба проширити кредите докле престану падати. Ако цене треба да порасту, тада треба да се иде са проширењем кредита тако далеко, док се не постигне жељени ниво. Ако се при томе створи дивља шпекулација са ефектима, не треба се на њу обазирати нити дозволити да она утиче на кредитну политику.

У. Проширење кредита утицало је на робне цене

Јако проширење банкарских кредита, које је прелазило тражњу, оставило је 1928. године цене на истом нивоу на коме су биле 1921 године. Али би ниво цена измеђ 1921 и 1928 године пао, да није било експанзије кредита, Она није деловала на пораст цена, али јест на њихову стабилизацију. Она није додуше тако деловала, као што су то очекивали квантитативни теоретичари, наиме стварањем механичке равнотеже измеђ количине новца на једној и количине добара

било је немогуће да пласира у нашим границама тако многс добара, да прибави „заслужене доларе“ са којима би плаћали камате на своја дуговања код нас и са којима би куповали нашу робу. Али велико проширење банкарских кредита омогућило је пласирање нечувене количине иностраних зајмова, којима је остали свет прибавио „позајмљене доларе“ са којима су плаћали камате ка раније зајмове и са којима су могли да наставе куповати нашу робу.

2) Дошло је до огромног оживљења наше грађевне делатности и других дугорочних инвестиција укључивши и градњу путева, што не би могло заузети оволики опсег, да је проширење кредита било мање,

3) Финансирање посла на рате банкарским кредитом заузело је много већи опсег, него што би при нормалним приликама било могуће. ;

4) Конзум је набујао у највећој мери шпекулативним зарадама на ефектима, зајмовима, и плацевима. Према ·извештају државне благајне за 1928 годину, скоро 11% опорезованог прихода те године састојао се од добитака на ефектима, зајмовима и плацевима или из чисте добити од инвестиција дужих од две године.

М1. Робне цене 1926—1920 године на абнормалној и опасној ВИСИНИ

Цене 1926 и даљих година, које Сојабогоцов-ђ5Ш жели опет да успостави, биле су дакле опасно несталне цене, Оне су биле зависне: |) од новог извоза на кредит 2) од грађевне делатности, државних и општинских инвестиција, које су финансиране зајмовима и хипотекама, изграђеним на проширењу кредита 3) од брзо развијеног посла на отплату и 4) од трошења шпекулативних добитака. Оваки ниво цена не може се повратити нити га треба желети. Ми треба да желимо отпорнији и сталнији ниво цена, који се сам штити и почива на употреби нормалног прихода. Ми треба да преферирамо спољну трговину, која почива на здравој основи размене робе и услуга за робу и услуге. Нама треба да буде милије, да се уштедама публике финансира наше грађевинарство и наше државне и општинске инвестиције и коначно да се у случају државних и општинских инвестиција у већој мери плаћају из текућих пореских прихода.

Ниво цена не треба да остане на данашњем ниском стању. Ми имамо сада панични ниво цена. Ако успемо поново изградити нашу спољну трговину — а то можемо, ако хоћемо — тада можемо постићи радикално оживљење пољопривредних цена и куповне моћи пољопривредника за индустријске производе. Са поновним оживљењем индустријске делатности, доће до полета и код сировина. Код повећаног волумена трговине индустријске цене не требају чак ни да порасту, па да индустрија буде поново рентабилна. Кад се успостави равнотежа измеђ цена индустријских производа и цена животних намирница и сировина, ми ћемо постићи сигуран и одговарајући ниво цена. Али ту не помаже нова велика експанзија кредита. Много пре морамо да се бринемо за нашу спољну трговину, и то на тај начин да снизујемо и укидамо царине и да уредимо међусавезничке дугове и репарације. ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

R. G. DUN & CO.

уунивинанавнивванннивцинипвананцинилннмм илпкипилинииноннини

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАГРЕБ

кнез Михејлова 30. Бериславићева 7.

"заминннниввнвавиновнинливилникванинвнаниинввицниновининилинннциа

=ениншшотвнне