Narodno blagostanje

Страна 472 НАРОДНО

читав свет. Интересантно је стога да видимо с каквим пред- -

лозима Енглеска приступа конференцији у Отави, и какви су њихови изгледи.

Листови, који воде пропаганду за ову конференцију, показују да влада нема још дефинитивне предлоге, Многе фанатичне присталице Британске империје траже потпуну аутаркију. Секретар одбора Доње куће за питање Империје изјавио је, да је циљ Отавске конференције изложен у следећем говору г. Џозефа Чемберлена одржаног пре 30 година: „Ми располажемо са империјом, која, консолидована, може да, при правилној организацији, буде сама себи потпуно довољна. Нема ни једне животне намирнице, сировине, ни луксузног артикла, који се не може наћи негде у Британској империји. Потребно је само да се она уједини и да се ми, који смо је наследили, покажемо дораслим својим задацима“. То је утопија. Британска империја није привредна целина. Трговина читаве Империје са иностранством три пута је већа него она унутар њезиних граница. Енглеска је од читавог увоза 1931. год. купила од земаља заступљених на конференцији у Отави само 24%, од европских земаља пак 41%, а 29% од осталих. Од читавог енглеског извоза отпада само 34% на земље претстављене у Отави, 43% на европске и 33% на остале. Епглеска је, дакле, и као купац и прода"Вац, заинтересована више у Европи него у ломинијама. Код појединих доминија, истина, игра она већу улогу. Али и ове Cy далеко од привредног јединства са својом метропслом. Канада, чија је спољна трговина 2—3 пута већа него она Аустралије, Јужне Африке, Нове „Зеландије и Индије заједно, увезла је из Енглеске само 110 милиона фунти, а 150 мили она из читаве Империје код укупног увоза од 628 милиона фунти. У Енглеску је, пак, извезла 171 милион код укупног извоза од 601 милиона фунти. Учешће Енглеске у спољној трговини осталих земаља нешто је веће. Код Индије оно износи око трећину, Аустралије и Јужне Африке око половину, док код Новог Зеланда у увозу 58% а извозу 89%. Али, као што рекосмо, све ове земље стоје у спољној трговини иза Канаде. Велика повезаност доминија са светском привредом долази даље до изражаја у томе, што оне у неКим производима располажу са много већим вишковима него што је то потребно Британској империји. Ту спадају нарочито памук, јута и пшеница. Остварење аутархије изискивало би дакле велике редукције у пољопривреди Енгле„Ске и индустрији доминија. Толико одрицање нема изгледа. Енглеска је од скора почела са субвенционирањем своје пољопривреде, а домипие форсирају већ годинама своју индустрију. Канада нарочито своју будућност гледа у развоју индустрије чија производња већ и сада претставља већу вредновст него пољопривредна.

Питање се практично, дакле, може поставити само тако, да ли се може Енглеска ојачати трговинско-политичким мерама према доминијама или не. Ту имамо две варијације. Према једној би се имале снизити царине у оквиру слободне трговине у самој Империји. Тим би порасла трговина између Еглеске и доминија и куповна снага Им_перије би скочила. Повећана куповна снага би осталом свету добро дошла. Тим и снижавањем царина конференција у Отави дала би светској привреди нови импулс. Има многе оптимиста, који верују, да би Енглеска, после оваквог решења конференције у Отави, ублажила своје заштитне царане и према осталим земљама. У овај повољни обрт ми не верујемо. Доминије неће, у корист Енглеске, одустати од својих високих марина. Вероватније је, да ће их оне, по предлогу Бенета, према земљама изван Империје повећати sa 10% и више, а Енглеску само изузети од тога, Енглеска ће, пак, задржати своје досадашње царине и уступити доминијама у оквиру садашњег система извесне привилегије, кас што је она, по којој доминије неће све до 15 новембра

БЛАРОСТАЊЕ Бр, 30

1. г, плаћати царине уведене после октобра прошле године. Овај систем ће нарочито бити примењен на многобројне царине на пољопривредне производе, у чему је најважније коначно регулисање заштите производње шшенице за пшеницу из Аустралије и Канаде. Њих Енглеска намерава да уведе тек после конференције у Отави.

Ако се усвоји ово решење, које у осталом има највише изгледа, последице би за привреду великог броја земаља могле бити врло штетне. Унутарња трговина Империје би се, истина, повећала, али би за то она са осталим земљама постала мања. Ова померања у светској трговини и кризе, које би тим настале, биле би изванредно велике. Енглеско тржиште за остале земље постало би још затвореније. Од тога би трпела у првом реду Аргентина, која највише увози пшенице у Енглеску, јер би на њезино место дошле Аустралија и Канада, па онда Скандинавске земље и Холандија, које тамо увозе велике количине животних намирница, С тим би трпеле и јужно-европске земље, чији је директни извоз у Енглеску истина мали, али би на осталим тржиштима наишле на јачу конкуренцију земаља истиснутих са енглеског тржишта. јако ће бити погођене и индустријске земље, у колико доминије буду увозиле из Енглеске оне промзводе, које су досад куповале од њих.

Monopolski prihodi u aprilu i maju ove godine

Pogoršana privredna depresija ostavila je svoje vidne tragove i na prihodima Monopolske uprave. U oba prva meseca bidžetske godine 1031/33 — m mesecima april i maj — iznosili su prihodi Monopolske uprave 306.13 miliona prema 385.56 miliona u odgovarajućim mesecima prošle godine. Manjak prihoda iznosi S0 miliona odnosno 27% a prema budžetu predviđenom, prihodi su podbacili za isti iZnos.

U aprilu iznosili su monopolski prihodi pojedinih artikala

kao što sledi: | ; · 1 U} amra а

Artikal O II II А ЛЕ | Н predvidj. ostvar. u milionima dinara

Duvan 136.09/. 1571 203. 1425 2695 50 15:74 14.63 14 18.0 — 3.4 Ребтојеј 10217 837 - 12 13 — 29 Žižice 8.38 609 —+ 16 10.5 — 3.8 Наг. та сеје. 6.66 3.93 | — 27 3: _ 19 Razni prihodi 13.29 (0:05. == 1972 2.1 — 20 Sveca: 18435 14944 — 319. 1083 —_ Ае

Prema istom mesecu prošle godine prihodi su podbacili za 38 miliona i to 23.3 miliona kod duvana koji je dao svega 115.7 miliona, a za 13 miliona su podbacili razni prihodi. Petrolej je jedini artikal, koji je prema prošloj godini dao višak,, a to je posledica specijalnih okolnosti. U aprilu o. g. ostvareno: je za 43.8 miliona manje nevo je budžetom predviđeno.

U maju slika je sledeća:

; ; :5 ша al

Artikal O M OU позам || | dredvadj, ostvar,

u. milionima. dinara

Duvan 146:89 1215: —_ 251 та95. _ 223 So. 18.57 117.99: — 06 19:09." — 0:08 Petrolej 6.45 3.30. | — 30 ЗА #70 Žižice 9.99 916“ — 0:8 105 = 13 Hart. za cis. 71.39; 448, — 28 647 | –— 12 Razni prih. 0:60 0.55, — 0.05. 200) — PIB Svega: 189.21 156.72 | — 32.9 | [03% 365