Narodno blagostanje

23, јули 1932.

mnn

U toku ove nedelje odobrio je Ministarski savet na predlog Ministra ftrgovine i industrije avema bankama, da se mogu koristiti propisom člana 5. Zakona o zašti zemljoradnika i o stavljanju na snagu pojedinih propisa Zakona o obezbeđenju i izvršenju od 19. aprila o. gOdine. To su Jugoslovenska privredna zadruga i štedionica iz Sarajeva i Srpsko-Sremska banka d. d. n Runi.

Još dve banke pod režimom moratoriuma

ЕЛ ТЛЕ

Za obe ove novčane ustanove donete su zasebne uredbe koje su polpuno identične sa uredbom, donesenom u korist Banke i Štedionice Gorskog kotara d. d. u Ravnoj Gori, Bokeške banke d. d. u Kotoru i Muslimanske kreditne banke d. d.

u Foči, sa tom razlikom, da će Jugoslovenska privredna zadru-

ga i Štedionica isplaćivati na uloge na knjižice i DO tekućim. računima 5% bruto kamate (isto važi i za Srpsko-sremsku banku u Rumi). Za Jugoslovensku zadrugu je dalje predviđeno, da za vreme f{rajanja ove uredbe ne može prenositi niti otuđivati zadružne udele. _—

Pokušaćemo, da damo kratak pregled o stanju ovih zavoda.

jugoslovenska privredna zadruga i štedionica u Satajevu je novčana ustanova sui generis. Osnovana je 1926. godine i njezini glavni poslovi baziraju na prikupljanju, lombardovanju i relombardovanju hartija od vrednosti, prvenstveno 6% ODVeZnica za finansisku likvidaciju ošteta za beglučke zemlje u Bosni i Hercegovini. Baš zbog ovih obveznica ona je i osnovana. 10 nije akcionarsko društvo, već zadruga na udele — dakle prva zadruga pod moratoriumom. Udeli se uplaćuju u 6% Beglučkim obveznicama koje se primaju po nominalnoj vrednosti. Ovi udeli iznose u gotovom 272 hilrade, a u obligacijama 312 hiljada, ukupno dakle 584 hiljada dinara. Hezerve su iskazane sa 55 hiljada. Bilo je neizbežno, da je kod jedne ovakve male zadružne organizacije, koja se pri tome bavi još i poslovima sa hartijama od vrednosti, dolazi do nelikvidnosti. Pri tome ona je imala i znatan odliv uloga, koji nije ni ove godine prestao. Od 31. decembra 1931. godine do kraja |una, dakle za šest meseci, zadruga je isplatila jednu trećinu uloga na knjižice; oni slu opali od 960 hiljada na 650 ћ ада dinara. Pored toga, pasivni tekući računi iznose 490 hiljada. U aktivi, iskazan je eskont sa 630 hiljada (skoro potpuno zamrznuto, pošto su to 'krediti dati malim siromašnim ljudima) razni aktivni računi sa 479 hiljada a porite!) hartija od vrednosti je iskazan sa 580 hiliada. Kursni gubitci na državnim papifima ı odliv uloga prinudili su zadrugu da zatraži respiro, naročito i zbog toga, šio su meke banke, veći kreditori, bili prinuđene, da traže svoje uloge.

Dok kod ove zadruge vidimo, da je došla u teškoće zbog зготауапја kurseva naših državnih papira, do{ile je SrpskoSremska banka u Rumi pala kao žrtva agratne krize. Ova banka, akcionarsko društvo osnovana je još 1912. godine a ima glavnicu od 3 miliona dinara i 1.2 miliona rezervi. Interesantno je napomenuti, da je ona još u proleće, pre stupanja na snagu paragrafa 5. Zakona o zaštiti zemljoradnika, sama fražila prinudno ravnanje — činjenica koja je sada mnogo komentarisana, pošto je poznato, da se olakšicom člana 5. mogu da služe samo novčani zavodi sa inače zdravom aktivom #. j. oni zavodi koji su postali privremeno nelikvidni i koji su došli u teškoće zbog poremećenih kreditnih i opšte privrednih prilika. A banka koja traži prinudno ravnanje, nije samo privremeno nelikvidna, već ima i načetu aktivu. Na zahtev poverilaca obustavljen je Dpostupak prinudnog ravnanja van stečaja i baš oni stu tražili molbu za moratorium. Odluka nije bila laka — a pošto je mo= ratorium odobren — izgleda da je ipak pobedilo mišlje-

· hje, da. su.i u slučaju ove banke. krive naročite. prilike, sadaš-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Страна. 471

njice i da će za ulagače, povefioce i samu banku član 5. biti | povoljniji od vanstečajnog ravnanja.

Pri tome nesmemo izgubiti iz vida da je ova banka poslednje iri godine stvarno imala da pređe čitavu golgotu. U bilansu za 1928. godinu iskazuje 19.5 miliona uloga i 3.5 miliona raznih poverilaca. Zatim dolazi opadanje pasive. Krajem 1930. godine iznose ulozi 15 miliona, poverioci 600 hiljada a krajem 1931. godine su ulozi opali na 9 miliona, a ромепос! reeskont na 60 hiljada dinara. Odliv je dakle u toku od iri godina iznosio preko 13 miliona, od čega otpada 7 miliona na poslednju godinu. Stvoriti ovolika sredstva, i to još u OVim gOdinama katastrofalnih privrednih prilika bio je zahtev, koji prelazi normalne sposobnosti svake banke. Iz aktive vidimo, da je eskontni porilelj od 1928. godine kada je iznosio 15 miliona, smanjen na 7.6 miliona a tekući računi od 9.7 miliona na 2.8 miliona. Da je kod ovako rapidnog realiziranja aktive moralo biti i gubitaka, nije se moglo izbeći kao što se nisu mogli izbeći gubitci na efektima. Pošto je odliv uloga naštupio već i u 1929. godini, kad to kod ostalih novčanih zavoda još nije bio slučaj, nije isključena mogućnost da su i drugi, ne samo ekonomski motivi bili uzrok navale ulagača.

Образовање националне владе у Енглеској од претежно конзервативних елемената побудило је понова мисли о Империји. Британска империја има да се привредно уједини. Тек ојачањем читаве Империје поједини њезини чланови постаће здравији. Ова мисао је последњих година пропагирана са нарочитим полетом. Енглеска у томе види излаз из своје дуге и тешке привредне депресије. Њезиним истицањем код Енглеза се поново пробудило поверење и самопоуздање, који се опажају од последње јесени на овамо.

Мисао о Империји је стара. Она потиче још из времена Џозефа Чембрлена, који се деведесетих година борио

Империјална конференција у Отави

ства и задржавање слободне трговине унутар њених граница. Његов циљ је био потпуна аутаркија Британске империје. Чембрленов покрет је пропао на изборима од 1905. год. који су донели победу либералима и тим пораз присталицама Империје и царина. Ова мисао се понова појавила тек 1930. год. пред Империјалну конференцију. На челу овог покрета били су краљеви штампе лордови Бивербрук и Ротермир. Али Империјална конференција од 1931. год. претрпела је потпуни фијаско. Она је пропала, јер је велики део енглеског народа остао на становишту слободне трговине, што нису изменуле ни до тада уведене неке царине Лабуристичка влада, Макдоналд, Сноуден, Грешем, нису изашли у сусрет захтеву доминије, а: нарочито Канаде, да се уведе преференцијална царина за њихову пшеницу. Они нису могли, као претставници радничке странке, да пристану на меру, која би поскупила живот у земљи.

Ситуација је сасвим другачија за конференцију која се сада одржава у Отави. Енглеска не ступа пред доминије као земља слободне трговине. Она је пре годину дана са великом брзином израдила заштитни царински систем. Сада она може да пружи доминијама велике уступке. Енглеска намерава да постојеће појединачне преференцијале за империје изгради у један систем. Због овога је она одбијала да сада све трговинско-политичке преговоре са другим земљама. Од начина, на који се регулише ово питање у Отави зависи дефинитивно решење енглеског заштитног система. (С тога ће конференција у Отави, с обзиром на важност Енглеске у светској трговини, бити од велике важности за

за подизање царинских зидова између Империје и иностран-.