Narodno blagostanje
Страна 499
6. август 1932.
_ В. Бајкић_
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ПЛАН дер БЕЛИНА О САНИРАЊУ_
КРЕДИТНОГ ТРЈ
УПШТА.
Полазна шачка, — Узрок и обим кризе наше; банкарства. — Дејсшво д-р Белиновог плана по новчани олшицај. — Фаншасшичносш идеје о финансирању плана пушем искивања сишнот новца. — О нашем шржишшу ефекаша,
1. Полазна тачка
Наши стедњи и мали новчани заводи, каже
| д-р Белин, кредитирали су вемљораднику у разним
· формама, 2—>8 милијарде динара. У Војводини и Србији има такових, који су тако пласирали 90% својих уложака. Најмање 2/8 наших новчаних завода, стоји и пада са сељачким дуговима. Међутим ти су кредити, каже даље д-р Белин, замрзли.
Под замранутим кредитима разумеју се краткорочна, потраживања, чија је наплата, онемогућена поторшаним привредним стањем дужника. Међутим
_ д-р Белин вели такође у почетку да бу наши нНовчани заводи давали пољопривреди дугорочне кредите, који у другом свету дају хипотекарне банке. Наше су банке тиме поткопале своје темеље и д-р
· Белин сматра, да би дошло „до лома, код нашег новчарства, и да није било пада фунте.
Из горњега, се не види јасно, да, ли су краткорочни замрзнути кредити или дугорочни узрок невоље банака. Ако мисли на, последње онда то не би било тачно. Истина је, да код нас не постоји тржиште дуторочнот кредита, али последице тота не сносе банке, већ пољопривреда. Не одговара стварности гледиште д-р Белина, ла су наше банке дале сељаку дугорочне кредите. На против, џелокупност сељачних банкарских обавеза је краткорочна, 3—6 месечна, То признале д-р Белин у реченици „по форми су ти кредити краткорочни а, по суштини дугорочни... Ни по суштини нису ти кредити ДУГОрОЧНИ. Натте банкарство има много недостатака; али је потпуно искључено, „да је две трећине наших новч. завода“ у толикој мети гавило постулат ликвилитета, да је лавало ,.90% својих уложака на крепит и ако је знало да се они тек после мното толина могу ла врате. Не сме се ттетпоставити ла су Отпска банка. Панчевачка, пучка. Јова хпватска. Залружна госполатска, тртовачка, и обртна. Отипта привредна и т. д. давале литорочне крелите. Истина је. та, ти кредити нису тромесечни. Али таквих крелита. нема У опттте у чисто атрарној земљи, 'Ло емо ми констатовали јотт 1919 тол. у натпој студији ,„Моплате. banoue et bourse en Уопоозјаује“ то је прихватила и Натолна банка, у једном ол својих гол. извештаја после тата. Кол нас је тромесечни менични крелит пролонталтисни. И не може лтуготаче да, буле. Тра"јање ктелита зависи от луттине економскот ппотеса, а. орат је у пољетт~топати јелногориињи, А како. је пољеоптивљета, главна, тотрратна тпана, то се и обтале шптувпелне гране, па и инлустрија, (кол које је "ктаћу привредни процес) мора по томе да. управља. СОтвалт крелит кол нас је 9—12 месечни. Како KOJ
· пољопривреде елементарни чиниоци играју битну
улоту, то се може догодити да сељак на крају прве тодине не може да плати, Тако је код нас пољопривредни кредит 1—2 годишњи. Само делимично могу остале привредне гране да се ослободе од тога нормалнота рока.
И једногодишњи рок је као основа активе дужи но просечни рок пасиве наших банака. Значи да су наше банке стално у колизији са постулатом хармоније рокова између њихових активних и пасивних послова. Према Томе теориски наше су банке требале да апстинирају од кредитирања сељака, у опште. Али ни то не ба ништа помогло: не може се у налпој земљи наћи сигурних нкраткорочних пласмана за цео банкарски капитал. Банке су у осталом бежале од сељака колико год су могле. Али за то ништа, мање нису замрзли кредити дани осталим привредним гранама, А кад је тако, онда је много боље да то буде у пољоптивреди. То се може само у добро да упише нашим банкама.
Из овога излази: | |
1) Да наше банке нису давале дугорочних кредита, пољопривреди;
9) Да тромесечних кредита код нас има врло мало и да је просечни кредит код нас једногодишњи;
3) Да је сељачки кредит 1—>2 годишњи;
4) Да су кредити дати пољопривреди од стране банака, вамрзли; .
5) Да су замрзли великим делом и кредити дати осталим привредним гранама.
" Потребно је било да се све то прецизира, јер је то полазна, тачка плана, д-р Белина.
И. Узрок и обим кризе нашег банкарства
Замрали кредити у пољопривреди, каже даље Д-р Белин, прете да униште нате новчарство. Ако се ништа не предузме, готово читаво наше новчарство нарочито у провиншпији доћи ће под удар чл. 5. Закон о заштити земљорадника.
Не слажемо се са д-р Белином у потлелу обима, ангажмана наших банака, у пољопривреди. Он и сам помиње цифру од 2—8 милијарде, а то је 5—6 део укупне активе наших кредитних установа. Не може, дакле, „готово читаво новчарство“ бити угрожено „замралим сељачким кредитима“.
Али је истина, то, да је пело наше новчарство у великој опасности да дође пол удар чл. 5. Нате је новчарство у изумирању. То је данас централни економски појав код нас и д-р Белину припада велика заслуга што је то схватио. а још већа, што је уложио своје снате'не само да наће решење, већ што неуморно алатмтоа, нап“ према овоме проблему невероватно апатичну јавност. .
Opeha би велика била кад би оштра криза,
магпег новчарства, долазила искључиво од замрзну-