Narodno blagostanje

тих кредита у пољопривреди, јер би проблем био лакши но што је. Али на жалост, узрок не лежи на страни активних операција наших банака, већ на сној пасиве, Криза поверења међ баннарским Улагачима је наше највеће зло, и ми се потпуно слажемо са д-р Белином, да су цела наша привреда и наше финансије у неизлечивом болесном стању, дотод буде трајало данашње стање у новчарству.

Да би одговориле својим обавезама, наше банке морају да гоне своје дужнике. То су и сељаци и све остале професије. Ако ови не могу да одговоре својим обавезама, пропашће. Али“чак и кад би они то могли ипак пут води у ликвидацију банака. Било дакле да, се успе са реализацијом активе, било да, се не успе, банкарство је на путу да ишчезне. А то се не сме да допусти, сем ако се не мисли прелазити у доуги какав привредни систем, где није потребан кредит.

TH. Дејство д-р Белиновог плана по новчанични оптицај

Из досадањет излагања излази, да су замрзнути крелити у пољоприврели само један м то посрелан узрон кризе нашег банкарства. Олетствено раскрављење тих кредита не могке логички да уклони главни и непосредни узрок кризе. Али то не значи, да би требало прећи шреко предлога који иде на санирање у колико болест долази от замранутих сељачких кредита. Ма колико ma д-р Белин претерује у оцени износа тих кредита ипак је антажман, као што смо горе рекли, знатан, па следствено и раскрављење не би било (бев велике користи. Да, видимо, дакле, како д-р Белин мисли да раскрави бан= карска потраживања, ол пољопривреде.

Као што је читаоцима већ повнато помоћу 0блттација, које би повериопима банкама mane бановинске штелиснипе (или које друте установе јавне руке) а за које би гарантовала лроава, на, кратко сељачки дугови прелазе на пео народ, држава, раздужује сељака супституирајући се код банака, на њихово место.

Овде се појављује пре света питање ла ли је попуштено да нарот спасава банке ол рђавих дужника, какав је ланас пољоптивпелник. Ланас је у пелом свету олговор позитиван. То је ралила и пали Немачка а пл ла не говоримо о ономе. тита, све птрелузима, (Севетта, Аметика, га, сптасавање банака.

Лттпо ја питање ла ли се ттме може у отпште ла постигне пиљ, И треће: какве би послелице имала та мера.

Рату (РА иу мобиливита њу сељачких тотралтувата. Ла како св за то лема, капттала. вели л-р Балип, та лпжи он ле, би се пети пиљ мотао постићи облитаттијалма, пастететитталга, 3)

Свој ттетлат обтазлотава, л-ђд Пелтн потребом „теаливатти је бонкатектх ттогттатлтвата тема, се-= љакмџи. кажо би онта. оже била мМ сталтку ла уловолље еветтуалтим захтевима својих улатача“. То себт са тавуме ла банке на моту тетлаћтватт утоттка аб. ттутатпттама. Ртаттт латла. ла би пег птетлат пале бтто ет колуистт тако, гко би се сблитаттија моттте та, -тте-–

1) Д-р Белину свакако није стало ло сујете већ ло решења једног проблема, те неће замерити, ако истакнемо га те преплог о 'супституиђатњу на мегто сељака кол сељачких поверилаца пови пут појавио у Народној Скупштини 1028

· TOM. од стране д-ра Милоша Тупањанина —_ вили нашу · књигу. „Сељачки крелит“ — и да је он У Румунији дуго

времена био врло акутелан, али ипак напуштен.

Страна 500 | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр: 32

творе у готов новац. Да би то сигурно обезбедио, уноси он у свој план обавезу Народне банке да, ломбардује те обвевнице са 75% номиналне вредности.

Пошто је потпуно искључено да би Народна банка хтела да повуче данашње кредите у износу тог ломбарда, то је очигледно да. и та мера вначи повећање оптицаја за цео износ, Д-р Белин није тога, мишљења, јер вели „ни публика ни новчани заводи неће ломбардовати те обвезнипе по 8—9% камате — ако им није потреба“. На то би смо одговорили: а ако им је потреба“ Онда ће та потреба, трајати, додаје д-р Белин, док траје напетост новчаног тржишта. Овде лежи најслабија тачка, плана, д-р Белина. Пре свега не вилимо како су ове облигације дошле већ у публику. За сада искључујемо ту могућност, да се допније вратимо на њу. На питање да ли ће банке стурити сав свој портфељ тих облигација у крило Народне банке, дао је посредно одтовор сам Д-р Белин образложавајући пео свој план потребом реализације сељачких потраживања да би банке могле да одговоре „евентуалним захтевима својих улатача. Цео план је потекао услед навале улагача, на банке. услед криве поверења, а колика, је она, то вна д-р Белин врло добро. Ми имамо мол великог броја банака олговарање захтевима улагача са 2—5%. Јелно ех-јех стање. Банке дугују више по отказаним улозима и то онима, који би се одмах подигли, но ттто је можда износ свију сељачких потраживања. Наклатко код панатињег стања у нашем новчатству апсолутно нам је неразумљиво, кеко је д-р Белин могао у опште и да помисли да се облитапије неће без остатка ојурити у Натодну банку. У осталом ако је стање код наших банака тако. ла знатан део тих облитапија могу трајно да задрже у свом портфељу онда. не разумемо ол купа вапај ла се сачира тто пре натпе новчарство да не би „тотово пело отишло под упар чл. 5.

_ Не само покрет међу улагачима, већ и многе лруге околности. 2 нарочито оскулипа у крелиту птетзвели би навалу пелов стока облигација на Народну банку.

Ми лакле рачунамо са тим. А то значт да би се за. 8'4 свиту сељачких лутова банкама, пмас да, повећа оптитај. Л-р Белин сматра ла се ради о суми ол 2—= милијарде. Ни ми нисмо лалеко ол ње; 3—4 милутарле буће по наттем мишљењу. Али натте митљење је субјективно. те је само тропена, Ако Наполна банка каже ла, је износ већт. ми је не мозтемо пемантовати. Али нека, остане пти томе, ла би се оптитта1 треовеђао само ва 2 милијатле лината.

Д-т Њелун вели ла то није пнаћлатија, лок птетлат Улружења војвођанских банака. који пиља на, повећање отптиттаја за. 2—4 мтлијарте сматра, о инфћлалтилом. Ивћлатпија је појава, која пма Конктетан изтаз. Инефђлајтија, је повећање пена. Ота се мање витте мотеа ла мети пилекетим бројевима. Мт

се ке можемо овле упупттати у то питање, алт MO-

тамо таотвућти, ла б“ сма ми танас већ билт м мпфтатгитт, та тттја тазамрипањем мепелема пиримпапиађа мевил У псталом пати стотавлума са m-m Haso

ем ттије нам ттоттебак лог птут Траттто је теапоћ

теттат та тотетелт тта отртиттај тко гтеттттат ~ от

'велвоћанских (банака т тотпта стт ова сматпа за ттн-

Ататтиллт. бтита тотттчтет Momo Tr тжетлво та је пића ттила. Мт се потишне муајлтигаваме оп патљат уластвотка у пптање инфлтаторног дејства Белиновог тотата.