Narodno blagostanje

13, август 1932.

jelna zaštitna carirska politika neizbežna danas Код nas), ostaje još uvek ogromna oblast agrarne politike, koja ne tangira ni najmanje interese industrije i gde ne postoji nikakav sukob između poljoprivrede i industri|e. To je ono čim hoćemo da završimo. G. dr. Gregorić je u tom pogledu bio mnogo bliži istini. On je isticao da poljoprivreda ima koristi od industrije, kao što se i obrnuto po sebi razume. ! mi smatramo da je industrijalizacija jedini izlaz iz one krize, koja se sastoji iz preterano nagomilanog stanovništva u poljoprivredi. Tvrdeći da je trgovinska politika van našeg domašaja ni najmanje ne zastupamo gledište, da ne treba najoštrije kritikovati onaj deo trgovinske politike, koji donosi više štete poljoprivredi no koristi industriji. To treba što pre korigirati. Ali vara se onaj, koji misli da bi posle toga nastalo blagostanje u poljopri-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 511

vredi. Rekli bismo da ceo problem poljoprivrede ostaje i posle toga merešen.

| U ostalom na prugu su događaji, koji mogu da izmene i trgovinsko-političku situaciju. Govori se stalno |o regionalnim sporazumima, o Tardijeovom planu, Podunavsokm bloku, čak smo bili zaključili carinski savez sa Rumunijom i t. d. Sve te kombinacije impliciraju žrtvu industrije na korist poljoprivrede. To će biti momenat, gde će imati da se pokaže, da li industrija iskreno zastupa gledište o solidarnosti sa poljoprivredom, koju je g. Gregorić tako lepo izložio. U ostalom poljoprivreda će imati već dovoljno sretstava, ako do !toga dođe, da sačuva svoje interese i nametne žrive industriji. Ako to ne bi bilo, tek onda bi moglo biti govora O Žrtvovanju poljoprivrede industriji. Do sada je to bilo, kao što rekosmo, samo u minimalnom obliku.

аавеа КОНТРОЛА И ПОВЕРЕЊЕ Неколико Шипичних случајева проневера. — Мало разјашњења. — Како се код нас радило,

|. Неколико типичних случајева проневера

Из дана у дан код нас ничу нове проневере. На њих наилазимо како код државних тако и код општинских, банкарских, задружних и свих других органа, који рукују с новцем.

Ми не можемо да све ове случајеве објашњавамо само поратним неморалом. Тако, међутим, коментарише наша јавност све негативне појаве, које се код нас одигравају последњу деценију и по. То се сматра као фаталност, против које се не може борити. Тако би једино могли разјаснити и сувише слабо реагирање, рекли бисмо апатију, наше јавности према овом злу. Ми, међутим, не мислимо тако.

Пред нама се налази један свежањ новинарских извештаја различитих афера, које су избиле за последњу годину дана. Ради лакше анализе, ми смо их поделили на три групе: једна се односи на проневере државног новца, друга општинског и трећа банкарског, задружног и сл.

Бивши полицијски писар, који је већ одговарао за једву послугу државним новцем, довукао се до благајничког места једног министарства. Из касе, којом је руковао, узео је најпре једну мању суму. Тај новац је прокоцкао. После је узео више и опет прокоцкао. Кад је већ сталним узимањем сума нарасла, престао је и да мисли на враћање. Схватио је тежину свога положаја, и једног дана узео сав новац из касе и није се више враћао. Имао је свој ауто и метресу, и ако је био само нижи чиновник. Кад су загледали у касу констатован је дефицит од милион динара. Сасвим је сличан случај са рачуновођом штипског суда, који је у току од годину дана прокоцкао преко пола милиона државног новца. Управник државног добра „Карађорђево“, са још неким чиновницима, којима ће скоро бити поновно суђење, још су дуже, како тужба тврди, вршили своје манипулације на штету државе. Шеф финансијске управе у Великом Орашју, кога је суд осудио за двадесет и два кривична дела, тврди да је малверзације извршио због болести у породици и мале плате. Он је за три године утајио око 65 хиљада динара. Сва ова дела извршена су на штету државе; кривци су, разуме се, строго кажњени, али тим материјална штета није накнађена.

Књиговођа нишке општине одговарао је недавно за тридесет два дела послуге и 21 дело утаје општинског новца. Од 1922. године он је газдовао у општинској благајни. Од

тада до 1929. године довео је у питање близу два милиона општинског новца. Благајник Ђураковачке општине превазишао је и свога нишког колегу. Осуђен је за 621 дело утаје и фалсификата. Само од пореза утајио је од 1925. до 1929. године 175; хиљада динара. Претседник Дојранске општине руководио је радовима око обнављања ратом порушеног Старог Дојрана од 1929. године. Већ следеће године, његова проневера попела се на 800 хиљада динара. Радови на обнови су морали престати, а он је дошао под суд. Треба поменути и случај бечкеречког градског саветника, који је укујући сирочадским стварима проневерио око пола милиона динара на штету малолетних. Истрага је утврдила 19 разних проневера извршених последње две године. Он је доспео под суд, али сирочадима је то мало користило, Банкарске афере изгледа да премашују остале и позамашности и броју. Сетимо се само малверзација у Пиротској задрузи а. д., 0 којима смо ми већ писали у своје време. Претседништво и директорски положај држало је једно лице. Претседник је одобравао сам себи и члановима зајмове, вршио разне утаје, живео саблавно раскошним животом неколико година и на концу констатована утаја од 5,5 милиона динара. Код Паланачке кредитне банке су сами чланови управе узели на текући рачун преко 1,2 милион и ако капитал банчин износи само 300 хиљада. Сем тога они су плаћали банци интерес на зајмове само 6 од сто, док је она њима плаћала камате на уложени новац 16 и 20 од сто. Слично је радила и управа Ариљске трговачке задруге, која је узимала од банке новац по 6%, док је другима он даван по 24%. Тако је изашло да су од 3 милиона задругине активе чланови управног одбора дуговали 2 милиона. За Виничку кредитну банку је утврђено да је на годину дана пре отвореног стечаја изгубила више од половине свога капитала, и да се за последњу годину дана није радило до само на прављењу злоупотреба, фалсификата и превара. Тада је она свој менични портфељ фалсификовала и направила велики број лажних меница, на којима су потписана разна неписмена лица, па их је после реесконтовла код Поштанске штедионице, Државне хипотекарне банке и других већих новчаних завода. Приликом пописа имовине у каси је нађено свега 45 динара у новцу и 37 у таксеним маркама, Није потребно да помињемо остале случајеве, као проневеру преко милион динара радничког новца у Типографској штедној удрузи у Загребу, где је директор без надзора радио