Narodno blagostanje
Страна 550 НАРОДНО
Немачка производња шшенице ове године је довољно велика да покрије домаћу потребу. То је, прво, последица компликоване немачке житне политике, која је царинама, кукурузним монополом, присилним примељавањем домаћег жита, и т. д. подигла рентабилитет житне производње у односу према осталим пољопривредним гранама тако, да се је засејана површина житом јако повећала, Пао време и појачано вештачко ђубрење само су још појачали ефекат повећања засејане површине. Друго, то је последица опадања конзума, који је услед кризе пао око 1 милион тона, пре свега мањом потрошњом пшеничног брашна за колаче и луксузно пециво. Код јечма је увозна потреба опала због редукције производње пива и алкохола. Код јаја је Немачка дефицитарна. Овде се развој одвраћа од аутаркије, јер високе цене жита и ниске везане царине у немачко-југословенском и немачко-италијанском трговинском уговору гуше производњу јаја. Али у интересу средњих и сиромашних сељака, требало би форсирати производњу јаја. Техничких тешкоћа зато нема. Али ако Немачка жели да се сама снабдева јајима, њен увоз жита морао би се повећати за 1.5 мил. тона. Дакле, уклањање дефицита код јаја, значи нови дефицит код жита.
На тржишту меса снабдевање домаћим производима је скоро постигнуто. То није последица опадања потрошње, јер се је ова, услед ниских цена, одржала на нивоу потрошње за време високе коњунктуре. Увоз путера порастао је од 1927. до 1929. године од 108 на 134 хиљада тона, а у 1931. години пао је на 100 хиљада тона. Ове године ће вероватно пасти, на 60—75 хиљ. тона. И у том случају, увоз
ОБАВЕЛ
МОВЧАРСТВО
— Аустриска Народна банка снизила је дисконтну стопу од ' на 6 од сто.
— Чилеанска банка снизила је дисконтну стопу од 5 и по на 4 и по од сто.
— Direktor Hljale Craogorske banke а Којабти Savo Pavlović iznenada je nestao. Utvrđeno je, da je sa sobom odneo veću sumu bančinog novca i menica.
— U prvom semestru ove godine prilike na novčanom tržištu u Francuskoj su se stabilizirale. "Tezauriranje je skoro prestalo, a ЕЦ Dankarskih kredita prestalo je koncem prošle godine. Sada se primećuje manja tražnja kredifa usled pogoršanja о i ponovnog istupanja javne ruke kao tražioca kredita velikog stila. Oba faktora nisu ostala bez poзјефса па БЏапзе velikih banaka, šfo se najbolje vidi iz sledeće tabele, koja pokazuje zajedničke bilansne pozicije triju najvećih irancusjl centralnih banaka, Credit Lyonnais, Socićtć Gčnerale i Comptoir National d'Escompte:
30: 6. 1932 31. 12. 199: u mil. franaka
Blagajna i žiro 11.691 12.008 Menice i bonovi 17.952 17.189 Dužnici i nostropotraživanja 8.632 9.843 Repor i lombard 926 1.003 "Tuđa sretstva 34.913 35.911 Аксерн 376 53: Bilansna suma 39.863 41.854
дионице Јоца Тодоровић проневерио је у току последње године и по дана око 600.000 динара. Окривљени је одмах по, откривању проневере уапниен.
ТАЈ
БЛАГОСТАЊЕ __Бр, 35 путера сачињава 10% укупне потрошње. Ако се жели повећати производња млека, да би се могла подмирити укупна домаћа потрошња путера, морао би се повећати увоз уљаних колача за сточну храну. Маст и сланина увозе се исто у великим количинама. Али с обзиром на велику производњу свиња, за снабдевање домаћим производима не постоје велике тешкоће.
Код поврћа, ако би се искористила сва техничка срет-
| ства, клима не би „правила. никакве сметње за повећање про-
изводње. Младим кромпирима Немачка се снабдева већ сама, и за неколико година не се и остали главнији увозни артикли производити у Немачкој као карфиол, краставац, лук. Код воћа, где се ради о дугорочним инвестицијама и разБоју, мора се рачунати још дуго O ca yB030M.
7 др Брандт се односи према аутаркији | врло .скептично. Али и према овим његовим излагањима излази, да се Немачка може снабдевати сама с аграрним производима. Д-р Брандт мора да призна, да Немачка већ довољно производи типенице, меса и кромпира, да ће у логледно време производити довољно поврћа, масти и сланине, и да би исто тако било могуће, да производи довољно јаја и путера. Професор Брандт рачуна с тиме, да би у последњем случају, а исто тако и у случају преброђења кризе, настао нови велики дефицит KOJU жита и уљаних колача. Али с обзиром на знатно побољшање технике ђубрења, нама не изгледа невероватно, да Немачка може и остатак потребе за сточном храном сама производити.
Обрађена површина у Немачкој стално расте.
[А СЛУЖБА
— U Budimpešti se vode pregovori između mađarske vlade i jednog bankarskog konzorcijuma, kome na čelu stoje lon-
·donska bankarska kuća Hočild, banka Speyer & Co i National
City Bank, o prolongaciji blagajničkih zapisa emitovanih 1930. godine. Isto tako vode se pregovori i O zajmu emitovanom u avgustu prošle godine, u iznosu od 620 mil. franaka. Prema poslednjim novinarskim vestima, u oba slučaja postignut je sporazum O prolongaciji za 1 godinu.
— Шрема подацима Грчке банке, трговачки дугови Грчке у иностранству изноес 28.198.000 долара, не рачунајући монополски дуг Шведској у износу од 7 милиона долара. Главни повериоци су Немачка, Ратно, Италија и Француска.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
| — Према саопштењу Друштва Народа за повереника. бугарског зајма, за који гарантује Друштво Народа именован је амерички банкар г. Шелдон, један од директора 04
карске куће Блер и Компанија.
— Румунска влада одобрела је да се блокирана потраживања немачких фирми могу употребити за покриће румунског извоза у Немачку.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Осоуог о Китон ттеди. Аизћије 1 i Italije otkazan je
| krajem marta ove godine, jer je za kratko vreme пјесоуог Тга| janja saldo iznosio 19. mil. šilinga u korist Italije. Već mesecima | vode se pregovori o njegovoj likvidaciji. Talijani su prvo pred= Вршилац дужности управника Смедеревске ште- |
ložili da prodaju svoja potraživanja u Ššilinzima po najboljoj čeni koju. mogu postići, a disažio da snose falijanski izvoznici. Austrija je to odbila, jer se bojala za intervalutarni kurs | šilinga. Ali je ipak kasnije pristala. Međutim, Italija je.tada odu-