Narodno blagostanje
Страна 554
Француска се рента још држи али није искључено да ће да попусти због тога што је питање конверзије одложено тек за јесен што у осталом није могло друкче ни бити с 06зиром на ферије. Изгледа да је влада престала с интервенцијом на берзи ефеката, чак да се је дезинтересовала и за питање каматне стопе на новчаном тржишту и ако је до скора била њезина тенденција да је одржи што ниже. У осталом каматна стопа на новчаном тржишту у Француској мора бити врло ниска, и ако се Француска банка труди у последње време да је подигне како би створила могућност зараде приватним банкама.
Ми смо у прошлом броју тврдили да је хоса на ефектном тржишту у Њујорку и осталим берзама изазвана вештачким мерама и да је публика није прихватила и да се држи још увек с много неповерења. Али по дужности савесног изВестиоца о приликама на светским берзама ми не смемо прећи преко свију оних индиција и мишљења, да је то позетак нове периоде просперитета на целој линији. Ми имамо огроман број берзанских извештаја на столу, у којима се категорички тврди, да је садашња хоса само почетак и да ће она да се продужи до висине курсева пре 1929. године. Желећи да што савесније вршимо ту своју дужност, ми репродуцирамо овде мишљење по том питању, које је објављено у часопису „Уаћтипо ципа Мавећан“, који је пре месец дана основан од Валутног института у Берлину, на чијем се челу налазе чувени стручњаци професори Бон и Паљи. Чла_ нак гласи: „Да ли је њујоршка хоса једна пролазна реприза или почетак полета". Затим се у чланку даље вели:
„Обично ефектна тржишта проричу ток коњунктуре; кад они оживе за време депресије, онда је то често сигнал за полет, а слом курсева за време високе коњунктуре први је знак кризе. Због тога њујоршка хоса убацује питање, да ли је она почетак дуго очекиваног полета, Од почетка јула индекс курсева је скочио тачно за двадесет тачака, док код извесних папира са ниским курсевима то претставља повећање од 50%, а код неких чак и по неколико стотина %. Ми знамо, да се на неким берзама и у Њујорку за време трајања кризе појављивале хосе, које су одушевљено поздрављане, а које су се свршавале са још већим падом курсева. Тако су у марту и априлу 1930. године курсеви индустриских хартија скочили за 10 од сто т. |. округло 25 пункта, а у току фебруара 1931. године је повећање било 28%. Али су све те хосе биле пролазне. Како се има схвалити данашња хоса 2
Без сумње да психолошке претпоставке за нов полет нису неповољне. Њујоршка хоса изгледа да је једна манифестација поверења. Она почива на уверењу, да је паника сјурила сувише ниско курсеве ефеката а с друге стране успеху у многобројних економско-политичких напора од стране владе, да се криза преброди. Исто је тако уклоњена опасност услед повлачења злата из Америке када је у последње време почео поново прилив, као да је преброђена и банкарска криза. Стање банака се знатно побољшава, Сама је хоса хартија знатно побољашла активу банака, а и иначе је све већи диспонибилитет код њих. Огромни су капитали на новчаном тржишту. Истина, ако се данашњи приходи индустријских предузећа узму у обзир, онда се не може рећи, да је инвестирање новца у производњу и трговину примамљиво. Али свет се у Америци нада, да је најнижа тачка у коњунктури већ прошла и за доказ тога указује се већ побољшање цена на робном тржишту. Истина за подржавање те тенденције створени су разни конзорциуми и институти, нарочито у жељи да се пољопривредни производи подигну у цени или бар одрже. Да ли ће се нада испунити или не, не може се ценити већ и због тога, што је економско развиће света у последње време у великој мери зависно од по-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 35
литичких догађаја. Али чињеница, да се у Северо-Американским Сједињеним Државама данас врши борба око претседника, од чега зависе многа американска и међународна питања, налаже предострожност према свим оптимистичким прогнозама“.
=
Наше девизно тржиште службено не показује никакву промену. Девизе које додељује Народна банка крећу се у истим границама између 600.000 динара и 1,000.000 недељно. У прошлој недељи је подељено свега девиза за 856.000, од чега највише Њујорк. Интересантно је напоменути, да је Народна банка у последње време почела да подиже курс девиза желећи да их саобрази курсу динара на страним берзма. То је било неизбежно. Тако је радила и аустриска Народна банка. Не знамо само, да ли по истом курсу купује девизе од извозника. Није никаква тајна, а ми смо о томе последња два месеца реферисали, да се у пркос свима напорима од стране надзорне власти и код нас, као у свима другим земљама, све јаче развијају послови на црној берзи са валутама и девизама, који се извлаче испод сваке контроле. У колико се у опште може добити аутентичан извештај о стању курсева на црној берзи изгледа, да се долар креће око 66 динара. |
Тврди се, да се тамо снабдевају девизама извесна подузећа трговачка и индустриска, која могу да плате тај курс и да га урачунају у цену. А позната је ствар да су се према томе саобразиле цене извесних курентних артикала увезених са стране или израђених код нас од материјала увезеног из иностранства. |
Са приватне стране добијамо извештај, да се извоз воћа развија врло успешно — при чему треба имати у виду да он доноси врло мало девиза, пошто се он обавља динарима, који су били привремено везани и који су ослобођени за потребе извоза. Изгледа да се све више развија и компензациони посао као и приватни клиринг, о чему ћемо опширније писати чим будемо довољно документовани. До пре годину дана било је свега две три државе у свету чије су валуте биле депресиране према законском паритету. За годину дана тај се број знатно повећао.
Према девизним курсевима берлинске берзе и ранијем паритету, претрпеле су девизе следећих држава курсне губитке, који износе у процентима:
Држава Децембра 1931. Јуна 1932. 15. јула 1932. Енглеска 30.64 24.75 28.27 Шведска 30.15 29.96 33.20 Норвешка 3115 32.38 34.84 Данска 30.45 25.41 30.53 Исланд 43.23 38.56 41.33 Естонија 0.30 2.67 1.87 Финска 40.15 32.88 40.41 Аустрија 9.22 11.97 11.97 Мађарска 6.05 — са Југославија 0.09 4.77 9.38 Грчка 4.40 49.03 46.77 Италија 2.33 2.42, 2.46 Шпанија 56.29 51:13. 58.21 Аргентина 41.18 46.62 50.62 Бразилија 50.88 35.16 35.28 Уругвај 58.35 58.95 59.69 Канада 16.00 13.02 12.58 Јапан 11.19 38.54 49.82
Египат 30.04 23.97 2151