Narodno blagostanje
Зи НИ
fi MPI), 30) |
27. август 1932
БЈАГОСТА НЕ
Страна 553
КОЊУНКТУРА
STANJE NARODNE BANKE NA DAN 22. AVGUSTA 1932. GODINE
U alttvi stanja Narodne banke од 22 ауризја 0. 8. ema nikakvih interesantnih promena: devizni stok je smanjen za 10.4 miliona, a pošto је istovremeno stran novac malo porastao, metalna je podloga smanjena za 9.5 miliona na 1971.1 milona dinara. Devize koje пе ulaze t-· pokriće takođe su smanjene za 5.8 milona па 80.7 mil. Zaliha khovaaog: novca и frezofima bančinifn porasla je ove nedelje opet za 5 miliona а 126.3 miliota. |
У милионима динара
E 31. XII | 31. XII | 8. VIH| 15. VIII 21. УП | AKTMBA 1930 1931 1932 1932 1932 Подлога : | зл. у касама m Ha crp.||i202 4)1758,4| :762.8|1762.8) i762.8 нова. у страној нонети 6.3 05 12 20 девизе ,.-. o 63: 9! 332.0) 2154! 216,6) 206.2 Укупно 1834 41 2096.8| 1978,1) 1980.6| 19711 Девизе које не улазе у подлоту · |... 864! 845) 86,4| 80,6 Кован новаћ: У никлу и сребру . 388! 80.2: 1213! 1263 Демонетезирано сребро 33,9 Зајмози;
#4331) 1965.6) 2041,8| 2037.8) 2036.2 203.4| 2867.2| 355.0) 355,2| 3555
1637.1) 2252.8) 2396,8 2393 0) 2391 8
214 128). 12:89) 12,8 4020,1| 1799.2| 1807.8| 1208.1| 1808.4
на меница ,. . .. на хартије од вредн. Укупно
Хартије од вредности ЕН
Ранији аванси Држави Привремени аванси [ лав.
Дрх. Благајни . ,. 600.0). 600,0] 690.0 ВВ ЛО Ста Без (DODDA 718) 533! 535 53,5 Вредности ост. фондова 2.9 2,3 2,3 2.6 Непокретности, завод за BODA коба.и вамешта 145.0) 1513! 1515| 1522 РА 219) 1112) 1117 1129 КАМ PLO O A | Капитал . |. ~ 180.0| 80,0) 180,0) 80.0 Резервни фонд . .. 827) 60.6) 60.6) 60.6 "Остали фондови |... | 422 3,9 3,9 3.9 Новчанице у оптицају 5396 51 5172.2) 4872.4! 4799.0) 47463 Обавезе по виђењу: потраживање Државе 59.3) 20,3 4.2| 23.0 8.6 жиро-рачуни . 667.2| 326,3) 4300| 446.8) 451,4 DajhH DadyHH | 105.6| 60.9) 169,3| 212.3| 251.7 _ Укупно 922.1| 415,5) 6035) 582.1) 711.8 Обавезе са роком . 6811! 1416.4! 14029) 1399.3 Разна пасива А || 46,4! 1424) 19281 210,4
6318.6) 5588.7| 5475 91 5481.2) 5458 2
Reeskont i lombard su opali za 1.27 miliona па ukupno 2.391.8 miliona, od čega otpada ma reeskomi 2036.2 miliona.
Pasiva je porasla za 47.3 miliona zbog povećanja obaveza po viđeniu za 29.7 miliona ta 711.8 milona i 17.6 miliona kod razne pasive, која iznosi već 210.4 miHona. Kod obaveza po viđenji vidimo, da je državno potraživanje opalo za 14.4 miliona na 8.6 miliona; ŽitOtačuni su porasli za 4.6 miliona па 4514 milionma a
Оптипај и обав. по виђ.
саз računi za 39.46 miliona па 251.8 пп попа (је пат poznato, koje se bančine obaveze po viđenju KMajiže pfe- , ko ove zbirfne pozicije). Obaveze sa rokom opale su za ,
3.6 miliona na 1399.5 miliona. Sve spomehute promene imale sit za posedicu smanjenje opticaja, za 52.7 miliota na 4746.38 miliona.
Sve bančine obaveze za{edno sa opticajem izmose ove nedelje 6857.57 miliona dinara.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Сасвим је малаксала хосистичка тенденција на светским берзама. Коло је водио Њујорк и то снажно и успешно, али чим се уморио, умориле су се и све остале берзе. Нема готово ни једне важније ефектне берзе у свету која није оживела под притиском дневних повољних извештаја о кретању на њујоршкој берзи. Париз је био у ствари почетник и њему је њујоршка хоса само помогла да продужи своју хосу. Али како ни једна берза није успела да увуче широке масе капиталиста у хосистичку шпекулацију, то је сасвим природно да хоса брзо малакше.
Понова морамо истаћи чињеницу коју смо нагласили у прошлом берзанском извештају, наиме да су огромни расположиви капитали на новчаном тржишту у целом свету који лутају око ефектне берзе још увек преплашени од 0огромних губитака претрпелих последње две године. Капитали не могу даље од берзе, али немају куражи да уђу У њу. И тако је дошло до тога да јавна рука, наиме држава и самоуправна тела, постану једини корисници те необичне ситуације на новчаном тржишту. У Француској на пр. држава, самоуправна тела и колоније и кредитне установе јавне руке једнако апелују на тржиште и долазе до врло јефтиних кредита. Француска је могла, као што смо ту скоро јавили, да спусти линеарно каматну стопу на бонове народне одбране. Исти је случај са Амстердамским зајмом у Холандији и са благајничким записима многих држава, који се пласирају под необично ниском каматвом стопом. Банке су приморане да своје велике диспонибилитете пласирају делимично у краткорочне државне и јавноправне кредитне инструменте. У Енглеској је изузетно овога пута банкарство било пласирало релативно велике суме у дугорочне државне облигације, али то из специјалног узрока с обзиром на претстојећу конверзију 5%-тног ратног зајма. Знало се да је влада решена да изврши конверзију са 5 на 3,5% и да је према томе курс 3 и по од сто папира морао доћи на пари и да "остали типови морају одговарајуће скочити. Банке су на | TOME послу врло лепо зарадиле. Може ce рећи да је Енгле| ска била највећа корисница последње хосе на ефектним |берзама у свету. Она истина од јануара припрема конвер-
|зију, али је врло велико питање да ли би је извела да није ·Њујорк баш у очи конверзије учинио напон за подизање курсева на целој линији. Па ипак се може рећи да хоса није била довољна за успех велике конверзије у Енглеској. Што је она ипак успела има се захвалити необичним особинама енглеског народа.
Ми се сећамо једне козерије париског професора Блондела за време рата. Потопљена су у кратком времену три брода са пшеницом упућена из Америке у Ирску. Претседник града Деблина растурио је плакате по вароши са натписом „торпиљирана су три брода са пшеницом, једите мање хлеба!“ и потрошња је била спала за 50%. Има народа, додао је професор Блондел, које би овај плакат пострекао на већу тражњу но обично, у жељи појединца да се што боље снабде за случај дуготрајне оскудице. Што енглеска фунта није јаче пала има се захвалити чињеници да је енглески народ покупио све златне предмете и однео у енглеску банку. Огромни успех конверзије у Енглеској 5%-тног ратног дуга на 3 и по од сто је такође једна снажна манифестација дискретног, широког и дубоког енглеског патриотизма. Као што смо у прошлом извештају напоменули, боље су прошли они који нису пристали на конверзију, већ су тражили да им се исплате облигације. Узрок лежи у чињеници да се курс 3 и по одстотних хартија у Енглеској једва одржава ал пари и стално показује тенденцију пада испод.