Narodno blagostanje

Страна 546

znači, da зе puštanejm u opticaj srebrnih 50O-dinarki oslobađa znatan iznos stotinarki, koji je do sada bio uposlen. 50-dinarka će da preuzme jedan deo plaćanja koji se inače vrši sa 10 i 20 dinara. Dalje desetice zamenjuju stotinarkama i hiljadarkama. Iz svega toga izlazi sledeći rezultat:

1. Da će sa puštanjem srebrnog novca od 10 i 20 dinara i povlačenejm novčanica od 10 dinara da se роveća novčanični opticaj za 450,000.000 dinara.

2. Da će komadi od 50 dinara učiniti izlišnim једап deo novčanica od 100 dinara.

Imaćemo dakle povećanje opticaja krupnih komada

1 smanjenje potrebe za njima uvođenjem sitnog novca

писмо из

___Ристов извештај је оборио владу Јорга-Арђетојану, Сви су очекивали од нове владе спас. Међутим тешкоће, пред којима ова стоји су огромне, а стање које је затекла више него рђаво. Касе празне. Држава дугује чиновницима шестомесечну плату, лиферантима све лиферације за последњих годину дана. Хаос у државној администрацији и корупција. Ристов извештај је, додуше, олакшао положај наЦионалних цариниста. Он је најбоље сведочанство какво су стање затекли. Али је истовремено и отворио проблеме, које нова влада треба да реши. Први и најважнији је реорганизација државне администрације, санирање јавних финансија и измена закона о раздужењу сељака. Влада није могла сама "да то изврши. Позвала је стручњаке Друштва Народа. Гл. Ауепој и Гоуедау дошли су у Румунију, преговарали испитивали и отишли. Према њиховим изјавама у Женеви, резултати њиховог пута су у сагласности са Ристовим извештајем. Тиме су код нас разбијене илузије о зајму, у вези ха доласком стручњака Друштва Народа. Место њега, Ристова теза је прихваћена, и поново скренута пажња и владе и јавности на проблеме, које можемо и морамо сами решити. Само уз техничку сарадњу Друштва Народа. То je conditio sine qua non 3a зајам. Изборна влада Вајде-Воеводе није могла ништа друго да уради него да прими сугестије ове двојице стручњака, и да чека на резултат дискусије у Друштву Народа о њиховом извештају. Али, како национални царанисти имају управо супротно гледиште на основне принципе привредне политике него све досадање владе, они су морали одмах да приступе припреми за њихово остваривање. Као и свака странка, и они су имали свој изборни програм. Само, што, за разлику од других, овај скоро цео садржи само привредне проблеме, док је политички део врло кратак и нејасан. У изборној борби прокламовали су национални царинисти максиму: политика у интересу привреде. Њихов изборни програм постао је сада владин. Вероватно ће претрпети услед тога неке измене, али се може очекивати сада, после владине декларације, да ће бити у основи реализован. Наиме, у колико ће владине снаге и сретства која јој стоје на расположењу бити довољне. Заправо се може говорити о два дела програма. Први део је Ристов, други владин, Ристов је већ познат. И сигурно је, да га једино може спровести национално царанистичка странка. Али, са становишта привредне политике а |а longue, лригинални програм национал-царинистички је много интересантнији. Он предвиђа снижавање и укидање заштитних царина и свих протекционистичких мера, које поскупљују индустријске производе у земљи. На тај начин влада жели да подигне куповну снагу сељака; у ту сврху жртвује индустрију. Она полази са ста-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

od 50 dinara. Time se dakle povećava ukupna suma · platežnih sretstava.

| Laici bi na ovo odgovori . đutim nije svako povećanje platežnih sretstava inflacija. | То zavisi od kolicine dobara u prometu i brzine cirku·lacije novca. Samo pomoću indeksnih brojeva može da se odgovori na pitanje, da li će iskivanje srebrnog novca imati posredno inflatorno dejstvo.

| Mi se sad zadržavamo na konstataciji, da će se po,Većati ukupan opticaj platežnih srefstava, ostavljajući ı za drugu priliku pitanje o inflaciji, koja je naravno mogla postojati i pre puštanja toga novca u opticaj, a koja može da se ne pojavi i posle toga.

li, da je to inflacija. Me-

в

РУМУНИЈЕ

новишта, да је Румунија сељачка земља, и да привредна политика мора да води о томе рачуна. Владина декларација, у којој је, заправо, репродуциран партијски изборни програм, узвитлала је велику прашину у индустријским круговима. Они тврде, да то значи руинирање индустрије, незапосленост, заоштравање социјалних борба. Али изгледа да је влада тврдо решена да га спроведе. Њој су јасне последице, али она не бежи од њих, јер жели да на сваки начин прекине политику вештачког подизања индустрије; она, која има природне услове за развој може се сама одржати. Индустрија се мора жртвовати пољопривреди. Али ту баш и лежи проблем. Да ли се данас може приступити укидању протекционистичких мера у једној држави, када су све остале високо протекционистичке. Румунија жели да придобије тржишта за своје пољопривредне производе. Али укидањем царина, она у садањој ситуацији, губи најефикасније сретство код преговора са протекционистичким индустријским земљама.

Што се тиче буџетске политике, влада није имала од почетка одређену линију. У почетку се је енергично противила повишењу непосредних пореза. Бојала се је непопуларности ове мере. Рачунала је, да ће са уштедама, снижењем чиновничких плата и увођењем нових посредних пореза моћи уравнотежити буџет. Међутим, то се је све показало као недовољно. Према извештају финансијског саветника Народне банке г. Обоена, у првој половини буџетске године дефицит износи око 2 милијарде леја. Предвиђене мере нису га могле локрити. И влади није преостало ништа, него да се одлучи на повишење непосредних пореза, али је, у интересу борбе против корупције, морала да одустане од снижења чиновничких плата. Борба против корупције То је проблем, за коју и они, који су најближе влади, верују, да при данашњим приликама, она није у стању да реши до краја, Бирократија је врло јака, и брани одлучно своје позиције. Корупција је постала систем; и прошла влада националних цараниста најавила је борбу против ње, али је ова остала без резултата.

Када је Вајда-Воевод дошао на власт, одмах се поставило питање, шта ће бити са законом о раздужењу сељака. Влада је била у врло деликатној ситуацији. Она, као сељачка странка, није се могла изјаснити против закона који носи сељачки карактер. То би њени политички противници искористили. Али је, на другој страни увиђала, да је овај закон катастрофалан за румунску привреду. Усвајајући en bloc Ристов извештај, она је морала усвојити и захтев за ревизију закона о раздужењу. И то је први пут објавила у својој декларацији. Закон о судској ликвидацији трговачких дугова биће укинут. Измене ће, према владином пројекту, знатно уклонити рђаве последице закона по румунско нов-