Narodno blagostanje

27. август 1932,

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 541

чарство. Познати су случајеви, да су у Ердељу по неколико десетина банака заједно предавале кључеве суду. Новим изменама изузимају се испод закона сви они дугови, за које се не може доказати да су употребљени у продуктивне пољопривредне сврхе, нити ће се одобрити конверзија великим дужницима, чија актива прелази пасиву. Ове две мере су врло важне, што најбоље показују следећи подаци: Сељачки дужници, чији посед не прелази 10 ха. поднели су судовима молбе за конверзију у износу од 4 милијарде леји, док дужници, чији посед прелази 10 ха. а који сачињавају свега 1%, земљорадничког становништва, у износу од 14.111 милијарди леји. Влада мора у овом погледу брзо радити, јер може бити касно. Питање је, у колико ће се новим изменама моћи уклонити већ наступеле последице, које је „Народно Благостање“ у више махова предвидело.

У вези са најављивањем нове владине привредне политике, поставља се и питање судбине преференцијалног уговора са Немачком. О њему је већ било често говора. Склопљен је скоро пре једну годину дана, али још није ступио на снагу. Међутим, у случају спровођења нових мера, питање је, да ли Немачка има интереса да се овакав уговор одржи и ступи на снагу. До сада је она форсирала његово стављање на снагу, а Румунија, из спољно-политичких разлога, одбијала. Сада би могло доћи до обрнуте ситуације. У вези са преференцијалом, интересантно је спсменути, да немачка индустрија врло много води рачуна о румунском тржишту. Последњих недеља воде се преговори измеђ једне групе немачких индустријалаца о кредиту у износу од 500 милиона леја, од којих би се 300 употребило за финансирање жетве, а 200 за финансирање осталог извоза. Кредит се даје под условом, да Румунија купи за противвредност немачку робу. Преговори су при крају а вероватно ће доћи до споразума.

Али највећа сензација последњих дана је склапање зајма у Швајцарској у износу од 50 мил. швајцарских франака. И код нас и у светској штампи влада констернапија, зашто су швајцарске банке дале зајам Румунији м ло под условима, који су врло повољни, како изгледа према објављеном владином саопштењу и говору мин. финансија Миронеска. Међутим, наше државне финансије су још увек у рђавом стању; обећање, да ће се радити на њиховом побољшању и добра воља нису никада биле гаранција за зајам. Објављени услови зајма су следећи: Зајам се даје на име Државне шумске управе, која Пе издати меницу на суму од 50 мил. шв. франака, и то ради тога, јер држава не може издавати уредне банкарске менице. Она преноси овај кредит на Народну банку, која ће издати 1.65 милијарди леја новчаница и ставити их држави на располагање. Камата износи 4 и по од сто годишње а плаћа се свака 3 месеца.

Рок је 9 месеци, али га конзорцијум банака може најка-

сније до 1. октобра продужити највише на 2 и по године. Отплата почиње 1. октобра ове године у месечним ратама од 50 мил. леја. Влада ће употребити издате новчанице за исплату заосталих чиновничких плата, пензија и осталих државних дугова. И ако је за сада ова новчана операција обавијена неком мистеријом, и због тога изазива чуђење у светској штампи, после говора г. Миронеска је јасно, да Румунија није добила никакав зајам. Она је само добила од швајцарских франака писмо да потражује 50 мил. шв. франака, са којима не може располагати. Овакве трансакције нису новост. И ова трансакција није ништа друго него

сретство за повећање девизне подлоге и повећање оптицаја. Швајцарске банке, према томе ништа не дају, па нити рескирају да нешто изгубе.

На конференцији у Отави радило се о регулисању привредних односа Енглеске и доминија. Водила се је борба измеђ два правца. један је имао пред очима, да су и Енглеска и доминије везане и са осталим светом. Ов је захтевао преференцијалне царине измеђ Енглеске и доминија, али не на рачун осталог света. Преференцијалом треба да се оживи трговински саобраћај у самој империји, и тиме појача куповна снага за куповину робе из иностранства. Други правац хтео је да јаким царинским зидом затвори империјалне границе, да се постепено створи аутаркно привредно подручје. За оба правца се каже, да су победили у Отави. Ево како стоји ствар;

Победа империјалног префФеренцијала У Отави је закључено дванаест уговора, седам измеђ метрополе с једне и доминија и Индије с друге стране и пет измеђ доминија самих. У уговорима, Енглеска се обавезује, да ће дати доминијама преференцијале за читав низ артикала, пошто ће делимично повисити постојеће царине, а делимично увести нове. Уговори се држе још у тајности, али су најважнији моменти ипак познати, и ми их наводимо;

Енглеска се обавезује да ће увести царину на пшеницу, и одобрити доминијама преференцијал од 2 шилинга по quarteru (око једну четвртину тоне). Преференцијал за бакар износи 2 пенсе по енглеској фунти. Даље ће увести 15 од сто преференцијал за јаја, путер, сир, извесне рибе и конзервирано воће. Због тога ће на ове производе повисити 10 од стотну генералну тарифу на 15 од сто. и одобрити домини-

јама слободан увоз. За дрво се даје десетопроцентни преференцијал. За месо, Енглеска даје доминијама контингенте, јер жели да повећа своју производњу меса. Затим се је обавезала да ће преузети од Индије одређену количину памука; а Канади је обећала укидање ограничења за увоз кромпира и стоке. Енклеска се је даље обавезала, да ће пооштрити своје анти-демпинг законе, нарачито против Совјетске Русије. Затим, да неће снижавати генералну десетпроцентну тарифу без споразума са доминијама. На другој страни, доминије ће олакшати увоз енглеске челичне и гвоздене робе, и читав низ специјалних текстилних производа. Канада начелно признаје, да царине имају само ту сврху, да изједначе продукционе трошкове двеју конкурентских индустрија, а не, да се одржавају индустрије неспособне за живот. Посебна царинска комисија треба канадску царинску тарифу да прилагоди овом начелу. Уговори су склопљени на пет година, и после тога могу се отказати сваке пола године. Треба да ступе на снагу што је могуће пре.

Они, који тврде, да је и Отави победио принцип слободне трговине, указују на то, да ће увоз измеђ Енглеске и доминија бити слободан од царина, и да постојеће царине нису уопште повећане или врло мало. Они кажу, да је мисао о империји дефинитивно покопана, Преговори су вођени, као и преговори за трговинске уговоре, борећи се за сваки уступак; није било ни трага империјалног духа. То је тачно, у колико се тиче политичке империјалне идеје, али није тачно, у колико се ради о томе, да Енглеска мора и на рачун другог света ићи заједно са доминијама. Несумљиво, да је већ нешто учи-