Narodno blagostanje

_ Страна 548

њено у томе правцу, и да се то може даље изграђивати. За тржиште пшенице преференцијал од 2 шилинга значи прекретничку новост. Енглеска увози годишње 6 милиона тона шненице. Ову огромну потребу, неће више подмирити са светског тржишта него из Канаде и Аустралије. Највећа увозница шиенице одлази са светског тржишта. Земље, које то погађа су Сједињене Државе, Аргентина, Русија и Дунавске земље. Оне неће ни на осталим тржиштима наћи замену. Сигурност пласирања у Енглеској изазваће сигурно повећање производње у Канади и Аустралији. Због тога, понуда пшенице у осталим земљама њима неће опасти у одговарајућој мери. -

Преференцијали за дрво, јаја, сир и путер значе велику промену. Непосредно ће бити погођене скандинавске државе и Холандија, а посредно и остале државе, које ће наићи на другим тржиштима на јачу конкуренцију скандинавских држава и Холандије.

Поред непосредних промена у садањој светској трговини, Отава ће утицати и на други начин на светску трговину. Енглеска је ове зиме прешла од слободне трговине заштитној царини. То изазива велике промене у производњи, јер су многе иностране индустрије већ десетинама дело мично или искључиво радиле за енглеско тржиште. Сада је Енглеска прешла од обичног система заштитних царина на преференцијални. Ово је промена могуће још важнија него прва. Заштитне царине су управљене против свих земаља, преференцијалне желе да у корист неколико држава исКкључи извоз осталих. То значи укидање клаузуле највећег

повлашћења. Будући да скоро +, светске трговине пада на

Енглеску и њене доминије, мора напуштање највећег повлашћења са стране Енглеске променити читав светски трговинско-политички систем. То може да појача тенденције код појединих земаља, да се организују у заједнички трговинско-политички блок и да на тај начин нађу замену за лад укупне светске спољне трговине. Резултати Империјалне конференције траже преоријентацију светског трговинско-политичког система,

Ми смо чешће обавештавали наше читаоце о кретању задруга Срба привредника, о њиховом врло повољном развићу и напредовању. Захваљујући том наглом напредовању број задруга Срба привредника прешао је већ двадесет, још у току 1930. године, и испунио све услове за оснивање свог сопственог савеза. У службеном листу Савске бановине у марту 1931. године OGјављена је протоколација Савеза задруга Срба привредника са седиштем у Земуну, а са преко 24 чланице. Стварајући ту кровну организацију растерећена је београдска задруга и створени су још повољкији услови за што јаче територијално распрострањење тог задружног система. На годишњој скупштини Савеза поднео је Управни одбор врло прегледан извештај о финансиском стању свију чланица у 1931. години. Из њега видимо, да укупни капитал износи 13,14 милиона динара, од чега пада: 4,6 милиона на уделе, 4,22 на сталну штедњу, 2,8 на обичне улоге, 0,93 на резервни фонд, 0,23 на

Залружни систем Срба привредника

повериоце и 0,245 милиона на зараду. Кад се има у виду, да |

су врло мали задругарски удели и да обе врсте штедње прикупљају врло ситне улошке од малих људи, онда се може тек да оцени колики је успех тих задруга, које су за тако кратко време могле да накупе 13,000.000. Према нашим данашњим приликама то је велики капитал. Саобразно статутима обртни капитал задруга Срба привредника употребљава се у главном за давање зајмова, било на менице, или на 34дружне уделе. Тачно половину укупног обртног капитала,

6,5 мил., износе позајмице. Нешто мало мање (5,16 мил.) из- |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 35

носе дужници, али то су у главном банке. Тако да се цела та сума заједно са готовином од 0,75 мил. динара, дакле укупно 6,5 мил. динара, толико исто колико је и пласирано, може сматрати за готовину. _

Оно, што нарочито пада у очи у извештају, то је чињеница, да је криза поверења од септембра прошле године обишла потпуно систем задруга Срба привредника. Док је највећи део. кредитних установа свију облика код нас под притиском кризе редуцирао волумен свог посла, дотле су поменуте задруге повећале свој обртни капитал у 1931. год. са 550.000 динара. Слетствено, задруге су продужиле своје активне операције, као у потпуно нормално доба. Мора се забележити та отпорна снага задругарства према кризи поверења. Саобразно свом основном задругарском принципу, да у својим пословима не теже никаквој заради, задруге Срба привредника, с једне стране, укамаћују капитале задругара максималном каматном стопом допутеном законом, а да се

губе многобројне привилегије, које ужива наше задругара а с друге стране, на потраживања наплаћују минималну каматну стопу.

Читаоци се сећају, да је овај задружни систем дело пок. Владимира Рина. Њега је у својству претседника им главног пионира заменио г. Милан Мих. Стефановић, директер Јадранско-подунавске банке. О националном, културном и социјалном значају овог задружног система наши су читаоци довољно обавештени у току излажења „Народног Благостања“. На последњем збору изабрани су, поред осталих, за чланове управног одбора: Стеван Јовановић-Ресавац, Перо Бенић, Коста Панић, Секула Зечевић, Милош Ралетић и Лука Новаковић.

o FI II он = =. 6 Оба Шорапае објамо је и „Роне оа 20. + т; упо га= zdraženim tonom napisan članak pod naslovom „U Zagrebu se kupuju ispod pola cene uložne knjižice Prve hrvatske štedionice”. U tekstu se veli između ostalog:

„Od pre izvesnog vremena oživela je u Zagrebu jedna čudna vrsta trgovine, koja izaziva pravo gnušanje i javni

lova uložnimi knjižicama

skandal. Na oč:gled (!) celog Zagreba vrši se prekupljivanje·

uložnih knjižica Prve hrvatske štedionice od strane ljudi, za koje se ne zna odkud im ncvac.... Trgovina uložnim knjižicama nije nikakva tajna u Zagrebu. Po dnevnim zagrebačkim listovima izlaze svakodnevno oglasi preko kojih izvesna lica {raže Ки се."

Piscu gornjeg članka izgleda nije poznato да зе trgovina uložnim knjižicama Prve hrvatske tšedionice pojavila još mnogo pre Zakona o zašti: zemljoradnika, t. |. za vlade faktičkog noraforijuma za шасасе. Ако je u Zagrebu odista ovladalo игбидепје 1 опибапје zbog ove trgovine, onda mora da su čula Zagrepčata prilično otupela, jer je trebalo da trgovina traje najтапје дезе! meseci, pa da se Zagrepčani uzbude.

Ali ono, što bi bilo najmanje razumljivo, to je uzbuđenje Zagrepčana. Ne može se poreći, da ima nečeg tragičnog u položaju ulagača kod naših banaka, ali to ne može ni u kom slučaju da izazove gnušanje. Svaki normalan čovek bi žalio ulagača, koji gubi 50% svoje imovine, ali bi to žaljenje bilo kod normalnog čoveka vrlo ograničeno, prvo, zbog toga, Što su štediše, koje su uložile svoje kapitale u prvoklasne hartije od vrednosti, odavno izgubile više od polovine svoje imovine, jer su kursevi pali ispod 50% i drugo, što se fa prodaja uložnih knjižica vrši više iz psiholoških nego iz ekonomskih razloga.

G. Lopandić veli, da se svet onuša na one koji kupuju te knjižice, je? oni zarađuju teške milione na račun desetine hjljada činovnika, penzionera, udovica, služavki, siročadi i druge srotinje. On smatra, da takva irgovina ne bi mogla da se po-