Narodno blagostanje
10 септембар 1932. ПАРОЛПО БЛАГОСТАЊЕ Страна 575
Pre. Dr. Aleksandar Bilimović, Ljubljana:
DUGI TALAS NEZAPOSLENOSTI
. | ___prosečno u septembru —novembru (posle eliminisanih | sezonskih oscilacija) 1,0 mil. nezaposlenih; 1928 god., ft. |. u godini, kad je konjunktura počela opadati, a u
Kompornčtte sadašnje nezaposlenosti.
_ „Jedan dugi val nezaposlenosti” — tako se naziva istim mesecima, 1,4 mil., 1920 god. — 1,7 mil., 1930 rad ciriškog prolesora Ф-та Мапџеја Хајсеуа Кој! је: вод. — 3,4 mil., i 1931. god. već 4,8 mil. nezaposlenih.
ovih dana izašao u publikacijama „Društva za socialnu Na ovaj porast uplivisao je takođe i „dugi talas” nezapolitiku” (Dr. Manuel Saitzew: „Eine lange Welle def | poslenosti, a od 1930. god. i politički faktor. Ali ipak Arbeitslosigkeit'. Sonderabdručk aus „Die Arbeitslo-| nema sumnje, da srednji val konjunkture nezaposlenosti sigkeit der Gegenwart”. Schrilten des Vereins fir Soči- | čini važnu komponentu ogromne nezaposlenosti 1930alpolitik. Band 185/L Miinchen und Leipzig. 1932.).| 1932. godine. A ogromna nezaposlenost u zimu 1930/31 Radu je dodata zajednička vasprava prot. Zajceva i ba-ii 1031/32 god. pretstavlja fatalnu kulminaciju porasta
zelskog docenta |. Vilera, u kojoj se pomoću matematičko-stalističkih metoda izračunava dugi talas роsleratne nezaposlenosti (M. Saitcew und Julius Wyler: „Mathematisch=statistischer Nachweis der langer Welle der Arbeifslosigkeit in der Nachkriegszeit ).
Kolosalna, u takvom opsegu |oš nikad ne zapažena nezaposlenost čini važan ekonomski i socijalni takat našeg doba koji ugrožava svetsku privredu. Zbog toga је
„Društvo za socijalnu politiku”, koje uvek reagira na; aktuelna ekonomska pitanja, organizovalo specijalno proučavanje nezaposlenosti ı pojedinim industrijskim ·
granama evropskih država. Anketa obuhvata sa једпе strane Nemačku, Austriju.i Engleskit, gde je već jasno izražen digi val nezaposlenosti, sa druge strane Švajcarsku, gde se on još ne opaža, i Francusku, gde je nezaposlenost |oš relativno mala. Anketa se vrši pod vodstvom prof. Zajceva, a pojedina istraživanja poverena su praktičkim stručnjacima kojima ie dobro poznat položaj pojedinih industrijskih grana. Od njihovog zajedničkog rada čeka „Društvo za socijalnu politiku”, za razliku od mnogobrojnih konierencija opšteg karaktera, konkretne podatke o pojavama nezaposlenosti u pojedinim privrednim granama i konkretne indikacije o praktičnim sretstvima za suzbijanje sadašnje nezaposlenosti. | Knjiga prol. Zajceva izašla je kao naučno uputstvo za saradnike ankete, ali je interesantna i za šite krugove čitalaca. Pisac analizira pre svega razne vrste nezaposlenosti i razlikuje sledeće komponente nezaposlenosti:
1. Konstanta ili „,normalna” nezaposelnost koja ne iščezava čak ni u najboljim godinama. U Nemačkoj i Engleskoj ona se ceni približno na 2% svih industrijskih radnika; pre rata pak se spuštala leti do 1'/, i 1%. Ova „normalna” nezaposlenost nastaje zbog tehničke nemogućnosti da se na današnjem diferenciranom tržištu rada ponuda fačno prilagodi tražnji.
2. Kratak talas nezaposlenosti ili sezoaska nezaposlenost. Ona se karakteriše pravilnim ritmom: oscilacija tokom godine i nastaje zbog prirodnih i socialnih uslova koji uplivišu na rad različitih privrednih grana u Dojedinim mestima. Upliv sezonskih oscilacija se vidi na pr. iz toga, što je u Nemačkoj 15 februara 1931 god. bilo 4,991.000 nezaposlenih, a 30 juna iste godine šamo 3,954.000, t. |. 1,037.000 ili za 20% manje. |
3. Srednji talas nezaposlenosti ili „kogjunkturelaa” nezaposlenost. Ovu karakteriše manie pravilna oscila-
cija u periodu od nekoliko godina. Pre је to bila peri-
j kratkog (sezonskog) talasa, srednjeg (ikonjunkturelnog ) 'i dugog (strukturelnog) . |
| 4. Dugi falas nezaposlenosti ili strukturtelna nezaposlenost. lo je nezaposlenost čije oscilacije obuhva– |taju mnogo dužu periodu. Ona sačinjava najuplivniju | komponentu sadašnje nezaposlenosti i prolazi sada kroz | svoju rastuću fazu. Po računima ]. Vilera ova komponenta popela se je u Nemačkoj od 1923 do konca 1931 od 0,1 do 20,3% članova radničkih sindikata. Na: svaki način možemo da je cenimo na 15 do 20% svih članova. A pošto je ukupni broj nezaposlenih bio u septembru 1931 god. oko 35% svih članova, znači da |e око роlovine svih nezaposlenih ili u apsolutnim brojevima oko 2 mil. od 4,4 mil. otpadalo na ovu vrstu nezaposlenosti. U Engleskoj je narastao dugi talas nezaposlenosti od 1924 do konca 1931 god. od 6,2 do 13,1% svih radnika, osiguranih za slučaj nezaposlenosti. Čak i 5 odbitkom 2% „normalne” nezaposlenosti čini to oko polovinu ukupnog broja nezaposlenih koji je dosegao koncem 1931 god. oko 22% svih osiguranih radnika. U apsolutnim brojevima činilo je to 1,4 mil. od 2,5 miliona. U Austriji je porastao dugi talas nezaposlenosti od sredine 1922 do jeseni 1931 god. od 10 na 160 hiljada. Ova rastuća trajna nezaposlenost se potencira u zadnjim godinama konjunkturelnom nezaposlenošću, a lu zimi njima se pridružuje još i visoka: sezonska. Uloga sezonske, konjunkturelne i trajne, strukturelne nezaposlenosti u Austriji u januaru i junu 1931 god. vidi se iz ovih brojeva: u januaru — 171 — 57 — 147, a svega ukupno 375 hiljada besposlenih, u julu — 2 — 77 — 157, a svega ukupno 236 hiliada nezaposlenih. Septembra meseca 1931 god. otpadalo je na strukturelnu nezaposlenost više nego ?/. ukupnog broja nezaposlenih, naime 160 od 243 hiljada.
Takav je po računima pomenute knjige „dugi talas” nezaposlenosti. Svuda pokazuje ova komponenta tendenciju daljeg porasta. Preokret nije još nastupio i ' pisac sa velikom brigom očekuje iduću zimu. | 5. Od „dugog talasa” nezaposlenosti razlikuje Disac |oš osnovni pravac ili „tread” nezaposlenosti, t. |. osnovnu crtu koja obuhvata još duže (sekularno) doba u čijoj okolini osciliraju sve krivulje kraćih perioda. Trend takođe može da bude različne dužine i
| |-
| obuhvata polustoleće, celo stoleće ili još dužu periodu.
S obzirom na to može se govoriti o trendu prvog, drugog i f. d. reda. Kao trend prvog reda mogli bi se sma!frati 1). trend za prvu polovinu 19. stoleća, t.j. za doba ·
oda od 6 do 10 godina, sada je kraća. Upliv konjunktu-, posle Napoleona, i 2) irend za polustoleće pred relne nezaposlemosti vidi se na pr. iz toga, što je- bilo svetskim ratom. Kao trend drugog reda mogao bi se 1927 god., t. |..u.godini visoke konjunkture, u Nemačkoj smatrati. teend:koji bi obuhvatio čitavo stoleće od 1815
\