Narodno blagostanje

Страну 576 НАРОДНО do 1914 godine. To bi bio trend stoleća razvijenog kapitalizma. Konačno kao trend trećeg ili čak i četvrtog reda mogao bi da se smatra trend koji bi obuhvatio či-

tavo kapitalističko doba. Za posleratno vreme se пе

može još izračunati trend, pošto je vreme još suviše kratko. Zbog toga smatra pisac trend za kratko vreme od 1922 do 1931 god. me kao trend, nego kao „dugi talas”, i ako ga izračunava pomoći metode koja se upotrebljava za izračunavanje trenda. .

Podela promena privrednih pojava na sastavne komponente nije danas u nauci o konjunkturama ništa originalno. Nije novo ni eliminisanje trajne strakturelne nezaposelnosti pomoću metode najmanjih kvadrata, naime izračunavanje ove nezaposlenosti kao trenda. Ali takvo izračunavanje poboljšava naučnu analizu sadašnje nezaposlenosti i dovodi do važne konstatacije, da

· ona sadrži iednu trajnu komponentu, koja se je javila

posle rata i Koja stalno raste. U poslednjim godinama potencira ovu komponentu moćna konjunkturelna mezaposlenost, a sezonske oscilacije naizmenično je malo paralizuju (efi) ili pojačavaju (zimi).

Novo je ova frajna nezaposelnost „dugi talas” nezaposlenosti. Ali mi se ideja o „dugom talasu” čini za ovaj slučaj neosnovanom. Postojanje takvog „ftalasa” dokazuje prof. Zajcev time, što ta komponenta sada raste, a pošlo ne može da raste in ininitum, mora jedan put da počne da opađa. Onda imamo „Ooscilacije”, a to je talas. Ja mislim da nije dovoljan razlog da govorimo о talasu čim smo opazili porast i čekamo na pad. Da sinemo govoriti O „talasu”, moramo da imamo više puta ponovljeno oscilacije i neku bar približno pravilnu periodičnost njihovog ponavljanja. Pisac međutim je toliko ubeđen u pravimu ritmičnost oscilacija „dugog talasa” nezaposlenosti, da čak prognozira i vreme, „kad može početi njegov novi porast” ili, što je isto, njegovo novo opadanie. Prof. Zajcev piše naime: „Poslednja perioda rastućeg dugog konjunkturelnog talasa koja je počela sredinom 90-tih godina 19. stoleća, završila se u 1914—1920. god.; od tog vremena krećemo se po opadajućoj osi dugog talasa koja bi, ako se ne promeni dosadašnji ritam (pretpostavka koja se, dabome, može i ne ispuniti) morala tek' krajem 30-tih ili početkom 40-tih godina promeniti svoj pravac i time se pretvoriti u novi porast”, t. |. u novo opadanje dugog talasa nezaposlenosti. Ovu svoju prognozu precizira pisac još drugim pretpostavkama, među kojima je i pretpostavka da za ovo vreme „neće sadašnji ekonomski sistem preirpeti tako ozbiljne promene, što bi pretvorio u potpuno drugi, na sasvim drugim osnovama sagrađeni ekonomski sistem”.

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 37

Prof. Zajcev nije naveo ni jednog dokaza, zašto mora preokret „dugog talasa” nezaposlenosti početi upravo koncem 30-tih ili početkom 40-tih godina. Takva tačno fiksirana prognoza bila bi moguća samo na osnovu proučavanja većeg broja već svršenih analognih „dugih talasa” nezoposelenosti. Međutim, niti je ko prouča– уао takve talase niti ima kogod za to potrebnih podataka. Osim toga, ako su prof. Kondratiev, Berlinski konjunkturni institut i dr. sastavili za 19. stoleće i još ranije doba „duge talase” od po 45 do 60 godina, talasali su ovi valovi pod sasvim drugim uslovima. Prof. Zajcev greši onda protiv svojih sopstvenih pretpostavaka, ako na sadašnju nezaposlenost primenjuje ritam ovih starih talasa. Kriticizam je u ovom slučaju u toliko više opravdaniji, što su se u poslerafnom privrednom životu dogodile već duboke promene čitavoz ekonomskog sistema, koje čak i po njegovom mišljenju onemogućuju prognoziranje budućega kretanja sadanje nezaposlenost na osnovu pređašnjih dugih konjunkfurelnih talasa.

Zato mislimo da je mnogo pravilnije, nazvati gore. označenu trajnu komponentu strukturelnom nezaposlenošću, nego govoriti o „dugom talasu” nezaposlenosti. To bi bilo i u potpunoj saglasnosti sa već odomaćenom terminologijom konjunkturista.

Skepsa prema ideji o „dugom talasu” пехарозјеnosti opravdava se i time, što kao uzroke sadašnje пеzaposlenosti navodi pisac svetski rat i njegove розјеdice, kao i više drugih strukturelnih promena u екопотskom životu. Svi ovi uzroci, a pre svega svelski rat, su istoriski „unikumi” koji nisu imali precedenata u prošlosti. Zato ne možemo da i od njih prouzrokovanu strukturelnu nezaposlenost smatramo za jednostavno produženje pređašnjih dugih valova. A iz toga sledi, da i prognoza daljeg kretanja ove trajne nezaposlenosti — ako je ona uopšte već sada moguća — ne sme da se gradi na zakljiučcima pet atologiam, nego mora da se osniva na specijalnoj analizi uzroka baš ove, sadašnje strukturelne nezaposlenosti, koje još nikad nije bilo u takvom obimu i koja verovatno nikad neće da se ponovi u istom obimu.

Takva specijalna analiza uzroka sadašnje nezaposlenosti čini upravo glavnu хадаси апкеје Који је огсаnizovalo „Društvo za socijalnu politiku”.

Ali, ne čekajući na rezultate ankete, daje prof. Žajcev u svojoj knjizi pregled uzroka „dugog talasa” nezaposlenosti. Uprkos izvesnim nedostacima, taj je pregled dosta interesantan, pa ćemo se pozabaviti njime u drugom članku.

#8 IH EB m

В. Бајкић

. КАКО СЕ ПИШЕ О ПРИВРЕДНИМ ПИТАЊИМА

— Поводом писања г. Д. Лопандића о трговини уложним књижицама Прве хрватске штедионице —

Сшил и Шон. — Нова шеорија о пласману капишала. — Наопако схвашање једне лелалне

и корисне

К. Стил џ тон У „Политици“ од 20. пр. мес. изашао је узбудљивим тоном написан чланак лод насловом „У Загребу се купују испод пола цене уложне књижице Прве хрватске штедионице. —- Недопуштена трговина на рачун малих штедиша и си-

шртовине,

ротиње", под потписом г. Душана Лопандића. Име г. Лопандића је непознато у стручним круговима, а по напису се видело, да је он лаик у питањима новчарства. То би био разлог за нас да пређемо преко лог написа, јер је сувише мали простор „Народног Благостања“ за реагирање на све на-