Narodno blagostanje

006 BODV - | а . =. Страна 504 . ____НАРОДНО_БЛАГгОСТАЊЕ 18557. деле странке. које су биле изгубиле сваку везу сала. То је историјска чињеница и она нам даје права народом. А нико није тако осетљив за покрет у на-| да учинимо закључак да проблем сељачких дугова роду као лажна демократија. Отуда видимо да те-| ке долази од пољопривреде већ од политичара. јежак положај пољопривреде постаје најактуелније дна група народних посланика извршила је у почет= питање у Народној скупштини у првој половини! ву године тежак притисак на владу са пројектима о 1928 године. Гражило се у најразноврснијим пред- | раздужењу сељака. Ми смо о томе опширно писали. лозима олакшање сељачких дугова. | Блада је у први мах била прилично попустљива Ми смо онда писали да сељак није презадужен, према том притиску, али је, после опширне дискувећ да је само у тешком положају због рђаве жетве сије у јавности, избрисала из пројекта све оно што и да му је свакако каматна стопа, која је била врло је претило да донесе више штете но користи и огрависока, постала несносна, али да је за њега актуелно ничила се само на доношење закона о екзекутивној питање да дође до кредита; да ће претстојећа до- заштити сељака за шест месеци. Ми смо тада одали бра жетва 1928 године да скине с дневног реда пи- признање влади. | тање сељачке „презадужености" и сељачких дугова | Октобра 20 истиче закон о заштити против егу опште („Сељачки кредит" стр. 249"). Тако је и узекуције. То би био довољан разлог да се питање било у кампањама 1928/29 и 1929/30 године. Нигде понова покрене. Ми смо то и обећали у априлу. У се није више чуо глас о терету сељачких дугова и! међувремену су се одиграли извесни догађаји, који шта више 1930 године доживљује наша пољопри- | наговештавају репризу борбе по овоме питању у вреда врхунац благостања га последњих десет го- | парламенту. Го је други разлог за репризу дискудина. Срећа је велика што демагогија није успела, | сије, коју продужавамо у идућем броју. јер бисмо 1930 године доживели ту смешну ситуа-

цију, да сељак ужива заштиту за своје минималне 5 – дугове онда кад их је најлакше могао платити. Zbog nagomilanosti materijala niorao je nastavak

člaudka g. de, Đilimovića „Digi talas nezaposlemosti” ostati za idući broj.

| |

· Чим се почетком ове године састала Народна скупштина, појавило се понова питање конверзије

сељачких дугова, о коме се три године реч није чу-

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ZG O 0 U rj Сматрамо за дужност да ви- детаљну анализу Зато се ограничавамо на глобалну репроКретање државних прихода соким гласом истакнемо, да је дукцију података.

и расхода за прва четири Министарство финансија пре Као што из доње таблице видимо, за прва 4 месеца месеца буџетске 1932.'33. г. кратког времена почело да|буџметске године 1932./33. (април—јули) наплаћено је наиме савет објављује статистику крета- |свију облика државних прихода 2.820,000.000 динара, на супрот 3.524,000.000 у истој периоди прошле године. Мањак ове године износи 704,000.000 динара.

Међутим та цифра не значи у исто време и буџетски дефицит. За исту периоду је било предвиђено на име издатака 3.776,000.000 динара. Међутим приликом остварења буџета извршене су уштеде у износу од 764,000.000 динара (укупни издаци износе 3.012,000.000 динара). Дакле, укупни приходи износе 2.820,000~.) динара, а укупни издаци | 3.012,000.000 динара, што значи, да буџетски дефицит за ова 4 месеца износи за сада свега 192,000.000 динара.

ња државних прихода и расхода у облику, који, колико на брзу руку можемо да видимо, заслужује сваку похвалу. Финансиска статистика код нас била је марљиво негована пре рата. После рата је бивала све мршавија, док није по– следњих година делимично оглашавана државном тајном. Сад је Министарство финансија оживело ту предратну праксу. Ми жалимо, што нам простор не допушта да у већем опсегу репродуцирамо ту статистику. У осталом, услед нагомиланог посла, нама није ни могућно да овом приликом уђемо у

Оствареио Остварено Мање у Предвиђено Мање оства-

1931/32 1932/33 1932/33 у 1932/33 рено у 1932/33

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

У Ивностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ — — H СОФИЈА — —

врилијАЛ У БЕОГРАДУ

Капитал Кч. 285,000.000 Безерве Кч, !41;000,000 Телег. адреса: АНГЛОБАНКА — Тел. 23402, 23403, 23404, 23405

52 филијале

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

Централа у ПРАГ +)