Narodno blagostanje
17 септембар 1932. проблематично, јер је стара ствар да појединац може да се бави неколиким врстама приватне делатности, али гро пољопривредника искључиво је пољопривредник тако, да би нетачности биле безначајне. Да бисмо могли даље да оперишемо, узећемо једну округлу цифру. Узећемо да наша пољопривреда дугује 4 милијарде динара. То је савршено мало. До тог се резултата долази ма са које тачке да се пође. Укупни дугови пољопривреде не прелазе ни
5% данашње вредности пољопривредне имаовине;.
а ако би ова била само 80 милијарди динара, то би било очајно. Целокупна површина обрађене и пошумљене земље износи 20 милиона хектара. узмомо да ! хектар те земље вреди само 2.000 динара, онда укупни дугови пољопривреде износе 10% вредности обрађеног и пошумљеног земљишта. Укупни кредити свију наших кредитних установа (јавних и приватних) дугорочни и краткорочни износе око 18 милијарди динара. Од тога пада 4 милијарде на пољопривреду, односно 22%. Сви остали дужници дугују 78% горње суме (14 мили-
новништва износи 80% становништва, то излази, да пољопривредно становништво сноси 22% свију дугова, док 20% становништва сноси 78%. Значи да трговина, занати, индустрија и сви остали привредни редови дугују 3 и по пута више но пољопривреда, а по броју становника су 4 пута мањи во они. ·
И са гледишта терета камата се долази до истог закључка. Ако узмемо да је просечна камата, коју плаћа пољопривреда 15%, онда излази, да је годишњи каматни терет 600.000.000 динара. Како је то мало, може да се цени по факту да наша пољопривреда плаћа наиме посредних и непосредних пореза вајмање половину свију јавних прихода, а то је око 7 милијарди динара. јавне годишње дације извосе,. дакле, десет пута више но терет приватних дугова пољопривреде.
Остало би, да се упореди износ годишњег терета камата према приносу пољопривреде. Међутим, последња категорија је апсолутно непозната, нити се и приближно може да пронађе. Додуше, има људи, који тврде, да је пољопривреда дефицитарна.
То је јефтино тврђење, јер не кошта труда докази- .
вања. Сви знамо да се пољопривреда налази у депресији али то никако не значи колективну инсолвенцију пољопривреде. Да би олакшали читаоцима, да, ма и обилазним путем, створе приближну слику с стању кредитних односа у пољопривреди, послужићемо се најсавршенијом и најновијом статистиком о задужењу пољопривреде. То је немачка статистика, која је обгављена, тако рећи, ових дана.
Дугови немачке пољопривреде 1 јула 1931 г. у % вредности земљишта с проценом од 1928:
ха а ха ха ха ха ха
Источна 5-20 20-50 50-100 100-200 200-400 преко 400 Немачка 49 48 60 73 75 64
ха ха ха ха ха ха Западна 5-20- 20-50 50-100 100-200 -200-400 npexo.400 Немачка 38 35 39 46 47
Задужење варира између 35 и 75% вредности земљишта по процени од 1928 године. Како је у Немачкој вредност земљишта до данас пала за најмање 50%, то значи, да дугови износе 70 до 150% дана-
шње вредности земљишта, а код нас само 10%. Апсо-.
НАРОДНО БЛАГОЈТАЊЕ
3
| | i |
i i
Ako'
Страна 593
лутни износ дугова у Немачкој износи 12 милијарди
| марака односно 162 милијарде динара: на 30 милиона | пољопривредног становништва 162 милијарде, а код
нас на 11 милиона само 4 милијарде.
_ Најзад потребно је да истакнемо да је поменута анкета Удружења банка утврдила да код наших кредитних установа пољопривреда има улога на штедњу за 2,2 милијарде динара. С извесне стране је замерено Удружењу банака што противполаже те две цифре т. ј. дугове и уштеде пољопривреде пошто вису истоветни субјекти на једној и другој страни: једни дугују а други потражују. Ова замерка је потпуно неоснована. Не ради се овде о једној пословној
' трансакцији, о пребијању, већ се ради о инвентару
двеју важних имовинских група једне велике прив-
| редне гране. Тако узевши, т .ј. социјално посматра-
јући, неоспорно је да постоји однос зависности из-
" међу дугова и уштеда. Ако се једна привредна грана
налази у неповољној коњунктури тако, да се прогресивно задужује и да јој дугови постају несносним, онда се неминовно морају да губе уштеде. Оне се
јарди ДИН.). Како укупан број пољопривредног ста- | троше пре но што се приступи ангажовању кредита.
Немогућно је, да се одрже уштеђевине на истој висини у једној приведној грани којој се импутирају колективна презадуженост и инсолвентност.
уз
ЊЕ. Политичар и сељак
Питање о кредитним односима у пољопривреди постало је активно у многим државама од пре годину и по дана. Међутим кад се има у виду да је оно. било код нас актуелно још 1927 године (тада су поднесени парламенту разни предлози о конверзији сељачких дугова), онда се лако може доћи до закључка да смо ми први покренули то питање у свету.
Закључак би био погрешан. Послератна колевка тог питања је била Немачка. Немачка пољопривреда се била потпуно раздужила за време инфлације. Године 1924, после стабилизације марке, појавила се у Немачкој нечувена дефлација. Капитал се разредио, а каматна стопа је варирала између 50 и 300%. Коњунктура пољопривреде на светском тржишту била је одлична. Немачки пољопривредници су есконтовали најбоље шансе за будућност, али њима је инфлација потпуно уништила новчани капитал. А за интензификацију производње потребан је нов капитал. Есконтујући даљи скок цена пољопривредних производа немачки пољопривредници су сеу јуришу задуживали и плаћали сваку тражену камату. За цигло 3 године после стабилизације ново задужење износи пуних !0 милијарди марака — скоро толико колико су били укупни дугови у очи рата. Године 1926 почиње пољопривредна коњунктура да полази на ниже. Поред тога у Немачкој је било неколико рђавих година и других неповољних околности, тако да је из редова пољопривредника одјекнуо вапај за смањивањем каматног терета путем конверзије
| старих дугова — што је изведено делимично 1928
године.
Код нас се први пут чуо тај глас 1927 године која је била за пољопривреду врло рђава. Прилике на новчаном тржишту биле су неповољне, каматна стопа врло висока, са тешкоћом могло се доћи де кредита, који је сељаку био потребан да одржи душу до идуће кампање. Због тога се у пољопривреди показао покрет за омогућавањем што повољнијих кредита пољопривреди. Тежак положај у пољопривреди осетио се брзо у парламенту. У њему су се-