Narodno blagostanje

Страна 6 {0

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

ne plaća samo poljoprivrednik. Iz unutrašnjosti se čuju ' aciju, da redukcija pretstavlja čist poklon i nezaslužentu

žalbe da trgovci ne mogu da podnesu više kamatnjak koji plaćaju. Znači da bi akcija za smanjenje kamatrjaka trebala da obuhvati sve privredne redove. Zbog toga smo mi bili akceptirali u načelu klauzulu 1 proletošnjim projektima zakona o razduženju seljaka, koja se odnosi na sveopšte smanjenje kamatne stope. Ideja, koja je napuštena bez razloga. — Ali se ne može poreći da poljoprivrednik plaća najvišu kamatnu stopu i da sc prema tome može da razume i pokretanje pitanja isključivog olakšanja seljačke kamatne stope.

Slažući se s fim u načelu moramo u toliko eneropičnije ustati protiv svih predloga koji se odnose na

iotalmu ili delimičnu redukciju duga. Nju obično obra-

zložavaju na dva načina: jedni polaze od činjenice da je vrlo mnogo dužnika poljoprivrednika čiji dugovi premašuju vrednost njihove imovine i da poveriocima sletstveno nije preostalo ništa drugo no da otpišu gubiike. Traži se da se pristupi toj meri ukazujući na to da se ona nameće i po zakonu o Dilansiranju i po pravilima dobrog gazdovanja. To je tačno; ali pretstavnici ovoga gledišta zaboravljaju da ima momenata u životu jednoga naroda, a naročito и stanju njegove privrede, kad se od tih propisa prave izuzeci. То je baš slučaj kod nas: zakonom od 31. decembra pr. god. dopušteno je da se gubici na hartijama od vrednosti ne 'otpisuju, već da se pokazuju kao aktiva. U ostalom pitanje o tome koliko i kako treba poverilac da otpiše od svojih potraživanja nema nikakve veze sa dužnicima, jer, i kad se izvrše olpisi, dužniku se ništa ne olakšava. Njegovo dugovanje ostaje перготепјепо.

Drugi, pak, ukazuju na pravni institut prinudnog poravnanja i traže, da se isti primeni i na poljoprivrednike. Mi mislimo, da je ovaj zahtev potpuno opravdan. Zašto da se ne da poljoprivredniku mogućnost, da, u slučaju nesnosnog tereta dugova, izdejstvuje redukciju istih? Samo se ovde zaboravlja da prinudno poravnanje ne znači, da je poverilac dužan u svakom slučaju da reducira svoja potraživanja, već da je odluka većine poverilaca obavezna za manjinu.

Zato treći zagovaraju obaveznu redukciju seljačkih dugova pitem samoga zakona. Veli se, da se mora da Oprosti ono, Što je propalo i drugzo, da se seljaku mora da skine onaj deo, koji ne može da snosi.

Od sviju zahteva u korist zaduženih poljoprivredika ovaj se najmanje može da brani. Upravo, on bi moбао da se brani samo sa gledišta katastrofe. Za ovo ne

mogu biti oni, koji traže od naroda što više optimizma,

koji se bore protiv pesimizma, a tako isto i oni, koji.

smatraju, da je današnja depresija prolazna i da će opet da nas ogreje sunce privrednog poleta. A na tome с1еdištu stoji i naša država, što je našlo konkretnog izraza u već pomenutom zakonu o bilansiranju hartija od vrednosti. Njegova osnovna ideja je, da je depresija prolazna, da će se kursevi hartija od vrednosti popraviti

i da su zbog toga današnji gubici na njima samo knji-.

govođstveni.

Tražiti redukciju seljačkih dugova znači poručivati mrvački sanduk za bolesnika, za koga se veruje, da će da ozdravi. Možda bi se o kakvoj redukciji dugova moglo da govori, kada bi ova bila uslovljena otplatom ostatka duga u istom trenutku. Ali je nedopušteno pretvarati sve kratkoročne dugove u dugoročne i u isto vreme vršiti i njihovu redukciju. Jer, kad bi se ona izvela, došli bi smo, tu slučaju ponovnog poleta, u situ-

dobit dužnika, a čist gubitak poverilaca. A nezaslužena dobit je glavni argumenat „prijatelja seljaka” u korist njegovog razduženja. Mi smo mišljenja, u slučaju da se privredno stanje i dalje pogoršava, da će sva polražiVanja propasti, pošto će svi dužnici biti u nemogućnosti da odgovore svojim obavezama. Ali je dotle stvar Despredmetna. Pitanje redukcije može da čeka i u slučaju konverzije seljačkih dugova na duži rok i na manju kamatu.

VI. Redukcija kamatne stope

Ostaje da analiziramo pitanje redukcije kamate.

U normalnim prilikama ovo bi se moglo izvesti na taj način, Što bi se zaključili novi zajmovi dužeg roka i niže kamate i time isplatili današnji poverioci (to je radila Nemačka u 1928. g.). Za izvođenje ove орегаcije potrebni su slobodni kapitali. To je kod nas potpuno isključeno. Danas su sva vrela kapitala zamrznuta.

Zato postoje dve druge kombinacije. Prva se sastoji u prevaljivanju celoga tereta od konverzije na današnje poverioce. Ovi bi imali da prolongiraju rokove i da smanje kamate. Ostavljajući na stranu pitanje o maksimiranju kamate, koje su, kao što smo текћ, џи 12уезпој тел тоге да !гуеде, | о Сети сето drugom prilikom da pišemo, možemo reći da bi ta mera značila uništenje našeg nacionalnog kreditnog aparata ili našeg novčanog tržišta. Seljački poverioci su u glavnome banke i zadruge. To su kredime ustanove, koje vrše kratkoročne kreditne operacije. Njihovi su poverioci: Narodna banka, Poštanska štedionica, Državna hipotekarna banka i pojedine velike privatne banke i ulagači. Ako bi se prve tri izuzele od zaštite, onda bi propast banaka i zadruga bila neizbežna, jer ne bi mogli odgovoriti tim poveriocima.

Produženje rokova moglo bi se postići samo mora-. torijumom. Iskustvo je pokazalo, da je nemoguće ostva– riti isključivo Dankarski moratorijum. Banke i zadruge Su ustanove, koje upravljaju nacionalnim pokretnim kapitalom. Pojedinačne privrede drže kod banaka svoje obrine kapitale ili se služe kreditom kod istih za nabavku obrtnog kapitala. Moratorijum bi obuhvatio sve kapitale kod ovih banaka. Posledica toga bi bila, da privatna privreda ne bi bila u stanju da odgovara svojim obavezama i onda bi bio opšti moratorijum neizbežan. Da je to tačno, imamo dokaz iz prošle i ove godine. Prvi je slučaj sa nemačkim bankarskim moratorijumom u julu mesecu prošle godine. Nemačka vlada morala je ubrzo da ga suspenduje, jer je celokupna narodna privreda izjavila, da ne može da odgovara svojim obavezama, dokle god su zatvoreni šalteri banaka. Isti je slučaj u Rumuniji. Ona je bila počela sa moratorijumom za seljačke dugove, pa ga je postepeno morala proširiti na sve, a naročito na novčane ustanove. То је штајо za posledicu paralizu celokupnog ekonomskog života. Kad je profesor Rist pre nekoliko meseca proučavao ekonomsko-linansisko stanje u Rumuniji, konstatovao je, da je opšti moratorijum za dužnike glavni uzrok i finansijskoj krizi. Delegati Društva naroda, koji su došli posle Rista, i koji imaju zadatak da urede državne finansije i da reorganizuju narodnu privredu, postavili su kao bitan uslov za dalji rad: ukidanje zakonodavstva o razduženju seljaka.

Izvođenje konverzije seljačkih dugova na teret poverilaca protivno je osnovnim principima пабес ргау-

· пошаљите претплату за друго полгође!