Narodno blagostanje
24. септембар 1932. | НАРОДНО nog poretka. Obligaciono pravo, kao ijedan važan deo pravnog poretka, postavlja princip, koji važi već dve hiljade godina, da rizik od zajma snosi dužnik. Dru-
cim rečima, kad god ne uspe posao, posledice padaju
na njega. Dužnik, dakle, jamči poveriocu za dug celo- |
kupnom svojom imovinom. Poverilac snosi rizik samo u dragom redu. Tek kad se pokaže, da je dužnik insolventan, potpuno ili za jedan deo duga, poverilac snosi rizik tog kreditnog odnosa. Prevaljivanje seljačkih dugova na poverioca uništava Ovaj da poverilac snosi rizik od kreditnog odnosa. Kadgod se insolvencija pretpostavlja od strane zakonodavca i па osnovu te pretpostavke o insolvenciji nameću žrtve poveriocu, onda je to ukidanje pomenutog načela obligacionog prava. Da poverilac treba da snosi rizik preko
solventnosti dužnika, to je sasvim u redu, ali zato je po-'
trebno da dužnik ustupi svoju imovinu. Ovaj je predlog naišao na veliki otpor i on se kurentnim izrazom naziva „boljševistički”, jer napada privatnu svojinu. 1 mi smo se nekoliko puta poslužili ovim imenom, ali nalazimo, da smo pogrešili. Nije to boljševizam. Boljševizam je jedan privredni sistem, kao što je i кар talizam privredni sistem, čija je glavna odlika uništenje
privatne svojine odnosno socijaliziranje sretstava рго- ii izvodnje, nasuprot kapitalizmu, koji počiva na privat- || noj svojini i pravu nasleđa. Prevaljivanje tereta dugova 5 presumpciji insolvencije
na poverioce po jednoj prostoj nije ni boliševizam ni kapitalizam. To je anarhija. To
je haos. To je s jedne strane zaštita privatne svojine
do hipertrožije, a s druge strane povreda iste. To je po-
dela rizika i gubitka zbog rđave konjunkture, ne po pravičnosti, ne po ekonomskoj celishodnosti, već po pravu
jačega. Ali sve i kad bismo prešli preko gornje kritike, konverzija dugova na teret poverilaca pretstavlja ne-
pravdu iz jednog drugog razloga. Konverzija dugova ||
pogodila bi samo kreditne ustanove, jer ove nemaju pravo, da gubitke od toga prebace na poverioce. Samo
izričnim zakonskim propisima one bi mogle da to pre-. |
vale na svoje poverioce. A to je neizvodljivo. Šta bi
se uzelo za ključ podele štete međ poveriocima? I koji. ||
bi poverioci došli u kombinaciju? U ostalom, čim bi se ta mera odlučila, morao bi se proglasiti moratorijum za banke, jer bi ih ulagači razvukli. Dalje, svi koji su već povukli uloge ne bi učestvovali u nošenju tereta, a to bi bila krajnja nepravda. Pomeranje tereta u kreditnim odnosima usled pro-
princip i statusira načelo, |
БЛАГОСТАЊЕ Страна 611 "тепе kupovne snage novca (inilacije i dellacije) пе može se popraviti nikakvim manipulisanjem na samim kreditnim odnosima. Istorisko razviće kreditnih odnosa "ne može se kontrolisati. Zbog toga se stalo na gledište, da se dejstvo деПасјје па kreditne odnose može lečiti samo. manipulisanjem u oblasti cena. Dakle, potpuno je nemogućno prevaljivati teret dugova na prave korisnike dellacije, jer je to u praksi neizvodljivo.
Usled nagomilanosti materijala morao |e članak 5. dr. Bilimovića „Dugi talas nezaposlenosti” ostati za idući broj.
ICHISCHE
HERAUSGEBER WALTHER FEDERN
Die inhaltsreichste wirtschaftspolitische Zeitschrift der Nachfoldestaaten, Erscheint jeden Samstag in Wien — Gedrindet 1908.
Der Oeslerreichische Volkswirt ist [dr
jeden unentbehrlich, der die Gescheh-
nisse in Oesterreich und den Nachflolgeslasten verslehen will.
Glossen, Aufsatze, Notizen, Bilanzkriti-
ken des Oeslerreichischen Volkswirts
sind als zuver})assige Fihrer durch den
verwickeiten Aulbau der Nachfolgestaalen anerkanni.
Seine gesammelten Jahrgange bilden ејпе мпетзећбрШеће Еипадтиђе зопз! пит гећуег еггејећђагеп му ећа роiliscthen und stalistischen Matlerials-
Bestellungen nimmi jede Buchhandlung sowie -
die Verwaltung des Oesterreichischen Volks-
wirts in Wien IX, Porzellangasse 27, entgde-
gen. Der Bezugspreis betragt viertelj. Dia. 190—
mit Zustellung. Das Abonnement kann jederzeit bedinnen. Probenummern kostenlos.
|| |M |
|
ввав
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
ЕРИТРЕЈИ
Обилна жетва у Француској проузроковала је пед цена житарица и нове тешкоће за француску житну поли-
Перипетије француске житне политике
жита један од најтежих проблема француске производне политике. Ове тешксће настале су развитком догађаја) у самој земљи, а не услед спољних утицаја. 8 Цена пшенице, која се је за време читтве прешле кам= пање кретала од 175 до 180 фр. за 100 кгр., пала је концем јула на 166. Последњи закључци старе робе рађена су по 155, док је нова роба почетком месеца августа нотарала 131.75, а: почетком, септембра пала већ на 120 фр; и на томе и даље
остала, У процентима цена је до почетка септембра према
тику. Због тога: је: питање“
резултат је понуде
"ценама прошле кампање пала за 33.3%. Француски сељаци | приписивали су овај пад цена берзанској шпекулацији и на | неким житним берзама долазило је до правог опсадног стања због: огорчења сељака.
Узрок пада цена пшенице: на француској пијами лежи у природи ствари. Жетвени приноси пшенице крстали су се | последњих година овако: 1928: 76, 1929: 76, 1930: 63, 1931: 173 и 1932: 90. (службена процена) милиона хвинтала. Мали | сопственици оскудевају у тотовини и реализирау овој про-
|дукт. Пошто је на југу жетва нешто закаснила услед ово-
ГОДИШЊИХ климатских прилика, дошло је JO игтовременог "бацања великих количина пшенице на тржиште. исина цене :3 i Tpaydbe, Vapok"majy mega *|6 HarQ