Narodno blagostanje
||
Стран 630
том случају оживљење би се продужило даље ако хоса сировина и хартија од вредности није само пролазна шпекулација. При том морамо додати да на цене сировина и кур: севе хартија од вредности може, и извесно дуже време, утипати вешто организована шпекулација, док право оживљење индустриске делатности долази обично као резултат привредког оздрављења. У колико, дакле, ово оживљење буде само рефлекс повољних прилика на тржишту сировина и ефектним берзама, оно ће се моћи само кратко време одржати.
У сваком случају, пак, данашње политичке и привредне прилике не улевају ни мало охрабрења за оживљење јачега замаха. Данашњи трговинско-политички систем у свету још увек се развија у правцу ограничења међународног промета, и ако се он не би прилагодио евентуалном јачем оживљењу, производње, не бисмо могли очекивати знатније промене.
Austriska javnost čudi se već odavno zbog jakog porasta nivoa cena u zemlji. Ovaj je u istini izvanredno jak. Prema podacima Društva naroda bio je u Austriji indeks cena na veliko polovinom ove godine 80. To je daleko više od nivoa cena u svim ostalim zemljama. Prema istim podacima iznosio je indeks cena na veliko u Holandiji 56, Belgiji 60, Italiji 62, Poljskoj 65, Sjedinjenim Američkim dr-
Zemlja visokih cena
žavama 688, Švajcarskoj 68, Francuskoj 70, Čehoslovačkoj 7), Kanadi 71, Engleskoj 72. U istini visoki indeks cena u Austriji je |
jedna sasvim prirodna stvar. To je najpre posledica depresijacije
“ilinga. Padanje valute znači uvek odgovarajuće poskupljenje |
uvoza. Budući da Austrija mora da veže veliki deo sirovina a i životnih namirnica, moralo je padanje vrednosti šilinga brzo da izazove podizanje cena. U toku prošle godine pokazivao je austrijski indeks cena približno tačno prosečnu depresijaciju ž'Ипоа од 30%.
Vezu između slabljenja valute i dizanja cena možemo bolje da pratimo u Austriji nego li u Engleskoj. U poslednja 2 meseca je dizanje cena dapače premašilo depresijaciju valute. Kurs šilinga se je poboljšao. Depresijacija iznosi sada samo
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__Бр 40
20—22% prema zlatu, dok prosečni indeks cena stoji za više od 30% poviše prosečnog nivoa cena većine ostalih zemalja. To je posledica austriskog trgovinskog bilansa. Povišenje carinskih stavova zabrane i kontigentiranje uvoza, devizna ograničenja poskupljuju uvoz. Osim toga omogućuju domaćim producentima u mnogo slučajeva monopolski položaj tako, da je ovima omogućeno da podignu cene još više od onih na svetskom tržištu plus carina. Austriski protekcionizam najviše Štiti agrarne produkte pa je kod njih i najveći porast cena.
Cene agrarnih produkata. više su za 80—100%, dok su one industriskih 30—33% iznad cene na svetskom tržištu. Na primer: pšenica notira u Mađarskoj, preračunato u Šilinee, 10, a. u Austriji 30 šilinga, raž 9.50, u Austriji 24.50, goveđina košta u Berlinu 1.10 šilinga (preračunato po zvaničnom kursu) a u Beču 2.50 šilinga. ;
Veštačko održavanje službenog kursa šilinga na starom paritetu uprkos porastu nivoa cena, stvara, naročito za izvoznike, neodrživo stanje. -
Prilagođenje unutarnje spolinoj vrednosti šilinga neizbežno je, ako se hoće da izbegnu štetnosti sadašnjeg stanja. Na fo se, u ostalom, obavezala austrijska vlada u Lozanskom protoko= lu o novom zajmu. Teoretski može to da usledi:
1. podizanjem kursa šilinga u inostranstvu. To је тоguće provesti samo jednom jakom deflacionističkom politikom, koja bi bita u stanju sniziti nivo cena u zemlji. Mislimo, да Austriska privreda ne bi mogla izdržati tu kuru. To bi bilo u oprečnosti sa ausfrikim protekcionizmom. Uzgred budi rečeno, kod takvog stanja stvari upravo je smešno postavljati nekog: komesara za sniženje cena;
2. prilagođavanjeni službenog kursa kursu u inostranstvu.
, To je jedini mogući put, kojim Austrija treba da pođe. Za
, austrisku eksportnu industriju i taj je način sanacije težak, jel, je domaći nivo cena, kako smo već rekli, viši nego li depresija-
i cija valute. Prilagođavanje je u tom smislu, i ako ne službeno, | već započelo. Već duže vremena ne mora izvoznici da predaju
Narodnoj banci devize po službenom kursu. U koliko u svakom
pojedinom slučaju bude dozvoljeno, mogu oni jedan deo deviza
, prodati uvozmićima uz premiju koja odgovara depresijaciji valute.
|
за а 6:65
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Чехословачка Народна банка снизила је 26. 0. м. есконтну стопу са 5 на 4 и по од сто, ломбардну стопу за државне хартије од вредности са 6 и по на 6, а за остале хартије са 7 на 6 и по од сто.
— 25. септембра тек. год. протекао је рок у коме су се морали јавити они портери француских ренти, који не пристају на конверзију. Министар финансија г. Жермен Мартен је изјавио да је од 85 милијарди пријављен непристапак на конверзију само 2 милијарде франака т. ј. 2 и по од сто. Ова цифра може бити нешто измењена још пестиглим извештајима од неких банака. Констатујући да је у Енглеској приликом конверзије поднесено 5% државних хартија на исплату г. Жермен Мартен сматра да је француска копверзија боље успела од енглеске,
— Талијанска влада је објавила декрет о ограничењу трансфера девиза при плаћању робе, која долази из Југославије и Немачке. Према њему су југословенски увозници дужни да се за плаћање увезене робе служе банкама, која своја пословања врше у Италији. Те банке ће им набављати девизе или вршити трансфер у талијанској валути, и то само
за 10% од износа, који су увозници дужни да плате за увевену робу. Осталих 90% од те суме полагаће у италијанским лирама преко поменутих банака код државних института: за девизе. Ова обавеза обухвата и оне суме; које још нису плаћене за већ увезену робу из Југославије. : _
— Министар финансија решио је да југословенски увозници могу своја дуговања аустријским повериоцима у динарима или страној валути, ако су настали увозом робе у нашу земљу плаћати путем приватног клиринга. 850% дуговане суме плаћаће се куповином потраживања 'угословенских поверилаца од извоза робе из наше земље, а 20% мора“ се уплатити преко овлашћених банака Народној банци за рачун иностраних поверилаца. Послови у приватном клирингу имају се вршити преко берзи у Београду, Загребу и Љубљани.
— Чехословачки савет за новчарство у коме су заступљени сви новчани заводи „ехословачке одлучно је ma снизи пасивну каматну стопу за три четвртине од сто, а активну за пола од сто. Заводи, чија стопа сада износи 4 и по он сто и мање, имају да је снизе на 38/,%, а касе за давање аванса и Рајфајзенове касе, чија је стопа 4 и по-од сто · и мање, снизиће је на 4 од сто. » опште, стопа за улоге ·