Narodno blagostanje

аи

1. октобар 1932.

од 5% сматра се да не одговара садашњим приликама. Ове одредбе ће ступити на снагу !. новембра. Очекује се да ће пасивна стопа спасти на ниво активне. Код оних завода која данас имају већу каматну стопу, снижење има бити веће него горе поменуте, тако да се што више приближе просечној стопи.

— На седници управног одбора Народне банке одрж:тој 27. септембра закључено је да се на варанте недавно отвореног житног силоса у Смедереву примени члан 17, тачка 8 под в.) банчиних статута. Према томе Народна банка fiz варанте овог складишта примати у залогу. Проденат под којим ће се варанти примати утврђен је на 60% вредности робе у моменту закључења зајма. Као врста робе утврђено је да могу бити све врсте житарица и суво поврће.

— Ministar finansija je izmenio tačku 1. rešenja od 28. maja tek god. o plaćanjima na vezane račune i ona glasi:

1. Da se plaćanje obaveza prema zemljama, sa kojima naša država nema klirinških sporazuma, može vršiti i putem polaganja odgovarajućeg iznosa dinara na „privremeno-vezani” račun dinara inostranog poverioca i io: a) za robu uvezenu do 31. decembra 1931 godine po prethodnom odobrenju Narodne banke i b) za robu uvezenu od 1. januara ove godine u koliko rokovi plaćanja dospevaju, — na osnovu dokumenata koji su do sada bili potrebni za stavljanje dinara na slobodni račun inostranaca.

O svima fako položenim sumama ovlašćene banke su dužne odmah izveštavati Narodnu banku.

Na isti način moraju se knjižiti kod ovlašćenih banaka i iznosi, koji pripadaju inotranstvu i od amozrtizacionih i prodatih hartija od vrednosti, kao i po svima drugim slučajevima za koje se mora imati prethodno ovlašćenje Ministarstva Fininsija (čl. 3. u vezi sa čl. 8 pod a) i pod b) Pravilnika o regulisanju prometa devizama i valutama).

Poštanska štedionica po čekovnim računima inostranaca postupiće na isti način.

Ova se „privremeno-vezana” dinatska potraživanja do oslobođenja i prenosa na slobodno dinarsko potraživanje mogu upotrebiti samo za plaćanje u zemlji, a ne mogu služiti za obezbeđenje valute za izvoz iz zemlje, sem slučajeva predviđenih u rešenjima br. II — 88058, бг. П — 95278 i br. H — 100705 od 26. jula, 9. avgusta i 4 septembra.

Ovaj način plaćanja obaveza prema zemljama, sa kojima naša država nema klirinških sporazuma važi dok ne bude ukinut specijalnim rešenjem.

2. Ova naredba sačinjava sastavni deo Pravilnika o reculisanju prometa devizama i valutama i svaki prekršaj kazniće se novčano na osnovu Zakona o kaznenim sankcijama.

— Гувернер и директор Енглеске банке били су до

сада плаћени по једном статуту из 18 века. Читав директори. јум добивао је 15 хиљада фунти, гувернер 2000 а директори |

по 500 годишње. Ова су места почасна и заузимају их банкари из Ситија. Посао директорија до пре рата био је релативно мали. После рата њихове су задаће порасле због промена у новчаном систему и његовом функционисању. Овогодишња главна скупштина повисила је укупни износ за награду свих чланова директоријума на 30 хиљада фунти.

— Амерички увоз злата у месецу августу ов. год. био је 24.17 мил. долара према 16.33 мил. у месецу јулу.

— Букурештанске банке не могу се користити одред бама новог мораторијума, јер према подацима које је прикупила Народна банка поседују само врло мали проценат пољопривредних меница. Мораторијумом се могу користити само заводи — који имају више од 40% пољопривредних меница. ;

— Полугодишњи добитак Енглеске банке износи округло 668 хиљада фунти, што ће омогућити исплату 6%-тне дивиденде. - |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 631

— У првом полгођу 0. г. реализирале су Федералне резервне банке добитак од 26.38 милиона долара према 11.34 мил. долара у првом и 18.36 мил. долара у другом полгођу прошле године. По одбитку свих трошкова остаје за то време чист добитак од 13.48 мил. долара према губитку од 2.25 мил. долара у прошлогодишњој одговарајућој периоди. Овај в=лики добитак настао је услед јаког проширења меничних кредита, који су носили релативно високу камату и стоје у вези са настојањем америчке владе, да стављањем на расположење нових кредита утиче на оживљење привреде. М принос од државних хартија од вредности порастао је за 100% према првом полгођу 1931. Отписи, које су у прошлој години Резервне Банке извршиле на њиховом поседу државних хартија од вредности, већ су, по мишљењу њујоршких банкарских кругова, надокнађени побољшањем курсева у овој години. Вероватно је, да су остварене и прилично високе тихе резерве.

== У иностранству осећа се већ неко време оскудица аустриских шилинга. Узрок томе је престанак продаје ши, линга због страха од губитка на курсу и чињенице, да су за време летње сезоне аустријски грађани покуповали веће количине шилинга у иностранству. Службени курс ипак се није променио и ако је приватни курс шилинга у Немачкој и Швајцарској порастао за око 10 од сто.

__ Током месеца августа протестирано је у Румунији 20.427 меница у износу од 583.8 мил. леја према 24.880 меница у износу од 1057.8 мил, леја у месецу јуну. Ова чињепица јасно доказује снагу рестрикције кредита, која се у Румунији проводи.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Нове емисије ефеката у Америци у времену јануаравгуст 1932. г. износе 955.9 милиона, према 3024.5 милиона долара у истој периоди прошле године.

— Чехословачка је објавила завршни рачун за буџетску 1931. годину, који је закључен са дефицитом од 1.203.3 милиона круна према 666.1 милиона у години 1930. Приходи код директних пореза подбацили су према пројекту буџета за 20, порези на промет за 24 и трошарина за 4 од сто.

— Енглеско министарство финансија пласирало је прошле недеље око 50 милиона фунти благајничких бонова по 8 шилинга за 100 фунти. То је најнижа интересна стопа за благајничке бонове ранијих недеља. .

— Општине градова Франкфурта на Мајни и Келна нису у стању да исплате краткорочне зајмове, који доспевају 1. октобра. Рајх ће путем декрет-закона одредити услове пролонгације.

— Под претседништвом сер Остен Чемберлена основан је комитет за зајмове са гаранцијом или под контролом Друштво народа са задаћом да штити интересе поседника | ових облигација.Овде се ради о следећим зајмовима: 6 од сто аустријски зајам, 7 од сто бугарски зајам за избеглице, 7 а по од сто бугарски стабилизациони зајам, 6 и по од сто зајам слободне државе Данциг, 7 од сто зајам града Данцига, 7 од сто естонски зајам, 7 од сто грчки зајам за избеглице и 6 од сто грчки стабилизациони зајам, и најзад 7 и по од сто мађарски стабилизациони зајам. Финансиску службу по овим зајмовима већ су у целости или делимично обуставиле; Мађарска, Бугарска, Аустрија и Грчка. Комитет је мишљења, да се не сме дозволити да дође у питање финансијска служба по овим зајмовима, јер би то значило јак морални ударац за женевску организацију и њен ауторитет код финансијског и привредног санирања. И свако дете зна, да овде Друштво народа не може помоћи, јер не постоје материјалне могућности код дужника да финансиску службу врше, а што се тиче ауторитета Друштва народа тај није никад много значио.