Narodno blagostanje

1. октобар 1932.

дајпа centrala za špirit i deli ga pojedinim fabrikama i rafinerijama špirita u kojima se viši denaturisanje špirita namenjenog za mešanje sa benzinom.

— фабрика прозорског стакла у Панчеву отпочела је рад.

— На конгресу југословенског лекарског друштва изабрани су у управу: г.г. проф. др. Алојз Залокар за претседника; др. Павле Чулумовић и Др. Светислав Стефановић за потпретседнике; за благајника др. Д. Миодраговић; за секретаре др. Н. Наумовић и др. М. Жупић.

— Према извештају Савеза рударских и топионичких предузећа у 1931. год. повећан је број рудника: мркога угља од 59 на 66; лигнитских од 41 на 45; бакра од 1 на 2; хрома од 8 на 10; боксита од 4 на 6; магнезита од 3 на 5; а опао је број рудника: каменог угља од 12 на 10; олова и цинка од 5 на 2; антимона од 3 на 1; пирита од 2 на 1; непромењено је стање у броју рудника метала и гвожђа. |

Производња појединих врста угља и руда кретала се 1931. г. у хиљадама тона: каменог угља 431 (1929. г. 409); мрког угља 3.521 (1929. т. 4.120); лигнита 1.053 (1.122); брикета 40 (51); пирита 29 (62); бакарне руде 456 (329) ; гвоздене руде 133 (427); оловне руде 371 (112); оловни концентрат 52,6; цинкова руда 38,1 (1,1); хромна руда 57,8 (43); манган. руда 2,5 (3); боксита 62,02 (103,37); сировог магнезита 23,14 (6,62); печеног магнезита 8,57.

— У Сиску је г. Петар Теслић подигао фабрику стакла за прављење флаша.

— Организација румунских произвођача петролеја ратифицирала је са малим изменама закључке париске петролејске конференције од јуна ов. год. Продукција петролеја износи у првом семестру 3,128.912 према 3,400.938 тона у истом времену прошле године. У јуну ов. год. износила је дневна продукција око 17.800 тона, док се је она у јулу и августу попела на 22 хиљаде, а сада износи 23 хиљаде тона. Резултат овога јесте нагомилање великих резерви робе на домаћем тржишту, док се истовремено могућности пласмана у иностранству погоршавају. Главне тешкоће проузрокује превелика продукција, која није у складу са потрошњом и за санирање ове важне гране румунске привреде безусловно је потребно ограничење продукције, на чему се сада и ради.

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Шпанији је Кортес изгласао закон о аграрној реформи. Највећи део земљишта, које пада под удар закона налази се у провикцији Андалузији, познатој већ читав век као колевки немира. Земља ће бити експроприрана у корист државе — принцип државног социјализма — а сељаци ћг је обрађивати и уживати. |

Поседници ће бити обештећени 5%-тним државним 06лигацијама, а отштета ће износити 2—20% вредности, која служи као лодлога за одмеривање порезе.

— Пољопривредно-шумарски факултет сасвим се преселио из Београда у Земун.

— Министар пољопривреде г. Деметровић у свом говору на банкету агронома у Београду рекао је да су три. основна принципа, на којима би се могло раздужење сељака решити: 1) Краткорочни зајмови да се претворе у дугорочне; 2) да се снизе каматне стопе; и 3) да сеу случају презаду-. жености (преко 60% имовине) и код пољопривредника примени могућност поравнања, како би се на тај начин омогућила редукција земљорадничких дугова.

— Конгрес агронома одржао се 22. и 23. септембра у Београду. У резолуцији се тражи да се раздужење проведе: претварањем краткорочних зајмова у дугорочне; снижавањем. каматне стопе и поравнањем у случају презадужености по предлогу г. Др. Деметровића. Даље се тражи: решење пи-

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 633

стави на расположење пољопривреди све расположиве кредите; доношење закона о оснивању пољопривредних комора, реорганизација агрономске службе у народу; подизање силоса; рационална производња сточне хране ит, л.

__ Министарство саобраћаја основало је отсек за пољопривредну службу при Саобраћајном одељењу генералне дирекције. Оно ће се бринути око искоришћавања земљишта поред пруга, станица и стражара ради унапређења пољопривреде. __ Жетвене принос пшенице у Италији износи око 75 милиона квинтала, што је изазвало велико задовољство у круговима фашиста, јер је тим осигуран највећи део домаће потрошње.

__У Чехословачкој је ове године било 10.000 хектара земљишта засађено дуваном. Домаћом производњом подмириће се око 60 од сто потрошње. Ради слабог квалитета вреди овај дуван само за израду слабих врста цигарета.

КРИЗА

__ Половином овог месеца било је у Француској 264 хиљаде незапослених радника.

— Број незапослених износио је у Немачкој 15. септембра о. г. 5,261.000 према 5,225.000 на дан 31. августа.

ИЗ пословног СВЕТА

Зборови акционарских друштава.

1. октобра: Банка за трговину и промет д. Д, Загреб (ванредна).

2. октобра: Подринска продуктна банка а. д., Шабац (ванредна).

8. октобра: „Белафор“, прво југословенско д. А. за трговину чарапа, Загреб (редовна). - 11. октобра: Српско индустриско друштво а. M., Брисел (редовна). -

28. OKkTOGpa: jeneH-JO MHVyCTDMjCKO H pyJapcko 4. M. Београд (ванр.). Лисански рудници а. д., Београд (ванр.).

209, октобра: Српско-ческа фабрика шећера и рафинерија а. д., Ћуприја (ред).

30. октобра: Аграрно и трговачко а. Д, Београд (редовна). JI

Трговачки регистар.

Занатска банка Краљевине Југославије a. AL, Београд, избор пуномоћника и давање прокуре г. г. Драгићу Милану и Др. Александру јевремовићу, са правом потлисивања фирме. |

„Вирбо" д. д. за експлоатацију дрва у Загребу, упис избора новоизабраног члана управе г. Милана Врбанића. „Дионичарско друштво за експлоатацију дрва у Загребу“, упис новоизабраних чланоав управе т. г. Др. Теодора Франкла и Милана Врбанића. — „Огулин—/Лика“, индустрија дрва

ји творница сандука д. н. у ликв., Загреб, упис ликвидатора |r. r. Сигфрида Кауфера, Др. Стјепана Млинарића и Артура

Гвоздановића. -— „Вуница“ д. д. за вунене продукте, Сушак, упис новоизабраних чланова управе г. г. Ернеста Грувалда, Отона Шика и Отона Полака. — „Ланена индустрија д. M. прије Иван Фидлер из Осијека“, упис новоизабраних чланова управе г. г. Николе Костренчића, Еде Марковића, Милована

| Пиштеровића, Еугена Лебла, Кратохвил Рудолфа.

Закони и уредбе.

„Уредба о разграничењу општине Партош. — Уредба о груписању општина: јабуковачке, јошаничке и устиколинске; улцињске и можурско-штојске; општина у срезу Радовишком; Толисавачке и Бело-Цркванске; општина у срезу

|Подгорском. — Уредба о издвајању села Сиричана из, оп-

тања јевтиног земљорадничкчог кредита; да Народна банка.

штине групчинске у општину Шемшевачку. — Правилник. з%