Narodno blagostanje

Страна 626

neugodno uliče na švajcarski eksport pad engleske funte i prelaz Engleske ka protekcionističkom sistemu. Analogna infekcija nezaposelnosti opaža se i u drugim državama (Jugoslavija!)

9. Psihološke činjenice koje često puta primaju oblik sa- |

svim iracionalnih emocija. Takva je: opšta posleratna nervoza, smanjena energija privredne radinosti, pooštrena mržnja proletarijata prema imućnijim slojevima; isti psihološki · momenti pokazuju se i u tome, što niko neće da dugoročno investira svoje kapitale, a kapitalisti i kreditori izgubili su poverenje prema svojim dužničima (kriza poverenja!) Više puta postaju ove psihološke pojave prave psihoze: panične bese na berzama i zatvaranje berza, za obe strane štetni ofkazi međunarodnog kredita, povlačenje i fezaurisanje velikih količina zlata, navala ' na banke i štedionice, zatvarnje bančinih šaltera, rapidno di- . zanje eskontne stope, histerična apstinencija stanovništva od' kupovanja robe i +. 4. Sve te ekonomske psihoze pretstavljaju jednu važnu činjenicu u komplikovanom mehanizmu sadašnje krize i trajne nezaposlenosti. |

Na osnovu pregleda svih ovih uzroka dolazi prof. Zajcev.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

pokazuju da će se u bližem vremenu nezaposlenost povećati ı nad sadašnjom koja je i sada ogromna...” i упегу! će biti još jače zategnuti”.

Neću da umanjujem naučnu vrednost ovoga krafkoga ali iscrpnog pregleda uzroka sadašnje nezaposlenosti. Ipak moram primetiti da je taj pregled 1) malo eklektičan, a 2) u nekim fačkama i ne sasvim objektivan, jer jasno pokazuje piščeve simpatije prema jednim i obratno držanje prema drugini državama.

„i još jedno moram da podvučem. Pomenuta knjiga napisana je

kao naučno upu{stvo za saradnike ankete koju je organizovalo „Društvo za socijalnu politiku”. U takvom slučaju bilo bi bolje, da je pisac pričekao svršetak specijalnih proučavanja konkretnih pojava nezaposlenosti u pojedinim granama i državama i tek onda aposteriopno sumirao pronađene uzroke i procenio svaki od njih. Takva analiza uzroka mogla bi najbolje pomoći izboru

, najpodesnijih sretstava za suzbijanje užasne, za čitav privred. ni svet opasne frajne sfrukturelne nezaposlenosti. Takva analiza

pomogla bi da se iznađu sredstva diferencirana po državama, prema razlici uzroka nezaposlenosti. Aprioraa analiza uzroka ne-

do pesimističkoga zaključka o bližoj budućnosti, osobito u zaposlenosti koju je prof. Zajcev dao u svojoj knjizi ima obzirom „Staroj Evropi . ,, Jasni, nažalost suviše jasni simptomi, piše on, na ovu praktičnu svrhu mnogo manju vrednost. ва

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

С После берзанског краха у Њујорку у јесен 1929., Француска је почела да повлачи своје краткорочне кредите из иностранства. Нови ударац поверењу у међународној, а и у свим националним привредама, задао је крах бечком Кредитаншталту у мају прошле године. После тога повлачење краткорочних кредита држава веровница из угроженог иностранства вршило се у највише могућој мери. Девиза је била „Зацуе аш реше. Одузимати привреди кредит значи одузимати живом телу крв. Све јачим повлачењем кредита погоршавала се је и привредна депресија. Последица свега тога била су организација интернационалног промета и зачмалост појединих народних привреда.

Процес мобилизирања потраживања од иностранства завршен је за Француску по општем уверењу већ током овог лета, јер остатак отпада на замрзнуте кредите, тако да сада постоји скоро равнотежа између француских краткорочних потраживања и краткорочних дуговања. Ради се о износу од око 10 милијарди франака. Повлачење краткорочних кредита из иностранства могло је да уследи само претварањем dCтих у злато, јер су били у питању огромни износи. Француска је последњих година била много критиковани неспокојни веровник, који је веровао само у злато кога је нагомилао у подрумима својих банака. Ово кретање злата и капитала утицало је и на ситуацију француског платног биланса. У поређењу са 1930. годином кретање злата и капитала било је у прошлој години следеће:

Француски биланс плаћања у 1931 години

1930. 1931. у милијардама франака Увоз злата 11.74 18.53 Зајмови иностранству 1.40 11.06 Отплата зајмова 3.20 0.77 Увоз франц. папира из иностран. 1.20 1.50 17.54 31.86 Одбивши продају девиза 4.12 6.35 13.42 25:51

Пасивни салдо промета капитала износи дакле у 1931. години 25.51 милијарди франака према 13.42 милијарди у

претпрошлој години. Овај салдо састоји се из 10—12 милијарди продатих иностраних ефеката, 10—12 милијарди повучених кредита, 1.5 милијарди репатрираних хартија од вредности и 4—5 милијарди капитала, који је из југоисточне и средње Европе пребачен директно или индиректно у Француску ради сигурности.

Повлачење ових капитала из иностранства настало је из психолошких разлога. Поверење се је срозавало, а за Француза је „сирте" главни постулат. Осим катастрофалног дејства у бившим земљама дужницама, тезаурирани капитали постају несносни и за спокојног Француза. Повучени капитал из иностранства није могао да се у Француској еко. номски упосли — он је стерилизиран — и притиска читаву привреду. Тај нагомилани капитал онемогућио је поновни дефлационистички процес у француској привреди T. j. падање општег нивоа цена и трошкова живота. Они остају у релацији према светским ценама високи и француска моћ конкуренције опада на свим линијама. То доказује повећана пасивност трговинског биланса и смањена активност осталих прихода од иностранства. То илуструју најбоље следеће цифре:

1930. г. 1931. r: у милијардама франака Робни промет — 12.08 — 13.26 Транпорт, премије + 310 — 2.70 Туристички промет — 8.50 — 6.00 Дивиденде и купони + 510 — 4.00 Усељеничке римесе — 2.50 — 1.80 Државне исплате — (095 — 0.66 — 0.27 — 302

Ако се не узму у обзир салда из репарација (1930. --4.85, 1931.-4-1.32 милирјади франака) пасивни салдо биланса прихода и расхода у 1931. години износи 3.02 милијарди, док је 1930. исти закључен са активним салдом од 270 милиона франака, Не сме се заборавити, да позиције платног биланса, изузевши робни промет, представљају мање или више успеле процене. Но Пјер Менал, који већ дуги низ година прати развој француског платног биланса, и од кога