Narodno blagostanje

1. октобар 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 627

потичу и ове цифре, успео је да отвори приближну слику, а то је главно.

Пошто француска краткорочна потраживања одговарају приближно француксом краткорочном дуговању, то ће за случај, да биланс прихода настави исти развој, бити потребно, да се за покриће његовог пасивног салда, извози злато из Француске.

Горе описано дејство нагомиланог капитала на ниво цена и трошкове живота забрињава Француску. Она стоји пред дилемом: или контингентирањем и тезаурирањем и њиховим дејством на ниво цена, све више отуђивати француску привреду од интернационалне, или либералнијом трговачком политиком и поновним извозом капитала у иностранство створити поновно предуслове за успешну француску конкуренцију на светском тржишту. Снижење француског нивоз цена уследиће наравно једино с новчане стране т. |- ако 26 садашњи нагомилани капитал каналише у иностранство. А овом рационалном каналисању капитала у иностранство испречују се већ поменути за интернационалну и националну привреду судбоносни психолошки фактори — страх, неповерење. Поновно враћање оптимизма у оцени привредног развића, које се нарочито осећа у Америци у порасту курсева хартија од вредности, порасту цена сировина и оживљењу извесних грана индустрије, не изгледа да ће се у свим конзеквенцијама пренети и на Француску. Па ако то и буде случај, требаће дуго времена, док се француски капиталисти поновно одлуче на извоз свог тешко спашеног капитала.

Почетком овог месеца писали смо о великом привредном програму Папенове владе. У међувремену је он допуњен извесним бројем декрет-закона, који још јаче истичу главну мисао програма. Она је следећа: народна привреда не може да оживи извођењем јавних радова, како се дуго времена у Немачкој и другим земљама веровало. јавни радови у малом обиму не користе ништа, а у већем воде инфлацији. Осим тога, нецелисходно је предузимати јавне радове, који морају да чекају, док се у приватној привреди прешне обнове и поправке не предузму. У капиталистичком привредном систему оживљење привредне делатности може уследити само непосредним заузимањем подузетника. За ово је најпре безусловно потребно да се подузетницима ставе на расположење потребна новчана средства. То може уследити само путем кредитирања. За ово потребна је одговарајућа подлога. Ту функцију треба да изврше порески одбори, као што смо ми већ писали, фирма или сваки подузетник, који у текућој години плаћа порезу. Бонови ће прећи у државне касе у периоди 1934.—38. за деломичну отплату извесног броја пореза. Они су берзански папир.

Папенов апел на предузетнике: Пример Сједињених Америчких Држава, а и осталих земаља, показали су, да само кредити, па били они и врло јефтини, нису у стању створити преокрет на боље у народној привреди. Порески бонови могу бити тезаурирани, а уколико се они продаду, и није сигурно, да ће за њих добијени износи бити употребљени за повећање продукције. Помоћу њих се могу вршити отплате дугова. Потребан је дакле један нови импулс. Тај импулс представља друга оригинална новост Папеновог програма: премија на надницу и право на снижење наднице код новог упослења радника. У том правцу подузете су важније промене првобитног декрет закона. Најпре има сваки подузетник право, у колико запосли нове раднике, да смањи надницу. Приликом прве рецензије овог програма показали смо на грешке тог подхвата. Предузећа, која су пре безобзирно отпуштала раднике, биће још и посебно награђена, јер могу сада лакше да упосле нове раднике; а

она предузећа, која су из социјално-политич JKHX обзира ЧИ-

таво своје радништво и даље задржали скраћењем радног времена, биће управо кажњена. Осим тога могли су полузетници, да би се пористили тим одредбама, отпустити старе раднике, а упослити нове. Новим декрет законом то је отежано.

Право на редукцију надница не добивају она подузећа, која сада редуцирају радно време, да би тиме могли упослити нове раднике. Тек ако ови упосле више радника, него што је потребно, да компензирају скраћено време, смеју снизити наднице свим радницима. До највишег могућег % снижења од 12 и по од сто могу се снизити наднице тек онда, ако се сада упосле једна четвртина радника више. Управо она. подузећа, која већ сада раде са 36 сати недељно уживаће погодности ако упосле и нешто мањи број нових радника.

Само она предузећа могу смањити наднице, која су већ недељно радно време редуцирали на 40 часова. Остала предузећа, да би се користила новим погодлостима, морају најпре редуцирати радно време на 40 часова, а да се код тога не смањи износ исплаћених надница. То значи, они морају одмах повећати број радништва за једну шестину. Тех онда, ако они и преко тога запосле нове раднике имају право да редуцирају све наднице. Највећу законом дозвољену редукцију од 12 и по од сто могу провести само у случају да упосле једну четвртину нових радника. Одговарајућа ограничења биће вероватно прописана и за плаћање премије на наднице, која је до сада износила 400 марака на сваког новозапосленог радника.

Порески бонови, премије на надницу и снижење надница омогућују лакшу калкулацију подузетника. Скоро половина нових надница ушпара се снижењем старих надница. Велики део осталих надница и материјалних трошкова за проширење продукције добива предузетник у облику пореских бонова и премија на надницу. Го је непосредни импулс за проширење продукције, тим више што се подузетници могу користити тим погодностима, ако се запослење нових радника изврши одмах. Због тога су многа предузећа већ почела запославати нове раднике. Програм има шта више. тенденцију да подузетнике присили на иницијативу. Јер, ако је неколико предузећа већ почело да се користи новим погодностима, остала предузећа исте бранше морају их следити, ако не желе да буду тучена од конкуренције.

Неке смо опасности овог оригиналног плана већ ратије изнели. Најпре порески бонови. Они су у стању подузетницима прибавити нове кредите, а да се крај тога не повећају порески терети. Држава се одриче нових пореза, што је са становишта финансијске политике сумњиво. Влада мисли, да ће и једно мало побољшање коњунктуре више смањити државне издатке, него што he их изгубити на порези издавањем пореских бонова. У колико програм успе, то ће се и показати. Не успе ли читава ствар, то ће издавање пореских бонова имати лоше последице за државне финансије. Осим тога, постоји бојазан, да ће боновима пасти курс, ако се у великим количинама баце на тржиште. Тиме губе на вредности као кредитна подлога. Питање је такође хоће ли новопродуцирана роба наћи прођу. Влада се нада, да ће извоз ојачати, али ако међународна трговинска политика настави даље истим током, о томе се неће моћи говорити. Ништа неће користити ни још много веће редукције цена. У том случају сва ће ново продуцирана роба притиснути домаће тржиште. Вероватно би дошло до новог пада цена, јер и ако се број запослених радника повећао, сума свих исплаБених надница ће се ради редукције надница тек мало или нимало повећати. Рентабилност предузећа, коју је нови план требао да омогући, долази поновно у питање. Најзад политичке опасности. Папенова влада треба један коњунктурни