Narodno blagostanje

Страна 646

strana dela. jer svakoj nacionalnoj kulturi za njen razvoj potreban je dodir sa stranim kulturama.

Nemačka vlada je na sličan način, kao sada kod гафа, postupila pre dva meseca i Sa bioskopima. 1 ovde je uvedena cštra cenzura, da li se film slaže sa pojmom nemačke kulture,

kako ga shvaćaju nemački hacionalni i nacionalistički krugovi.

а а

ОБАВЕЦ

НОВЧАРСТВО.

— Присилно снижење камата у Италији које је почело одређивањем максималних камата, за депозите одређено је сада и за хипотекарне дугове и заложнице. Код ових може бити максимална камата 5 од сто. :

— Banque Belge pour ! Etranger podeljuje za poslovnu godinu 1931/32 6%-inu dividendu prema 8% u prošloj godini. Na novi raćun preneseno је 9 mil. bele. franaka. -

— Često. smo pisali da je pitanje, koliko novca za pokusurivanje može da preuzme redovan promet, samo pitanje tehničkih mogućnosti. Promet neće i ne može da preuzme koj: bilo količinu. To se naročito lepo vidi na primeru Nemačke,

koja je ove godine iskovala veliku količinu tog novca. Iskaz

Rajhsbanke od 23 avgusta pokazuje sedmični povratak novca za potkusurivanje u iznosu od 55,60 mil. maraka; u izveštaju od 30 avgusta sedmični povratak od 116 miliona. Normalna zaliha sitnog novca, koga bi Rajhsbanka trebala da stalno drži ceni se na 75 mil. maraka. Mesto toga fa je zaliha iznosila koncem meseca avgusfa preko 300 miliona.

— Prijave potraživanja kod stečaja nad Krigerovim društvima završene su 1. ov. m. Celokupna potraživanja oznose 1641,2 mil. šved. kruna, 80,4 mil. dolara, 33 hiljade funti, 66,6 mil. holandskih forinti, 289,2 mil. francuskih franaka, 159, 1 mil. švajcarskih franaka i 28,8 mil. maraka. U stečaju nad firmom KMriger i Tol prijavljeno je 105,3 mil. švedskih kruna, 3,3. mil. šved. zlatnih kruna, 93,8 mil. dolara, 79 hiljada Tunti, 4,4 mil. holandskih forinti, 353,5 mil. francuskih franaka, 527. mil. švajcarskih franaka, 24,8 mil. belgijskih franaka, 620 hiljada таraka i 36 hiljada zlofi.

— Belgijska “lada zak:jučila je sa Neederlandsche Bank i Schveizer-Bankverein ugovor o preuzimanju 500 miliona franaka 5% blagajničkih bonova. I ovaj iznos neće biti u stanju da pokrije obaveze belgijske vlade, koje za kratko vreme dospevaju, i uspostavi ravnotežu budžeta. Radi se na zaključenju jednogz novog zajma od 1500 miliona franaka u Егапсизкој.

— ом па štednju kod austriskih banaka iznosili s:i koncem avgusta meseca 1405 mil. šilinga prema 1428 miliona koncem meseca juna. Opadanje se isključivo odnosi na bečke banke, dok su kod provincijskih nešto i porasli.

— Consorzio Mobiliare Italiano, holding kompanija Banca Commerciale, sa glavnicom od 630 miliona lira iskazuje u proŠloj poslovnoj godini dobitak od 3.5 miliona lira. On зе u ćelosti dodeljuje rezervnom fondu.

=— Немачка влада је одлучила поред смањења камата на пољопривредне хипотеке, да изврши и снижење камата на пољопривредни лични кредит. Овај се у Немачкој даје од пољпривредних задруга и оптерећен је високим камзтама ради великог ризика. Влада ће изаћи задругама на тај начин у сусрет што ће им дати средства да могу отписатиа дубиозна потраживања. Као и код банака на овај начин ће уследити санирање задружних биланса. Помоћ задругама захтеваће огроман износ од око 140 мил. марака. Од тока ћс 90 мил. пласирати Рајх преко Пруске касе (централна задружна каса) у облику благајничких бонова а 50 мил, ће дати Пруска каса из њеног основног капитала од 140 мил. марака.

i kulturom, kako na privrednom tako i na Kkalturnom polju. Ali

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 41

| To je još pojačano zabranom uvoza ohih Tilmova, Čiji producenti proizvode filmove koji škode nemačkom ugledu. Obe me-.

re pokazuju, kako je sada dominantna težnja za nacionalnom

još manje nego privreda može se kultura razvijati na ovaj način.

ITAJHA CJIV)KBSA.

— 5 ов. м. отворена је у Сплиту „Кредитна радничка задруга“, чији ће циљ бити да прима радничке уштеде.

— Швајцарско тржиште капитала показује последњих неколико месеци јаче оживљење. У првих 9 месеци о. г. емитовано је 700 мил. франака унутрашњих зајмова, од чега отпада на конверзије 500 мил. Даље 300 мил. франака иностраних зајмова. Међу тим емисијама постигла је најбоље услове Унион д електрисите из Париза, која је добила 41. 7-THU зашвајцарских аутономних установа камата износи у спште у.

— Банк де Франс пролонгирала је румунски дезизни кредит од 250 мил. француских франака, који је био одобрен у децембру пр. год. за 9 месеци.

= 0 Епојезкој je osnovan Savez investment {trestova. Zadaća mu je zaštita društva, code su kapitalom zainteresovani članovi saveza, naročito pak kod stečaja i finansiskih afera.

(Oni će uživati, u slučaju potrebe, pomoć Engleske banke i Ministarstva finansija, a takođe i Ministarstva spoljnih poslova kod inostranih intervencija. U savezu je zastupljeno oko 300 trestova, koji ukupno raspolažu kapitalom od 300 miliona funti. Nastoji se, da se u savez uvuku i velika osiguravajuća druŠštva, koja raspolažu jakim stokovima efekata, dok se holding i finansiska društva, koja donekle imaju spekulativni karakte, neće pripustiti u ovaj savez.

— Nad Corporation Secitities Co. i Iisul!i, Utilities Investmehts Iac., koji su upravljali investicijama u visini od 300 mil. dolara otvoren je stečaj. Pasiva insull U. 1. Ins. iznosi 226, a aktiva samo 27 miliona dolara.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аустриски зајам од 300 милиона шилинга који је закључен лозанским споразумом неће сигурно бити тако бр80 реализован. Енглеска рата износи 100 мил. шилинга, али се не исплаћује, него ће се употребити за покриће краткорочног зајма у истом износу, који је одобрен за време санације Кредит-аншталта. Француски удео износи 100, гл алијански 30, немачки 7, холандески 3 мил. шилинга, док ге са шведским, швајцарским и чехословачким представницима још воде преговори. За овај зајам неће бити издана гелерална обвезница, већ ће са сваком државом бити потребан посебан споразум. Аустрија за сада може да рачуна само са износом од 240 мил. шилинга. — Приходи Управе водовода Београдске општине 1931. године износе 23,506.539 дин. за милион више него што је предвиђено. Од тога отпада на основне таксе за воду 10,595.340 дин; (85% од предвиђеног), на вишкове 5,605.192 дин. (62,7% од предвиђеног). Расходи износе 25,266.195 динара, од чега отпада на личне 4,841.476 дин. материјалне и одржавање мреже 3,566.750 дин. електричну енергију 13,428.064, и амортизацију објеката 3,429.825 дин. Вишак расхода над приходима износи 1,750.000 дин. Водовод је у прошлој години дао укупно 11,745.585 кубичких метара воде, коју су потрошили претплатници (6,315.268), за јавну сврху

јам од 25 милиона франака по курсу од 97%. Код зајмова .

(2,946.100) и остало је отишло на губитак. Пијаће воде про-