Narodno blagostanje
3. октобар 1932
вештине ЕНЕН ЈЕО.
Скоро истовремено са објављивањем наше државне финансиске статистике за првих пет месеци објавило је и француско Министарство финансија своје податке за период април— август. Резултат није ни најмање повољан. Упркос врло обазриво састављеног прорачуна достиже дефицит остварених прихода за ових пет месеци 1438.7 милиона франака. То је последица гривремене депресије, која се сада у великој мери осећа и у Француској. Порез на пословни промет најбоље илустриџа смањење привредне делатности. Овај порез је донео у августу 570.0 милиона франака што је за 95.3 милиона мање од прихода у августу прошле године и за 122 милиона мање од буџетом предвиђенога. Због рестрикције волумена спољне трговине опали су у августу и царински приходи за 40 милиона франака. Разумљиво је, да је овакво кретање државних прихода интензивирало дискусију о томе како ће се наћи нова сретства за покриће буџетског дефицита, који је продењен на 7 до 8 милијарди франака, Француски парламенат, на своме ванредном заседању у јулу ове године, усвојио је извесне буџетске уштеде као и увођење неких нових прихода тако, да су добивена нова сретства односно. учињене нове уштеде од око 2.3 милијарде франака. Од конверзије се очекује 1.2 милијарде. Један од старих француских парламентарних буџетских репортера, Леон Барети предвиђа повећање прихода још за којих -400. до: 500 милиона франака увођењем јаче контроле над порезима, али поред свега овога
Око сређивања француских државних финансија
| ==
остаје увек још дефицит од 4.5 до 5.5 милијарди франака. |
Проблем је врло компликован ако се хоће избећи разијг пракса — покривање дефицита са летећим дуговима. На нове порезе се тешко може рачунати, пошто преовлађује мишљење, да је Француска порезима већ иначе преоптерећена. Смањење чиновничких плата такође неће моћи бити: спроведено, бар не тако дуго, док се не снизе цене животних намирница и коштање живота. Међутим је констатовано, да код француских цена на мало нема тенденције ка онижењу — напротив, примећује се чак и извесно поскупљење, које долази као последица високих фискалних терета као и специјалне организације француске детаљне трговине. Претседник француске владе, г. Ерио' стакао је на своме недељном говору у Грам-у, да треба ићи другим путем, пошто су сва ова сретства недовољна. Буџетска равнотежа још не значи све: када видимо огромна тезаурирана сретства, која жељно очекују могућности запослења, гада гледамо незапослене, који не траже потпору већ рад; када видимо опадање фискалних прихода и стагнацију привредног живота, онда долазимо до убеђења да треба израдити један велики радни програм, који мора обухватити читаву Фран-
цуску. Зајмови којима: ће се ови радови финансирати, Биће |:
надокнађени смањеним расходима за потпоре незапослених као и повећаним приходима од пореза, због интензивирања привредне делатности. |
Елимнирајући све предлоге, ипак треба: напоменути, да има Француска још и друге могућности, да' смањи свој "буџетски дефицит, а то је ригорозна редукција војног буцета. једним обавезним програмом разоружања, Француска би имала могућност да уштеди лепе милијарде — али'је то питање првокласне политичке природе — и изгледа, да иде данашња међународна ситуација баш у супротну крајност paзоружања. Јер је за сваког Француза данас савршено јасно, да не може бити ни помисли на разоружање Француске, ако се у исто време Немачка поновно наоружава.
апппизихпсовигзишонипиниплрнлитчисоктвним ничим шнмниашчеништинвичинмила "
=
IU PE. E 54)
вавинкнипплике
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 645 | 1928 god. zaključila je Turska sa svojim poveriocima jedan aranžman o finansijskoj službi po. njenim predratnim dugovima. U ugovoru je bilo pred viđeno. da će se vršiti potpuna služba dugova, samo UZ Driznanje jednog prelaznog perioda. Princip potpunog plaćania predratnih dugova pokazao se u praksi brzo neizvodljiv. Jedva da je ugovor i bio stupio na snagu izjavila je Turska da nije u stanju odgovoriti preuzetim obavezama. Stavila je na raspolo·ženje samo jednu trećinu ugovorene sume, i kod toga se роzvala na strane eksperte, koji su proučavali njen ekonomski · finansiski položaj. Poverioci su protestovali, jer sporazum od 1928 god. nije sadržao nikakvu klauzulu o moratoriumu. Od tog vremena imamo stalne konilikte i stalne pregovore između "Turske i njenih poverilaca. Tek sad izgleda да је taj dugogodišni · konflikt odstranjen, jer su se poverioci odrekli velikog dela svojih potraživanja. O konačkom sporazumu, koji će se u kratko vreme objaviti, javlja inostrana finansiska štampa sledeće:
Predratni dug stare Turske iznosio je 84.58 miliona funti sterlinga, 62.25% .j. 52 mil. iunti sterlinga ovog duga snosi prema ugovoru 0 пити поуа "Turska. Taj iznos biće sada redu„ciran na okruglo 8 miliona. funti. Godišnja finansiska služba po ovom. dugu iznosiće 700 hiljada turskih zlatnih funti. Toliki će biti stalni anuitet. Prema ovome će posednik obligacije od 500 iranaka dobiti sada oko 44 Hfrancuska franka. Ма (ај пас =а „poverioci smanjili svoje zahteve znatno ispod sume, koju je u god. 1030 Turska sama nudila.
Naprotiv u sporazumu od 1928 god. bio je predviđen do 1936 god. anuitet od 2 mil. turskih funti i od tada jedno sukcesivno povišenje do iznosa od 3.4 miliona godišnje. Sada ugovoreni anuiteti neće biti zaštićeni nikakvom transfernom kla.sulom. Sadanji anuitet je dovoljan za 702-tno ukamačenie i 1%-tnu amortizaciju reduciranog duga. Nije još rešeno pitanje kako će. se ova suma podeliti na pojedine nacionalne tranše starih dugova.
Anuitet je osiguran carinskim prihodima u Carigradu. Glavnu garanćiju, da će sada ugovoreni anuitet biti uistinu redovno plaćan, vide poverioci u nastojanjima "Turske za zaključenje novih zajmova. Naravno da je u interesu Turske, da se kod službe reduciranog: duga pokaže kao korektan dužni.
Тигзка 1 пјеш ргедганн роverioci A U Ni
KOE IO ar OUR E ERE TI TOPA COO
Nemačka: vlada: je nedavno Oobjavila novi: uredbu o radiju, kojom se on stavlja pod nadzor Ministarstva Unutrašnjih dela. Državni komesar d-r Moler, koji је зада pristupio nacionalnim socijalistima, kontroliše sve pro'grame i obaveštajnu službu. Razna radio-društva stopiće se u 'jedno. Privatni kapital zameniće se državnim. Do sada je vlada gledala u radiu srestvo za formiranje slobodne misli i razvoj "kulturnih snaga naroda. Zbog toga su mogli na radiju doći do reči svi socijalni i privredni pravci. Isto tako mogao je uprav'rik radia da stavi na program svako inostrano delo.
Nova uredba prekida sa ovom liberalnom praksom. Ona podvrgava čitav radio državnom nadzoru i uticaju: Kod darašnjeg odnosa snaga, to znači da će se preko radia vršiti na Istušaoce- službeni: uticaj. Programi' će se ispitivati da li se sla'žu sa pojmom nacionalne ideje i nacionalne kulture, kako je shvataju nacionalni i navinalistički: krugovi u. Nemačkoj. NacioIgalna kultura je: sinteza: različnih umetničkih i socijalnih praIyaca. Svaki pokušaj da. se sva kulturna: strujanja. prilagode 'jednosttanom i tradicionalnom: pojmu. kulture mora da omefa
Radio u službi nacionalne autarkije.
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д, :: НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА: НА СВЕТУ:
а кнез Мижејлова 39.
'ulturni razvoj. Isto vredi:i za pokušaj, da.se otstrane sva тпо-
Mun ui и шиленоп ита на ноитији аи пена тиши сити пи за пси на па аи пон Wimim "u см) азилити момеисји ·
БЕОГРАД, ЗАКРЕЉ
Бериславићена 7.:
вавминипиванинаплавннанновче
капвап