Narodno blagostanje

29, октобар 1932.

у Мађарској све је то желело да се пласира, у мабарске папире на. страни, Још не постоји статистика, о томе:колико је девиза, употребљено у току 1981. и 1932. г: затај циљ. Али су суме огромне, Сматра, се на пр. да се више од половине тих папира враг тило у отаџбину, а то значи да, се ради о суми од неколико милијарди динара. Према нашем усменом обавештењу девизе ва тај циљ добијале су се на два начина. Један део је збиља купљен на црној берзи, а други од капитала који су пре тога били побегли у иностранство и лежали по европским и американским банкама.

Стабилност пенте, од како је објављен мораторијум трансфера, доказ је да је мађарски биланс плаћања активан. Само његовим активним салдом могао је бити исплаћен увоз доларских папира. То је доказ даље да нема никаквих других позиција, а нарочито да нема бегства, из пенге. Један од најугледнијих привредника у Пешти уверавао нас је да, је цела депресијација, пенге резултат искључиво психолошких фактора и (да се због тога пенте могао брзо стабиливирати, Он чак тврди да се је одавно почео да враћа капитал у земљу и да је то једна нева, активна позиција у билансу плаћања. Уравнотеженост биланса плаћања утврђују још следеће околности :

_ Данас се не може добити на страни ефективни. пенте ни „исплата Пешта“. А у колико се може добити депресиран је само са 15 од сто, док је у

Пешти депресијација пенге за пуних 30 од сто.'

Исплата „Пешта такође се не може добити или врло ретко, о чему је најбољи доказ да се у курсним листама великих европских берза тотово никако не појављује курс за девиву Пешта. Техничари истина тврде (да то долази отуда, што се је у Мађарској успело с једне стране да потпуно омете извоз пенте, а с друге стране да се уведе таква контрола, над потраживањима код банака, да је немогућно пренету га на странца, а да се не ухвати. Ми пак сматрамо да. та, техничка, страна није објашњење за стабилност пенте и да узрок мора бити чисто економски. Кад људи престану да беже с ефективним новцем ван земље, кад престану да у шверцу продају иностранству потраживања у домаћој валути, онда они то не чине што се боје казне, јер има момената. кад се ни највеће казне нико не боји; већ због тога што своју потребу у страним девизама, (а само се због тота иввови домаћа валута на, страну и продају потраживања, на страни) могу да подмире код куће. Значи, да, црна берза, подмирује целокупну тражњу ва девизама.

Црна, берза, није берза ; то није одређено место на коме се тргује у одређено време. То је кривична работа, која се због тога обавља кришом. Свака, се обављена трансакција строто крије а код таквог стања, ствари природно је да се појављују врло разноврсни курсеви и да курсеви покавују тенденцију 4 la ћацзве, јер не могу да се сретну на једном месту целокупна понуда и целокупна тражње. Па ипак се на црној берзи у Пешти олржава савршен стабилитет пенга већ толико месеци. Значи да је црна берза довољно алиментирана. Код оваквог стања је врло лако могућно да ив фактичне стабилности изникне и тенденција скакања шенте на златни па-

"DOI. | 0 II III Fr ~ | 0 У Мађарској је врло жив покрет да се укину Сва девизна ограничења, Сви се слажу у томе да,

За

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Стране 689

држава има право да спречава бетство из пенге и Због тога треба, да забрани све набавке девизе која спадају у групу нелегалних. Али легалну тртовину девизама треба, оставити слободну пошто се на прној берви показало да се понуда и тражња, поклапају, 'а то је гаранција против нове депресијације пенге. Јер ако данас на црној берзи нема, бегства из капитала, онда та неће бити ни на службеној.

Мађарска Народна банка се још увек устеже да укине девизне одредбе. Она никако не пристаје да призна да је пенте депресиран. Она, зато може да има само један мотив, наиме: намеру да пенте врати на његов златни паритет. То се у осталом у Мађарској и сматра за први вадатак данашње владе.

Истина у последње време је почела, мађарска, Народна, банка да, толерира извесне транзакције из којих би се дало на први поглед закључити да напушта, фикцију о стабилности пенте. Тако се на пр. у последње време појединим великим банкама даје искључиво право увоза појединих важних apTHкада, нарочито сировина и то уз одобрење да робу могу продавати са 12% до 15% скупље но што одтовара, златном паритету. Тако је на пр. случај са, увозом памука: Оматапфу Trust Сје. која је добила, ту привилегију, да има право да од извозника, купи девизе са. премијом од 8–—12%. Значи да, Народна банка „привнаје премију. Али то не значи одступање од | стране Народне банке, која и данас девизе купује и продаје по златном паритету. Што увовници данас плаћају памук са премијом од 12 до 15%, то је за њих огромна, добит: они су до сада куповали девизе делимично на црној берзи и плаћали премију од 30%.

Проучавајући питање пента у самој Пешти добили смо утисак да би мађарска Народна, банка, данас могла да врати пенге на, златни паритет, кад би хтела. Она то неће. Вероватно због тога што је код великог броја иностраних дугова немогућно било постићи споравум са повериоцима односно мораторијума, трансфера. Мађари желе да за сва обустављена, плаћања иностранству односно за њихов мораторијум трансфера, добију одобрење од поверилапа (као што је то већ код извесних обавеза случај).

Уосталом рекли бисмо да се Мађари више не журе за добијање тог одобрења. Изгледа да Мађари очекују да се на Светској привредној конференцији покрене питање дугова на, много широј бази. Они се наслањају на, од стране економских стручњака утврђену, чињеницу, да при данашњем стању цена дугови се ни у ком случају не могу више плаћати интегрално, и да за државе дужнице постоји само следећа, алтернатива: или враћање цена на ниво од пре 5 година и плаћање дугова у првобитном изно-. Cy, или остајање при данашњим ценама и редукцији дугова и каматне стопе. То је у осталом гледиште Немачке. То гледиште заступа и велики стручњак Сомари, на њему је стајао и Мак Миланов Комитет.

Из до саде изложеног видимо да је Мађарска успела да игведе фактички стабилизацију пенга, после једне паничне депресијације од 40%. Даље је та стабилизација изведена тек после активирања мораторијума трансфера. Али се из тога не може извести закључак да је довољно само обуставити плаћања у иностранству па да, се валута стабилизира. Ми мислимо да. од стабилизације пента не би ништа било, да није претходила једна мунициозна анализа, стања мађарских финансија од стране Друштва на-