Narodno blagostanje

Страна 690

рода и после тога једно безобвирно спровођење прин- | ципа, штедње. На, мађарском буџету могу се извршити још нека кресања и она ће се извршити, већ под притиском Друштва народа и поверилаца. Али је прва енергична компресија издатака, извршена, на свет Друштва народа, била, онај велики психолошки фактор која је дејствовала на, уништење панике, Депресија валуте има обично два узрока: инфлацију и неповерење. Неповерење полази од Рђавот стања државних финансија. Данас и нај-

НАРОДНО_

УЛАГОСТАЊЕ

Бр. 44

простији чевек сматра да рђаве државне финансије воде у најгори сблик инфлације, у т. вв. финансиску инфлацију. Из тога се рађа неповерење, које у ствари није ништа друго него есконтовање будућег развића државних финансија. Због тога данас Французи, Енглези и Американци стално опомињу народе са поколебаном или у опасности се налазећом валутом, да. прво уреде ствари код куће, па онда могу рачунати на предусретљивост од стране поверилаца. воз

STEDNJA

Mi smo nekoliko puta notiral: diskusiju međ stručnjacimz da li |e sa g:ed:šla narodno-privrednog bolje da se štedi ili da se troši. Štednja ie jedna od najelementarnijih mudrosti života | S tim se vekovnc slaga!a i rarodna ekonomija. Ali je za vrem. ove velike svetsk" depresije prvi put u Engteskoj formuliranoe gledište da je štcdnja nac;onalno-ekonomski štetna. Pristalicove teorije ovako rezonuju: Mi živimo u periodi hiperprodukcije; tražnja za finalnim proizvodima tako je mala, da se ne mož | aa isxoristi celokupan postojeći produkc:oni aparat. Ako se šteč:. onda se uštede.sprovode bankama, a banke daju te kapitale n ı ı podizanje novih fabrika i poduzeća! Time se povećava hiperprodukcija. Ako se nc štcdi, onda se kupuju finalni proizvodi | time se jače iskor:Ščava postojeći produlrcioni aparat. |

Na suprot tome iskustvo pokazuje da štedljivi narodi! imaju mnogo već ı otpornos: prema privrednoj depresiji. Ostaje | i dalje narodno-ekonomski štednja kao suvereno pravilo еко- ! nomske mudrosti.

Rezultat toga saznania je snažan pokret za propagandi, "Беедпје и širokim masama u celome svetu. Pretstavnici depo- | zitnih usiznova raznih država došli su međusobno u dodir i sporazumeli se da otvore'infenzivnu akciju međunarodno u korist štednje, koja Je pod uticajem ratnih događaja i pod uticajem po- | menutih pogrešnii teorija znatno opala. Odlučeno je da 31. ok 'obar buće međuiarodni praznik stednje

Mi smatramo da je štednja najrentab:Inije zanimanju. Nijedna ekonomska delatnost? ne rentira kao štednja. Štednja najsigurniia zarada. Socijaln: psiholozi tvrde da je štednja, ı ako se ona prilično obimno kod pojedinih naroda pojavljuje, v še produkt instihta, nego svesnog saznanja njezine korisnost:

Štednju treba racionalizirati kao i svaku drugu ljudsku delatnost. Ne samo da freba еден racionalno, smišljeno, već treba samu štednju bazirati na razlozima. Štednja ne treb. da bude pas ja kao što ni lakomislenost ne sme da uzme maha. Potrebno je da se štednja uglavi u karakter čovekov i da se dovede u vezu i ravnotežu s ostalim prirođenim osobinama čove-! kovim. Kao što je potrebno da se čovek sklon rasipanju racionaliziranjem uravnofeži u svom ekonomskom životu, tako је | рофтебно 1 да ве Соуек koj: ic sklon štednji racionalizira. Štednja treba da bude jedan smišljen akt ekonomskog čoveka.

Toliko u opšte. Specijalno pak, intenzivnost i oblik propagande za štednju treba da se podese prema psihologiji. Ima sredina u kojima se višć i ı takvih u kojima se mnogo газтра. | Ima sredina u kojima se štedi na štetu zdravlja i sredina u kc | jima se rasipa na štetu zdravlja i samostalnosti individua. |

Za naš se narod ne može reći da je štedljiv. Istina ni prvi pogled nema ničeg štedljivijeg od našeg seljaka, ali on ima ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д.

H PE BE

К. G. DUN & CO.

Ee 52

описе азаџпи

кнез Мижеајлова 39.

"етевапивнививаванавававваповпидаванонивенеуонвивонрва збввзовнунваваннвоввечевавновавневионисвевававаоповаттно.

periodične nastupe naročito prilikom nekih svečanih povod: (svadba, slava, rođenje, smrt i 1. d.) kad troši bez ikakve mer: i rezona. Niti je dobra preterana štednja koja se pojavljujkod našeg naroda, niti je socijalno korisno periodično rasipanje koje |e jož češća nojava. Za našu buržoaziju još se manje može reći da je štedlivva. Kod varoškog življa, trgovačkog i zanat lijskog, još ima štednje, svakako vrlo čedno. Ali kod naše inte.igencije štednje ima vrlo malo. Naša je inteligencija svud lake ruke. I kad je već reč o organizovanoj propagandi u korist štednje onda, ı ako izg.eda kontradiktno, treba početi sa propagan domi kod najinteligentnijeg dela našeg naroda. U tom pogledu naše široko mase mogic bi da budu od pouke našoj intelegenci::.

„Narodno Hlagostanje? smatra štednju za prvi uslov na rodnog blagostanja. Našim čitaocima naravno ne bi bilo po trebno da im držimo predavanja o štednji. Ali je isto tako dužnost naša do uoči međunarodnog praznika štednje i mi prinesemo i našu aspru. Mi ćemo to učiniti sledećom anegdotom koju nam je jednom prilikom pričao jedan Šveđanin,

U jednom švedskom gradu stanovala su dva dobra prijatelja kuča do kuće: jedan je bio državni činovnik a drugi ma!: trgovac. Prihodi si. im bili gotovo isti; ali je činovnik trošio ce svoj prihod, a irčovac samo jedan deo. To je bio povod češćen: objašnjavanju među njima; irgovac je stalno prebacivao činovniku što troši celi platu. Ovaj se branio činjenicom da on ima penziju, da mu je potpuno Zbrinuta budućnost i da je sasvim prirodno što trgovac štedi. On mora da odvoji sumu koja bi mi: u starim danima davala rentu ravnu njegovoj penziji. Trgovac mu ic na to redovno odgovarao da n'je dovoljna penzija pa da čovek bude uotpuno zbrinut u starosti. Pored toga trebi imati stalno nešto imaovine koja se može i da unovči, jer im“ momenata u životu kad su veće sume čoveku po{rebne.

U 70 godin: starosti ode činovnik u penziju, a trgovac 52 povuče od posla. Ćudnovatim siučajem razbole se obojica u 72 godini starost: od jedne bolesti koja je tada bila u medicini vrl» malo poznata i koju je prilično uspešno lečio jedan operater profesor u jednoj varošici u Južnoj Nemačkoj. Lekar je savetovao odojici pacijenata da odu tome profesoru. To bi zahtevalo sumu koja je pretstavijala penziju penzionera od 18 meseci. Pošto je bolest bila vrlo ozbiljna to je on bio gotov na svaki žitvu, ali kako je bio bez ikakve rezerve u gotovini fo mu ie арзојшпо bilo nemogućno da prikupi potrebnu sumu. Njegov prijate!) pak bivši trgovac prodao je odgovarajuću količinu harfija o.l vrednosti ca bi sledovao savetu svoga lekara.

Posle 10 meseci umro je prijatelj penz:oner, a mnogo pre toga vratio se njegov prijatelj trgovac potpuno islečen. Živo: је zavisio u ovom slučaju samo od izvesne sume novca.

х“линввавишвниававнива шавпзипнвинниннинвананиовининпинишвовиванвондлакеовмахнанроввевавна . "

5 НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ:

ЗАГРЕЂ

Бериславићева 7.:

БЕОГРАД

вв...