Narodno blagostanje

5. новембар 1932.

loži Narodnoj banci u devizama 12,5% od vrednosti izvezene robe (naravno uvek po zakonskom paritetu).

Austrijske privatne banke su obnovile sporazum sa poveriocima po kome sad imaju plaćati 40 mil. šilinga u roku od 10 godina. Pitanje Kreditanštalta bića rešeno ovih dana. Verovatno da će biti smanjenje dugova i duži moratorijum. Austrijska industrija polaže redovno kod Narodne banke svoje dugovanje u šilinzima i neza-. dovolina je što im Narodna banka ne da devize da se 0duže svojim poveriocima. Ostaju još javni zajmovi čila | služba sve manje dolazi u pitanje; usled pretstojećeg velikog zajma. Austrija ima danas faktički stabilnu valutu u prkos delimičnog razgrađivanja moratorijuma transfe- | ra. Danas se već u veliko tretira pitanje kako da se lik-" vidira valutni incident poslednje godine, da li dellacijom | ili devalvacijom.

Na kraju da napomenem još jednu vrlo povoljnu okolnost po bilans plaćanja Austrije. Mi smo gore naveli da je potrebno 240 mil. šilinga u devizama za sli · žbu javnih zajmova. Ta se cifra pojavljuje redovno, u svima službenim dokumentima, ali ona nije tačna.

Verovatno da treba nešto malo više od polovine. jer je danas poznata stvar, da je polovina skoro svliu posleratnih obligacija austrijske republike, zemalja, i:

i |

БАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 707

grada Beča vraćena u otadžbinu i prema tome služba se može vršiti u Ššilinzima. Vrlo je verovatno da je to rapatriranje austrijskih obligacija vršeno i izbeglim kapitalom, kao što je to slučaj bio kod Mađarske. Ali je is'o tako van svake sumnje, da je iz redovnog deviznog priliva bar jedan deo potrebnih deviza bio alimentiran. To je bila jedna proba više za bilans plaćanja austrijske republike za poslednju godinu dana, i u toliko povoljnija okolnost za budućnost.

EHfektivne austrijske novčanice teško se dobijaju na strani. Za vreme letošnjeg turizma tražnja za njima je bila vrlo velika tako da je bio kurs znatno skočio. A što se tiče deviznih kurseva oni su stalno s ažijom od prilike 20%.

Povratilo se potpuno poverenje u šiling. Međutim austrijska Narodna banka nema ni pare svoje metalne podloge. U stanju od 23. oktobra iskazuje ona ukupan ·stok zlata i devize od 188,88 mil. šilinga. Međutim ona duguje 100 mil. šilinga Engleskoj banci ! 90 пи. Вапс za međunarodne obračune u Bazelu. Znači da joj пед"staje preko 1 mil. da isplati sve svoje dugove u valuti. O pokriću ni govora. To je jedan opipatelan dokaz za našu tvrdnju da za stabilnost valute, pitanje pokrića i metalu ne igra nikakvu ulogt,

ИСТИНА О СЕВЕРО-АМЕРИЧКИМ УЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

— По инструкцијама д-ра Бајкића написали д-р К. Геминд и д-р Ј. Томашевић —

Из просперишеша у кризу. — Највећи наро

д на свешу. — Гизланшски напори Америке

у лечењу кризе, — Ако победи Рузвелш,

1. Из просперитета у кризу

Новембра 8. бира амерички народ свог | Како новине и објективни посматрачи тврде фаворит је демократски кандидат Рузвелт. Од проглашења уније демократи су имали само три претседника. Задњи је био Вил- | сон, кога је републиканска странка 1920 год. тукла на изберима. Од тада су ови непрекидно на власти.

За Сједињене североамеричке државе значио је тај период до октобра 1929 кулминацију њихове материјалне културе и њиховог интернационалног престижа. Од 1919 до 1929 штедни улошци код америчких банака порасли су од 26,5 на 44,2 милијарди долара. За то време постала је Америка највећи поверилац читаве светске привреде. Износ датих зајмова иностранству достигао је цифру од 94 милијарда долара. Помоћу њених кредита извршена је обнова ратом исцрпљене и оронуле Европе и других континената, нарочито Јужне Америке. Унија је са својих 120 милиона становника продуцирала 43% светске производње. Унутрашњи кредитни механизам, делимично узрок, делимично последица овог коњуктурног полета функционисао је до октобра 1929. добро.

На задњим изборима противници су били Хувер и Смит. Републиканци су са Хувером на челу, који је до тада био министар трговине ишли на изборе са магичном паролом „вечитог просперитета“, који је имао да сиромаштво као социјалну појаву искорени у Америци, који је сваком раднику имао осигурати аутомобил и остали модерни конфор. Демократи, нису имали одговарајућу паролу. Хувер је изабран са 21 милион гласова према 15 које је добио Смит, дакле са читавом трећином већине. После избора полет је!

настављен још жешћим темпом. Индекс цена је растао, курсеви ефеката били су на незапамћеној висини, напетост_ кредитног система била је све јача. У октобру 1929 дошло је до краха. Са којом је јачином коњуктурни полет напредовао с том је уследило и срозавање. Пад курсева хартија од вредности, крахови банака, пуни лагери крај опале куповне снаге и немогућности пласмана, немогућности искоришћења капацитета продукционог апарата, који је за време просперитета нагло проширен, бацање милиона радника на улицу, опадање државних прихода и т. д. биле су последице краха. И влада и широке народне масе били су уверени у скоро поновно оживљење привреде, у поновни просперитет. Преварили су се. Што им је јасније било, да се просперитет тако брзо не враћа, него чак да се економско стање погоршава, тим је више расло неповерење и страх. Ових дана је прошло управо три године од краха у Њујорку, а још није продрло објективно мишљење, да је извршен процес ликвидације садашње депресије и да је поновни полет материјално и психолошки осигуран упркос надчовечанским напорима које је у том погледу, како ћемо из доле изнетог видети предузела америчка влада.

ЏП. Највећи народ на свету

У Европи су америчка привредна депресија и њене последице представљене тенденциозно у најгорој светлости. Америка је проглашена за земљу изопаченог морала, корупције и економског банкрота. Долар се приказује као несигурна валута, а америчке државне финансије као руиниране. Да ли је стање у Америци у истини тако или Европљани, само из злурадости због доскорашњег просперитета Аме-