Narodno blagostanje

_Страна 108

рике престављају ствари црње него што у истини јесу. амерички је народ сигурно најморалнији и најрелигиознији на свету. Бековима су најздравији, најенергичнији и најспосоонији људи, понајвише Европљани, насељавали нови континент. Најнапреднији елементи из Европе селили су се кроз 16, 1 18 и 19 век и стварали нови свет, ново либерално друштво. У њиховим политичким институцијама остварен је најсавршенији облик модерне демократије. Кад би се у историји била желила провести једна селекција наВода, она се не би могла идеалније замислити него што је то случај са америчким. Он је изграђен од најбоље крви на свету. !оворећи речима библије то је изабрани народ. Морални печат америчком народу дао је англосаксонски пуританизам, којему је рад и умереност култ. Тај се народ одликује пуританством и либералистичким схватањем више него иједан други народ на свету.

Његов морал и свест најбоље показује и његова историја у задњих 20 година. Америка је ушла у рат за правду; 1919 она заштићује мале европске народе и спасава многе да не скапају од глади. 1922 одрекла се та велика нација путем референдума уживања алкохола. Већ дуже времена Европљани нападају баш прохибицију. Но они крај тога заборављају колика се морална снага испољила код тог одрицања и не питају се у којој би од европских држава могла да се прими од већине народа једна таква забрана. Све су државе у Европи у том погледу исте, па било да се у њима пије вино, пиво или ракија. Каже се, да већина Американаца дневно крше закон о забрани. алкохола и да су они преступници. Каже се да су од реда шверцери. Но крај тога се заборавља, да је Европа колевка шверца и да извесни преступи закона имају куд и камо гори карактер од ових америчких. А што се тиче корупције она је постојала и постоји у свим друштвима и свим државама. Криминалитет, који се у Америци догађа због забране алкохола сигурно је мањи од онога који се у Европи догађа због алкохола.

Хуверов мораторијум од јула прошле године нов је доказ америчке пожртвовности и осећаја солидарности са осталим народима. За општи интерес подноси се жртва од 300 милиона долара или 17 милијарди динара. А где су европски државници који су осим празних речи икад ишта материјално придонели за сузбијање међународног зла као што је то данашња депресија.

КИ. Гигантски напори Америке у лечењу кризе

Без сумње је данашњи економски положај у Америци тежак. Но нек се не заборави, да је уз сву незапосленост — која, нота бене процентуално износи мање него у Енглеској и Немачкој — ниво живота америчког незапосленог радника много бољи, него ли запосленог у многим државама у Европи. То вреди и за њихове сељаке. Долар је упркос свих напада остао стабилан. Америчке пореске резерве најбоље илуструју у јуну уведени нови порези у износу од 1118 милиона долара, а амерички државни кредит повелање државног дуга од 15 на 20 милијарди долара уз просечну камату од 3—3 и по од сто.

На иницијативу председника Хувера предузете су мноГобројне мере да побољшају економску ситуацију или бар да спрече њено даље погоршавање. Ако те мере нису успеле да привредну машинерију ставе поновно у жељеним размерама у погон, није неоправдана Хуверова теза у изборној кампањи, да би без тих мера у Америци ишло много горе. У октобру прошле године основана је Natonal Trade Comрапу са задатком да олакша узимање кредита код федералних резервних банака оспособљавањем меница за реесконт. Та мера није успела ради отпора воделег банкарства. Једна

Од најважнијах предузетих мера, која је у истину потпуно

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

и успела, јесте оснивање Кесопз тисноп Ргтапсе Согроганоп у јануару ов. године. Пројектована је са капиталом од 2 милијарде долара од чега је влада уплатила одмах 500 милаона, а остатак се има набавити издвањем облигација са државном гаранцијом. 2. фебруара започела је делатност те институције, која се састоји у давању кредита угрожевим банкама, жељезничким друштвима и пољопривреди и то на основу њиховог стока облигација, које могу бити и неликвидне. Циљ ове акције је помагање предузећа побољшавањем њиховог ликвидитета. Од почетка сБоје делатности до конца септембра К. Е. С. одобрила је !405,3 милиона долара кредита, а од тога већ исплатила 1182,7 милиона.

Одобрени кредити подељени су на:

4814 банака и трестова „9848 мил. дол.

696 пољопривредних и осталих

задруга 79 осигурав. друштава

101,7 мил. дол. 14,8 мил. дол.

Укупно 5658 предузећа са 1405,3 мил. дол. или 95 милијарди 280 милиона динара.

За подупирање прерађивачке индустрије и грађевинског обрта К. Е. С. основала је и финансира посебну устаHoBy Commodities Lending Corporation.

Основане су такође и посебне институције за санацију тржишта хипотекарним облигацијама и за субвенционирање хотелске индустрије.

Захваљујући потпори ових институција општа ликвидност у америчкој привреди осетно се побољшала. Крахови банака, трестова и осталих предузећа, који су нарочито у јесен прошле године износили 3—-5 хиљада месечно, износе сад тек неколико десетина.

У фебруару ове год. озакоњен је т. зв. Ојаз5-5геаса! ВШ „којим се спречила рестрикција кредита са стране федералних банака због отицања злата из Америке у великим размерама од јесени прошле године. Новчанични оптицај је до тада био покривен 40 од сто у злату, а остатак од 60 од сто требало је покрити меничним портфељом. Будући да је тај услед опште привредне: зачмалости недостајао, разлика до 60 од сто морала се покрити златом. Ојаз5-5!еаса Ви! омогућио је федералним банкама да ту разлику покрију државним облигацијама. Тим је ослобођен сток злата потребан за одбрану долара. Хуверу је узето за зло његово признање у изборном говору у Пез Мотез, да је у фебруару долар био у опасности и да би без предузетих мера предострожности златно важење било могуће да се одржи још само 14 дана. Овде не може бити говора о опасности за долар у европском смислу. Радило се само о нееластичности федералног система, која је лако одстрањена. Отицај злата у износу од 1132 милиона долара или 76,7 милијарди динара од септембра 1931 до конца јуна 1932. најбољи је доказ јакости америчке привреде. Осим тога овај закон имао је омогућити депозитним банкама, да продајом једног дела свог стока државних облигација — које су у кризи због сигурности постале главни пласман федералним банкама, појачају свој ликвидитет и поновно предузму активније кредитирање америчке привреде.

Хуверу је пребачено да води земљу у инфлацију. У истини створен је механизам који би могао омогућити инфлацију, али она није наступила. Новчанични оптицај порастао је од 2098 мил. долара концем септембра 1931. на 2616 милиона концем децембра и 2745 милиона долара 5. октобра ов. год. Али такође расло је и тезаурирање, које се је у јуну ценило на 1 и по до 2 милијарде. Није питање колико је новца издато, него колико га и са којом брзином циркулира. Да упркос свих могућности инфлације до ње

није дошло, најбоље показује развој индекса коштања жи-

вота од септембра прошле године, до августа ов. год. Он