Narodno blagostanje

Страна 762

тастрофална ситуација, као што показује искуство свих извозних земаља. још није решено где ће се прибавити потребна финансиска средства, али се спомињу Caisse des depots et consignations ap. Banque de France. Међутим, сигурно је, да Француска може без великих тешкоћа набавити потребна финансијска сретства.

Office панопа! ди 616 дефинитивно је фактички ликвидирао француски преференцијал „за нашу „пшениц/. који је већ ове године био беспредметан због добре жетве,

Универзитети су школе где људи треба да добију знање и спрему за најважније позиве. Спољни знак за то јесте диплома. Да би слушалац добио диплому потребно је да полаже испите. Због тога је необично важно како се студенти спремају за испите.

Потребно знање и спрему студенти добијају посећивањем предавања својих професора, вежбама у лабораторијама и семинарима, али без сваке сумње да су уџбеници на првом месту. И најмарљивијим посећивањем предавања, вежби и семинара добије се знање, које можемо упоредити са неповезаним беочузима једнога ланца. Уџбеник треба да после те беочуге повеже и попуни т. ј. да од низа парцијелно упознатих и схваћених појава створи и разуме целина. Без уџбеника тај се циљ не може постићи и на Универзитету ће се добијати дипломе за знање и спрему, која нису постигнута. Значај и потребу живе речи не треба потцењивати, али исто као што се у средњим школама поред живе речи наставника употребљава уџбеник, потребно је и на Универзитету. Без уџбеника Универзитет губи свој резон детр. Док у средњим школама ретко постоји предмет за који нема уџбеника, често у знатном броју, дотле можемо рећи да је на нашем Београдском Универзитету незнатан број предмета где они постоје. У том погледу факултети се разликују; али ипак стање је свугде незадовољавајуће. На једном факултету, где има око 60 предмета, постоје свега 5—6 уџбеника. Ни остали факултети не стоје много боље.

Студентима онда остају за спремање белешке са часова и страни уџбеници, којима се огромна већина не може послужити.

Највећи део оних студената, који могу и долазе на предавања или не прави белешке или их и поред најбоље Воље хвата тако, да се после њима не може послужити и онда за спремање испита остане један врло мали проценат забележака, за којима настане трк. Ради њих се праве комбинације да један студент полаже у овом року, онај други у другом и т. д. или код једног буду извесно време, код другог можда !1—2 дана пред испитом. Много је студената, који због тога што чекају ред на белешке или немају из чега да уче одлажу испите, затим су приморани да долазе у места где је факултет, за време ферија и то много пре почетка полагања и рада на Универзитету, да би могли више њих да се спремају из једних таквих забележака, које скоро увек обилују масама грешака и недостатака. Познато нам је да на једном факултету Београдског Универзитета има низ предмета, из којих постоје само по неколико примерака такВих студентских забележака, а није ретко само по један примерак, који прелази са генерације на генерацију. По њима се студенти спремају и уче, Слуденти или постужитељи често јавно или тајно умножавају такве забелешке. После не само што оне служе студентима место уџбеника за спремање испита, него се по њима спремају и они који полажу државне и докторске испите, а њима се као литературом служе и они који раде неки стручни рад или их интересује Дотични предмет, Колика је то штета не треба ни говорити.

Не можемо се сложити са оним професорима, који

Једна велика невоља на Београдском Универзитету

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 48

стоје на становишту, да студентима не треба дати уџбенике,

укао ни са онима који сматрају да студент може сам из раз„_Них уџбеника и литературе пронаћи оно што му је потребно |за учење и спремање.

Чули смо од професора, који су против давања уџбеника студентима ова два главна разлога: први, брзи напредак науке, који не дозвољава употребу уџбеника и други, да се тиме најбоље студенти присиљавају на редовно посећивање предавања и хватање забележака, што је по њиховом мишљењу најбоље средство за успешно разумевање дотичног предмета.

Наука еволуира, напредује, долази се до нових резултата и закључака; стварају се нове теорије и хипотезе: али ипак наука напредује у етапама, које су негде дуже, а негде краће. У последње време напредак је најбржи у електро-техници, па ипак то није послужило као разлог за неиздавање уџбеника, јер из ове научне гране постоје разни уџбеници на разним језицима.

Према горњем гледишту не би уопште могло посто- · јати уџбеници.

Разуме се професори при писању и издавању уџбеника морају водити рачуна о напретку науке. Тачно је да један уџбеник не може да буде вечит и да може увек остати непромењен за време целе професорске каријере дотичног професора. Потребне су измене мање или веће и зато уџбеници у већини потребују нова издања. Али ипак сваки уџбеНик може послужити извесно време. Нове стзари које би се појавиле за то време могу професори објавити и допунити за време предавања.

Један професор, који предаје 5—6 предмета и који је такође противу давања уџбеника, дао је пре десет година Детаљан програм за испите студената и упркос свога тврђења о брзом напретку науке, он тај програм до данас ниуколико није изменио. Даље, упоређујући лоше, нетачне и непотпуне забелешке студената разних генерација са његових предавања, нисмо могли пронаћи нешто ново до тада непознато и непредавано, али смо могли видети да су за-= белешке епизодичне и да се у једним налази објашњење о некој важној ствари, док у другим нема о њој не речи. Даље смо наилазили на недовршене, нејасно изложене мисли и објашњења из којих се није могло добити потребно разумеВање и знање, ма да су се по њима спремале многе генерације. Такво учење и спремање је за њих увек мучење, терет и губљење времена. |

Ми мислимо да професори неће да даду уџбенике што не желе да даду црно на бело, или су одвише комотни, пошто уџбенике треба писати,

А што се тиче аргумената присиљавања студената да дођу на предавања, ни они нису оправдани и не могу издржати критику.

На првом месту истичемо као проту-разлог социјални моменат. Наиме, огроман број наших студената је сиромашнога стања и међу њима је велики број оних, који су приморани да сами зарамују средства за опстанак и школовање. Они због тога не могу бити редовни посетиоци предавања, а често уопште не могу долазити на предавања, као што је случај са великим бројем студената права, који живе у провинцији и дођу само за време испита. Да ли ће професори дати или недати уџбеник на овај моменат не утиче.

Сам предмет или грана науке утичу на посећивање предавања. Има предмета који су много интересантнији и више привлаче пажњу слушалаца. Свакако ће студенти радије слушати предавања из Политичке економије, него неки сувопарни предмст. Такође и личност професора и његов начин предавања и познавања предмета имају утицаја на посећивање предавања.

Обична је пракса да студент прави белешке кад нема уџбеника, али само су стенографске белешке способне да