Narodno blagostanje

Ри

26 новембар 1932

замене уџбенике, пошто професор увек брже говори него.

што студент може бележити.

Боље би било кад би студент слушао, а не правио бепешке. Немогуће је да се кроз целу годину, под свима условима и непрекидно пажња концентрише на једну спољну ствар. 30—40% школскога аудиториума је свакога часа душевно отсутно целога часа пили делимично. То је стари закон

конкуренције утисака због кога се не може рећи за знатано проценат студената да су посећивањем научили и разумели ;

све што им је предавано. Али и оно што се разумело после извесног времена може да се заборави.

Ето због тога је неопходно потребан уџбеник. Зато професор има двоструку дужност да предаје и да да уџбеник. Недавање уџбеника је повреда једне од дужности, због које је професор намештен и плаћен. |

Ако 34 дотични предмет постоји на матерњем језику добар уџбеник од другог писпа, у том случају није неопходан нови уџбеник, само ако се професор при испитивању држи истога. А снобизам је препоручивати студентима умбенике написане на страним језицима, зато што огромна веБина не зна ни једног страног језика.

„знтшиншеитаттиштиттекттитеетишиЕ _ ндексни бројеви нам пластично приказују развој извесних појава. Добијају се обично на тај начин да се стање у једном одређеном времену стави једнако 100, и ранији или каснији развој се означава у односу према овом броју. Најпознатији индексни бројеви који су добијени на овја начин су следећи: спољне трговине, производње, обрта, потрошње и коштања живота. Овакви индекси су неопходно потребни за ориентацију сваке привредне политике и за свако критичко посматрање привреде и љеног развоја. Али ту лежи и велика опасност, јер су методе за добијање индексних бројева још врло слабо

Критика индексних бројева

разрађене. Велики број индексних бројева није сигуран, и |

води кривим закључцима ако се не познају тачно методе употребљене за њихово добијање. Поготово, јер се у свакој зе-

га

пАРОЛЕО ВЛАРОСТА ЊЕ

Страна 763

мљи добијају индекси разним методам. Индекс цена у трговини на велико H. пр. базира У свакој земљи на разној роби. Зато је ретко могуће поређење индекених бројева разних земаља. Али највеће недостатке има индекс коштања живота, Па како он баш сада игра велику улогу у дискусији о платама и надници, доносимо критику на њега претседника "Међународног статистичког пиститута Др. Цана са једног предавања у Будимпешти. Индекс коштања живота односи се — рекао је проф. Др. Цан — на најважније животне потребе (исхрана, одеување, стан и осветљење). У разним земљама, Н. пр. y Ма=" ' Барској не узимају се у обзир тако зване културне потребе | (хигјена, образовања, чланарине, издаци за лични пренос и „т. до. Ту лежи велика грешка: културне потребе апсорбују | данас у привредно развијеној земљи велик део редовних при-= ! хода. На њих отпада 25—35 од сто укупних издатака. Ако се :0о њима не води рачуна, није индекс употребљив, како по· казује следећи пример: у периољу падања дена, цене добара | потребних за живот јаче падају него оних за културне по| требе. Зато индекс коштања живота, ако нису узете у обзир | културне пторебе, јаче пада него што је стварно случај. Обр-

путо важи за период пораста цена.

Даљи недостатак индекса коштања живота лежи У томе да не узима посебно разне социјалне групе. По правилу, база индекса коштања живота је радничка породица |са двоје деце. Према томе, ми можемо да видимо на освову | индекса само како се мења животни стандард радништва, |али не и средњег сталежа.

i | |

Коначно, индекс коштања живота има исту грешку, да полази од предратних цена. Поређење цена коштања живота сада и пре рата има врло мало смисла, јер су се начин живота и квалитет робе јако изменили. Задаћа индекса | коштања живота састоји се у томе, да утврди да ли тро"шкови живота за поједина домаћинства постаје скупљи или | јефтинији, али то само под претпоставком да су начин хе рота и квалитет робе остали исти. Дакле, по правилу, 6Нудекс може у толико мање испунит своју задаћу, у колико "je дужи период који се обухваћа индексом.

за

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖЂА

НОВЧАРСТВО

— Prema podacima Udruženja vojvođanskih banaka ulozi u začlanjenim novčanim zavodima iznosili su u septembru 1.051 mil. dinara prema 1.083 mil. u avgustu i 1.348 u septembru prošle godine. Kod banaka pad je iznosio 27.6 miliona prema avgustu, a kod oblasnih, gradskih i opštinskih štedionica 11.4 mil. dinara. Najveći pad je u Banatu 18.4 mil. dinara, zatim u Bačkoj 17.7 i u Sremu 3.2 miliona dinara.

— Budimpeštanska berza zakijačila je da u buduće 4оzvoli trgovinu na berzi akcijama 10 velikih mađarskih industrijskih preduzeća.

— I našim čitaocima poznati pretsednik Đaninijevog koncerna Elias Walker, koga je početkom ove godine Đanini uklonio

sa položaja pretsednika Transamerika Corporation, ušao је зада,

kao član u poznatu i solidnu njujoršku bankarsku kuću Kuhn, Гоеђ 1 Сје,

= ___Џ irećem kvartala ove godime ukupni depoziti kod meričkih banaka povećali su se za 221 mil. dolara na 17.682 mil. dolara. Prema odgovarajućem kvartalu u prošloj godini to ie manie za 2697 mil. dolara.

— Banqte du Centre i Limogesti zatvorila je Ššaltere.

Glavnica od 10 miliona franaka je sasvim izgubljena. Protiv članova uprave i direktora poveden je krivični postupak.

( |

__ SŠtalistika centrale novčanih zavoda u Mađarskoj pokazuje, da su se u septembru kod svih mađarskih novčanih zavoda smanjili ulozi na štednju za 8.2 mil. penga. Od jula 1931 godine do kraja setembra 1932 ulozi su se smanjili za 432 mil. penge na 1.740 mil.

— Bangtue Belge pour Petcranger plaća za poslovnu gOdinu 1931/32 dividendu od 30 belg. franaka po akciji odnosno 6%, prema 40 iranaka odnosno 8% u prošloj софи.

___Holandske banke otvorile su kampanju za privlačenje internacionalnog fluktuirajućeg kapitala, koji sada naročito iz Švajcarske emigrira.

_— Francuska viada predložila je parlamentu zakon 0 iski-

vanju srebrenog novca od 5 franaka.

__ Francusko građevno preduzeće Batinjol koje radi i na” sušenju pančevačkog rita prešlo je pod kontrolu banke Lazard Prerćs. Do sada se nalazilo u koncernu Banque Nationale de Credit, koja je bila u teškoćama lanske godine.

__ Услед женевских догађаја и кампање против швајцашских банака у Француској, дошло је до одлива страног капитала из Швајцарске. Упркос томе швајцарски фрапак вије попустио, јер је новчанична банка тражњу за девизама могла покрити давањем доларских девиза, Није искључено