Narodno blagostanje

3 децембар 1932,

robe. Tu je cakle visna carinske Stope u i. razmeri sa uvozoni u zemlju kojoj se daje ia Копсезја. Го је dakle jedna vrsta ртегегепсцаја, згагтегпов 17021 zemije, koja daje konces! а u zemlju koja |e dobija. Gospođica dr. Somer u članku precizira dalje izvesne detalje, koji nisu bitni za sam princip; ali naročito ističe, da je njen sistem mnogo bolji od sistema uvoznih kontingenata, koji se u posiednje vreme praktikuju, jer

BAPOJIHO BJIAPUULA IE

dok su ovi proizvoljni i dele se često po političkom kriterijumu, ;

боце је 1

ујежп prelerencija: automatski, vezan za izvesie сте, |

žako da se unapred može znavu KO ima pravo na najveći preferencijal. Povlastice se klasiiciraju u lestvice Које tačno Oodgo-

varaju lestvicama učešća pojedinih država u izvozu dotične

тепије.

Naša kritika.

Mi se ne slažemo sa gospođicom dr. Somer da je klauula najvećeg. povlašćenja instrument slobodne trgovine. | najтега raniji protekcionizam može da se vodi pod isključivim теžimom 'klauzule najvećeg povlašćenja, kao što je io bio slučaj sa režimom inaugurisanim 1892 5. пи Етапсизкој — 1. 27. Ме по-

от санпекот farilom. Osnovna ideja toga režima je bila da država zadržava potpuno slobodu i utvrđivanju visine carinskih siavova, pomoću Kkiauzule najvećeg povlašćenja ona stavlja sve države ugovornice u mogućnost da iskoriste postojeće najniže carinske stavove, (čija je visina apsolutno autonomna). Nema ugovornih carinskih stavova. (Ko se bliže interesuje za OVO Ditanje upozoravamo ga na naše delo „Die iranzosische Handels»olitik 1892—1902, Stuttgart 1904.). još se manje slažemo sa gospođicom dr. Somer u [оте da ie bankrotirala klauzula najvećeg povlašćenja. Na protiv, :edna država ne bi imala kuraži da je isključi potpuno iz svoga ovinsko-političkog sistema, jer bi za kratko vreme раја џ каftastrolu. Sve što iraže njezini protivnici to je, da se ртеризи ргеjerencijal u manjem ili većem obimu kao !egalan izuzetak od klauzule najvećeg povlašćenja. Ne da se zamisiiti ni ova današnja bedna međunarodna trgovina bez klauzule najvećeg povlašćenja. Što se tiče samog principa na kome je zasnovan sisteni Đođice dr. Somer, mi smatramo da baš u onome ŠtO Ona да је njegova najlepša osobina, leži ono Što са Čini nemogućim; a to je primena na međunarodne odnose principa koji ie u upotrebi među privatnicina prilikom kupoprodaje.

Страна 775

Nema nikakve analogije između ugovora o kupoprodaji : trgovinskog ugovora. Saugovorači u trgovinskom исоуоги ти ni kupci ni prodavci, a predmet ugovora. nije prodaja već carinski stav, koji nema ničeg zajedničkog sa cenom. U kupoprodajnom ugovoru kupac kupuje ili se obavezuje da kupi određenu količinu robe po utvrđenoj ceni; u trgovinskom ugovoru занвоуоrači se neobavezuju ni na kakvu kupovinu, oni reguišu jednu materiju koja nema ničez zajedničkog sa cenom. Premija koja se daje kupcu je jedan proporc:onalni deo cene, a u trgovinskom ugovoru premija je jedan proporcionatni deo carinskog stava, koji nema ničeg zajedničkog sa kupovinom; ona se upravo odnosi na prodaju kupca prodavcu, pošto on pretpostavlja kod oba saugovorača svojstvo kupca 1 ртодауса и međusobnom prometu.

Najzad carinski stav utvrđen trgovinskim ugovorom i premijama idu u korist prodavaca a ne kupaca robe porekla ız države A. koja daje premiju. Prodavci robe poreklom iz države

8. građanina države A. koji uživaju premiju, l stvari nemaju nikakve veze sa kupcima robe iz države A. Ne postoji mogućnost da tu premiju iskoriste izvoznici iz države A. već ona ide u worist njezinih uvoznika. Monopol (najpovoljniji preferencijal) ugovorei u korist uvoznika iz države B. na taj način favorizira (VOZ mesto мога.

Povećanje uvoza iz države B. u državu A. zahvaljujući premiji biva na štetu svih ostalih država uvoznica-konkurenata dežave B. ı sasvini saglasno sa gornjim principima one povlače koncesije koje su dale državi A., da bi ih dale boljim kupcima svoje robe

Sistem gospođice dr. Somer završava se hipertroijom uvoza iz aržave Bb. u državu A., ne garantujući ni najmanje kompencaziju državi A., i paralizom izvoza iz države A. u ostale | usled represalija koje će ove preduzeti u odgovor na preгене! а koji je država A. dala državi B. Na kraju krajeva taj 5i sistem povukao za sobom uništenje međunarodne trgovine.

istina je da klauzula najvećeg povlašćenja ima izvesnu egalizirajuću tendenciju. Ona je upravo i potekla iz saznanja da iferenc'ialni carinski uslovi ubijaju međunarodnu trgovinu. Ta se klauzula može uništiti samo poda režimom autarkije.

V. Bajkić

e BN; MA

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Од представника Друштва вагок- ресторана и спаваћих кола у југославији г. Ст. Стојановића добили смо следеће писмо : „У 43 броју вашег часописа од 22 прошлог месеца изаао је чланак под насловом „Политика Друштва Багон-ресторана и спаваћих кола у Југославији“. Како се овај чланак поглавито односи на рад нашег Друштва у Југославији и како извети подаци не одговарају правом стању ствари, то вас молимо, без обзира на Закон о штампи, да у интересу истине и правог обавештења јавности уврстите у једном од наредних бројева следеће:

јози једном о скупоћи У вагон-ресторану

Увођење у железнички саобраћај кола за. спавање и обе датира се од пре 50 и више година и имало је за циљ угодност путника. Доцније, у колико су брзине путовања и време у пословним односима добијале све већу важност у јавном и приватном животу, потреба оваких кола постајала је неопходно свем путујућем, а нарочито пословном свету.

И ако би било и данас некога, који би сматрао њихову службу у саобраћају као луксуз, противу таквог схватања били би сви услови савременог економског и друштвеног живота, јер би било тешко и замислити тај живот без ових средстава, које свему путничком свету пружају највећу, maранцију: удобности, одмора, безбедности и хигијенских услова својом савременом саобраћајном техником. На, овај начин, идући за потребама и духом времена наша су кола постајала приступачнија све ширим слојевима и друштвеним класама, у интересу путујућег света, нашега друштва и жељезничке управе на чијим пругама она саобраћају.

Ово популарисање или „демократизирање' службе својих кола, Друштво Вагон-Ли изводи на тај начин, што у колима за спавање поред | и |! класе уводи и 11 кл. а у колима за обедовање поред потпуног, великог обеда о ручку и вечери, још и скраћен, јефтинији обед. Осим овога друштво је на путу да уведе и код нас вагон-бифе-е и ресторан-барове, где ће се сваки путник моћи послужити по сразмерно. ниској цени јелима и разним закускама појединачно без оба-