Narodno blagostanje

Страна 794

баш последњи извештаји говоре о извесном побољшању у многим гранама индустрије, тако да би се пре могло говорити о новим потребама привреде за новцем. С те стране је, дакле, искључен сваки прилив новца. Ради се према томе само о тезаурираном новцу, који је сада помолио главу, да је и код најмањих потреса поново увуче. једанпут тезаурирани новац постаје врло страшљив и реагира и на најмање промене. Он се враћа постепено, са много предострожности, испитујући све могућности, као и човек после болести када покушава да иде. Улаже се само тамо где се може одмах повући. О дефинитивном - повратку тезаурираног новпа и о улозима са дужим роком може бити говора само онда када буде постојала сигурност у дефинитивну стабилизацију динара и у опште побољшање економских прилика. На кратко, када се уклоне фактори који су изазвали кризу поверења. Тада ће се новац враћати банкама или као рентовни или као обртни капитал. Данас о томе нема говора. У толико је тежа и деликатнија улога Поштанске штедионице, и у толико је већа њена одговорност у располагању новцем који је притекао последњих месеци. Она мора ове суме всваца да држи у својим касама, јер би се иначе могло догодити да дође у незгодну ситуацију у случају поновне навале улагача, која је могућа баш из горе наведених разлога. У Немачкој имамо сличну појаву. Штедионицама притичу у последње време улози. . Али оне и не помишљају на либералнију кредитну политику јер им је позната несигурност новца који се враћа из сламарица и чарапа. Зато оне у првом реду и пазе на велику ликвидност и све те улошке држе као касену го-

товину.

Kao Austrija, tako je i Мадагska nastojala dugo угетшепа да održi službeni kurs svoje valute i to na taj način da je prisiljavala izvozn:ke da dobivene devize po tom kursu predaju Narodnoj banci, koja bi ih posle delila za potrebe uvozne trgovine. Mi smo češće, a naročito u članku o penge, pisali da je to održanje kursa nemoguće. Trgovina devizama prelazi na crnu berzu. Izvoznici ne predaju devize Narodnoj banci, jer na crnoj berzi dobivaju bolje kurseve. Zbog toga ona ne može uvoznicima staviti dovoljno deviza na raspo-

Nepotrebne komplikacije u mađarskoj deviznoj politici.

НАРОЛРО БЛАРОСТАЊЕ

loženje, tako da su i ovi prisiljeni da se posluže crnom berzom

ı plaćali su 23 pa i 30% ažia. Regulisanje devizne trgovine isklju-

čivo preko crne berze je za duže vreme nemoguće. Crna berza '

vrši svoju funkciju koja bi se imala sastojati u izjednačenju ponude i fražnje, vrlo loše. Ona ne radi redovno, a takođe i veliki deo deviza ne bude nacionalno-ekonomski upotrebljen, nego dospe u ruke špekulanata, koji ih često zadrže duže vremena u svrhu špekulacije. Zbog toga se je našla Mađarska pred istom alternativom kao i Austrija, naime ili da prizna u službenom kursu stvarnu depresijaciju valute ili da prepusti čitavu {frgovinu devizama slobodnom prome{u Uprkos tome Mađarska neće da napusti fikciju о репсе.

Ona to pokušava postići na sledeći delikatan način. Novoosnovani kompenzacioni ured pod kontrolom Narodne banke ima da odredi koje olakšice trebaju mađarski izvoznici za pojedine

stabilnosti

kako je učinila Austrija.

poljoprivredne produkte prilikom uvoza u pojedine zemlje. U!

visini te određene olakšice dobivaju mađarski izvoznici jedan bon od toga instituta. Izvoznici su dužni da primljene devize za izvoz predaju tome kompenzacionom uredu, a primaju protuvrednost predatih deviza po službenom kursu plus vrednost

Bp, 50.

bona u bankama koje su za to ovlaštene. 80% primjlenih deviza predaje kompenzacioni ured jednom fondu za plaćanje uvoza najpotrebnijih sirovina. Devize se dele pojedinim uvoznicima pod kontrolom Minitarstva trgovine, koji plaćaju službeni kurs plus dodatak. A takođe se pismeno obavezuju da neće povisiti nego šta više nastojati da snize cene.

Praktično je dakle. depresijaciju valute Mađarska priznala, al: je zadržala službenu reglementaciju trgovine devizama. Interesantno je u novom mehanizmu, da premija koju u obliku bona primaju izvoznici i dodatak koji plaćaju uvoznici ne odgovaraju stvarnoj depresijaciji. Mađarska diferencira premiju za izvoz prem raznim vrstama robe i prema raznim zemljama. Sigurno to čini i kod ažia koga plaćaju uvoznici za devize.

Da bi prikrila priznanje depresijacije Mađarska ne govori o disažiu, nego o olakšici za izvoz i o dodatku kod kupnje deviza. Konačni rezultat je potpuno reglementiranje spoline #govine, Nije teško predvideti, da će ovaj sistem brzo da bankrotira. Kad bi se želelo pravilno postupiti morao bi kompenzacioni institut da uspostavi tačno gubitke i dobitke kod izvoza svake robe i za svaku pojedinu zemlju, što je tehnički potpuno nemoguće. Doći će do toga, da će izvoznici, koji imaju dobre veze sa kompenzacionim institutom, dobiti veće olakšice za izvoz i da će devize dodeljivati onome uvozn:ku koji ima takođe bolje veze. Razvija se dakle sistem loše planske privrede i velike korupcije. Principi Bele Kuna vraćaju se u mađarsku privrednu politiku.

Poslednje dve-tri nedelje počela je nemačka finans. štampa u čudu da se pita o uzrocima skoka predratnih bosanskih zajmova ira urana crn aniez ==" па петас. berzama. Te su Баг, od vrednosti za nepun mesec porasle od 5-6% na 12.5 do 13.5%, dok su godinama notirale oko 3%. Kod ovih efekata radi se o dve franše 5%-inih bosanskih zajmova za gradnju željeznica i ostalih investicija od po 30 miliona zlatnih kruna iz godine 1914. Emisija je bila izvršena u Nemačkoj, Holandiji i švajcarskoj, oba zajma su bila internacionalna i glasila su na marke, funte, franke i holandske forinte. Svi bosansko-hercegovački dugovi pali su po odredbama senžermanskog i trianonskogz ugovora, kao dugovi bivšeg posebnog upravnog područja na sukcesora feritorija — dakle na našu državu. Ali međutim do danas nisu rešeni ni basanski ni ostali provincijalni dugovi, osim jednog malog dela bosanskih, koji su se nalazili u Švajcarskoj i koji su 1924 zamenjeni za obligacije 7%-tnog investicionog zajma u razmeri 5200 dinara investicionog zajma za 480 kruna bosanskih zajmova, što prema tadašnjem dinarskom kursu znači revalorizaciju od 67,6%. Prema najnovijim procenama u Nemačkoj se sada nalazi oko 45 miliona maraka bosanskih zajmova. Dreznerbank kao zastupnik obligacija ovih zajmova nastojala je da izdejstvuje od naše države uređenje tog pitanja. Zahtevala je isto rešenje koje su 1924 dobili i Švajcarci. Prirodno je da o tome nije moglo biti ni govora. Izgleda ipak da je početkom prošle godine bilo došlo do načelnog sporazuma po kome bi naša država vršila službu u visini od 27% u zlatu 1. j. kao i kod jednog dela starih austrijskih i mađarskih zajmova čija se služba | vrši preko Caisse Commune. Ali do konkretnih zaključaka nije došlo. Sad međutim dolazi do novog naglog skoka kursa. U nemačkoj štampi govori se, da porast kursa stoji u vezi sa predstojećim uređenjem ovih dugova, koje bi imalo uslediti pre zaključenja novog trgovinskog ugovora između naše države i Nemačke.

Zagonetna hosa predratnih · bosanskih zajmova na berlinskoj berzi

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

52 филлајле

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

ЦЏентрала у ПРАГУ | калио Ku 235,000.000

вРИЛИЈАЛ У БЕОГРАДУ

Телет. адреса: АНГЛОБАНКА — Тел. 23402, 23403, 23404, 2340 (а

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ

Резерве Кч, !4!,000,000 — — и СОФИЈА — —