Narodno blagostanje

24. децембар | 1932 ·

__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 819

·АВНИ ПАПИРИ НА СТРАНИ

— Критика једног погрешног гледишта на питање односа државе према њима —

Једна исправка. — Како се Немачка бранила од повраћаја својих папира из иносшрансшва, — Историјаш мера код нас у погледу наших папира на сшрани, — Заблуда о мошивима куповања доларских папира у земљи.

Е. једна исправка

У „Тртовинском Гласнику од 26. тшр. м-, мод

насловом „Једна оправдана, мера (поводом решења |.

Министра финансија о котирању доларских па пирај ну „Jugoslovenskom Lloydu“ om 27 TID. M. HOR насловом „Доларски папири“ изишао је један исти

• чланак, са којим се ми не можемо да сложимо. „Тре товински Гласник“ вели да је он (и „Народно Благостање“) указивао у своје време на штетне после

. дице од уношења доларских папира у земљу, а „ON. гословенски Лојд“ пише да је устао против пуштања тих папира у земљу, чим је уведено тртовање њима на, нашим берзама. Морамо признати да су нас оба, листа изненадила овим својим тврђењем. Нама се све чини да је „Народно Благостање било једино које је водило опозицију напионализирању наших доларских папира, Министарство финансија, је децембра, 1929. т., под руковођењем самога министра, одржало анкету о питању : тртовање тим папирима на нашим бервама. („Народно Благтостање није имало част бити позвано на ту анкету). Кад је један од присутних упозорио на гледиште „Народ“ ног Блатостања , прешло се преко тога и сви су присутни, заједно са, претставником Народне Банке, гласали за.

„Рртовински Гласник нам неће замерити што се не сећамо којом је приликом он заузео то гледиште: али кад он то тврди, оматрамо да је тако. Међутим тврђење „јивоз!оу. Цоуда“ не одговара стварности. Овог пута наше сећање је мало

конкретније и повитивније: у збирци исечака, „Народног Блатостања“ налази се један чланчић из _„Јисозјом. Лоуда“ од 27. фебруара, 1929. Тод. који гласи :

„Министарство финансија је одредило, да се имају купони 8 и 7 постотних обвезница држ. вањског зајма у злату из год. 1922. (т. |. обију бранша такозваног Блеровог зајма) исплаћивати непосредно свим посједницима тих обвезвица у нашој држави. Купоне ће поред генералне дирекције државних дугова преузимати у исплату и све наше порезне управе. Ови купони ће се хонорирати по дневном течају долара на дан исплате. Ова одлука Министарства финансија је од велике важности и представља први корак K уведби тога изванредно повољног уложног папира у нашој држави. Поводом тога пише љубљанско „Јутро“ да би увађање Блерових обвезница нарочито по-

годовало Словенији, којој увијек мањка флотантног ма- |

теријала у 7 постотном инвестиционом зајму и 4 постотним аграрним обвезницама, које је она до сада увијек у највећем износу куповала на загребачкој бурзи. Инвестициони зајам и 4 постотне аграрне 06-

везнице много траже словеначке регулативне штеди-

онице, обичне штедионице и заводи, који морају да улажу своје резерве у сигурне државне папире.

Код данашњег течаја 7 постотног Блеровог зајма (30 долара за 100 долара номинале) изнаша укамаћивање у тим обвезницама уложеног капитала око 8,8 посто, дочим се капитал уложен у Т постотном инвестиционом зајму укамаћује код садањег течаја (9,5 без купона 88) само по 7,9 посто.

Наравно да би било потребно да се уведе котација Блерових зајмова на нашим бурзама и да Министарство финансија не би правило потешкоћа гледе увоза односно гледе купња за увоз обвезница потреб-, них девиза.

Према мишљењу Министра финансија би увоз обвезница Блеровог зајма оптерећивао наше девизно господарство. Но код тога ваља ипак узети у обзир, да би у случају, ако се те потешкоће само дјеломично укину, велики дио обвезница Блеровог зајма полагано прешао у посјед наших држављана, што би повољно упливисало на течај Блерових зајмова у Сједињеним државама, и онемогућило би се тиме да се у важним моментима, као на пр. код склапања иноземних зајмова намјерно руши тај течај. Поред тога ваља још у обзир узети и то, да би наше банке могле лагано преузимати од наших исељеника знатне улоге У доларима који би се могли улагати у обвезнице Блерових зајмова“.

__ Као што видимо „Југословенски Лојд је одобравао трговање тим папирима на нашим берзама, пре но што је и уследила одлука, — док се колебао | још и сам Министар финансија.

Пре сваког даљег разговора, потребно је увек да се свака, ствар постави на своје место.

П. Како се Немачка бранила од повраћаја својих папира из иностранства

Најгначајнија карактеристика светоке привредне депресије у 1990 И 1951 г. је нечувен пад курсева хартија од вредности. Крајем 1991 1. било је облитација државних и приватних друштава, по којима, је вршена, служба непрекидно, и акција, подузећа. која су уредно шлаћала дивиденду, чији су курсеви били пали тако ниско, да је с пуно права почела да се изговара, реч non-valeurs. То је стање један немачки финансиски лист назвао. вандализмом; ивраз који не би био тачан као објашњење појава, али који је савршен као карактеристика последица. Прво Американци, а затим Енглези И Французи, бацали су на берзу своје хартије од вреде ности Оредњо-европских држава као у бетству пред непријатељем. Сасвим је природно да се У држа-

|вама, које су биле дужнице по тим папирима, или

„чија су друштва дутовала, појави жеља за купо"