Narodno blagostanje

Страна 820

__БАРОДНО_

ВЛАГОСТАЊЕ Бр, 52

вином истих по тако ниском курсу. О једне стране друштва, чије су облитације бацане у бесцење, као што је на пр. А. Е. О. у Берлину, желела су да на тај начин јефтино амортизирају свој дуђ а с друге стране калиталисте средњо-европских држава сматрали су да треба купити облитације њи хових држава по такву цену, јер, макаква, да буде допније њихова судбина, ризик никако није велики. Тај је куп био један од узрока пасивности биланса плаћања дотичних држава, Кад су доцније оне увеле девизна ограничења и изричну забрану употребе девиза. за набавку папира на страни (већином пред крај 1981 гр) и кад су баш због тога курсеви још много јаче пали у Њујорку, Лондону и Паризу, почели су капиталисти у средњо-евролским земљама да врше притисак на своје владе: тражили су злато за набавку домаћих облигација. Било је таквих ситуација, у којима државе нису могле да се бране од таквих захтева. Немачка је на пр. била одобрила употребу девиза само од допунског извоза. Али је то било мало. Ниски курсеви су имали неодољиву драж за. средњо-европске калиталисте, У нашим чланцима о шилингу и пенте, ми смо подвукли, да је половина свију мађарских папира, на страни враћено у земљу, а да је још много већи износ аустриских такође дошао кући.

(Са топљењем златнота стока државе су почеле да се бране енергичније од те јагме девиза ва папире на страни. Немачка, која је дотле успела била да, сачува марку, знала је да забрана употребе девиза, нема, дејства, јер је девиза етар. Због тога је она одлучила ла забрани увоз тих папира и трговину њима. Полазна тачка је била да те папире увозе шпекуланти, а да их капиталисте од њих купују; тек кад се забрани тртовина тим с" папирима, онда штекулант нема више рачуна да их увози, Ла би потпуно извела ту идеју, Немачка, је наредила пепис свију на страни емитованих папира. који су се у том тренутку налазили у земљи, без обзира на начин како су цошли у земљу, То је била нострификалтија национализација путем идентифипирања комада. Сваком је таквом комаду био придодат један цертификат с тим да се само папирима снабдевеним тим дертификатом може да. тргује. И потпуно се успело !

Гогња мера се отраничила искључиво на забрану трговања Тим папирима у земљи. Никакве даље последице није она имала на олнос државе птема тим папипима, који су без пертификата Уредно се плаћа камата у маркама. Аустрита и Мађарска плаћају у домаћим валутама купоне свију државних хартија — без обаура на легалитет њихове набавке са гледишта, девизне уредбе.

ШП, Историјат мера код нас у погледу наших папира на страни

Из чланака о динађу читаопи су вилели ла је ол 1927 ло 1930 т. у нашу земљу био навалио силан стпан капитал. Банке су за све то време располатале великим тотовинама. али у главном краткототним, због чета су јелан лео држала у својим благајнама, други на жиро-рачуну Кол Натолне банке, а јелан део улатале ситутно краткопочно. као ттто см есконт ттувокласних менита и ломбарод ложавних хартија. Читаоти се сећају та се тала чуо први пут глас из Затреба. ла би Натолна банка требала ла прошири ломбард државних хартија од вредности, да

би приватним банкама било омогућено да већи део. својих готовина пласирају у државне хартије (да у случају потребе могу исте ломбардирати). Народна, банка није на то пристала, али је стање ефектног тржишта, у Америци и у целом свету, па и код Hač, било тако повољно да наше кредитне установе нису могле да одоле да један део својих готовина пласирају у хартије од вредности. „Народно Благостање“ забележило је већ у јуну 1929 г. да словеначке регулативне и комуналне штедиснице продају Ратну штету из свог портфеља, а нупују У Америци наше доларске папире,

У лето 1929 г у целој је земљи велико интересовање за тим папирима. Иако формално девизе нису могле бити употребљене за тај циљ, ипак је све већи износ девиза, апсорбован куповином, Министарство финансија је све то знало, али није ништа предузимало против. Почео је да се проноси глас на берзама, Југославије, да се у Министарству финансија спрема одлука да се девизе могу слободно употребити за набавку доларских папира, и“ Да се исти могу слободно увести у земљу.

Оно је било предмет наше критике у много пута поменутом чланку „Наше тржиште капи Tama на прагу једне тешке кризе, у коме смо изнели његове рђаве последице у валутно-политичком и тржишно-капиталном гледишту. У једној таблици „Народног Благостања“ у октобру 1929 г. показано је у исто време, како је обрт наших папира, на њујоршкој берзи почео нагло да расте, од како је пала, та одлука. Њих су куповале само банке и велике капиталисте, прво због тога што је за један комад требало 45.000 динара и друто што је ималац морао имати банку у Југославији, преко које је могао да манипулише у Америци.

Домаћи папири су се држали сјајно, захваљујући већ поменутој обилности страног капитала. Они су већ били доститли максималне курсеве. тако да се више није могло спекулирати а ла хос. То је било врло непријатно шпекулантима, који су последњих голина шпекулапијом а ла хос зарадили велике паре. За шпекулапију а ла бес нити су наши штпекуланти дорасли, нит постоје сви уређаји за то. Оставши тако незапослени, они су пртродно почели ла обраћају пажњу нашим доларским палирима. Констатовати су да постоји диспартитет измећу њихових курсева у Њујорку и домаћих папита истога типа, па су, приролно, доттли на мисао, да би се могла извести велика ттекулалтија а ла хос са доларским папирима, ако би се лотустило њихево тртовање на, натлим берзама: купити би јефтивије у Њујотку и продали скупље овле. потто је било птиполно ла ће публика, која плаћа 7%-тни инвестипиони зајам 80%, платити најмање толико посто. гко не и вите. лолароске палире истога титта. И успели су! Лепембра 12. 1999. г. пол бр. 217.565 услелила, је олтука о олобравању тртовања тим папирима на нашим берзама.

У години 1930. купљено је тих папира за најмање 400 мил. дин.

У чланку о тинату показати смо ла је 1020/81 Tr. оттттло за нобавеу натгих паттта на сттани 1400 мил, дин. Тек крајем 1030 т. појављује се у ужем, лобро тасвећенам. круту брига за стабилност линара услед великог оллива левиза. (Али ттипоте масе натола нису о томе китпта ну слутиле). Та је брига уродила решењем Министарства финансија