Narodno blagostanje

14. јануар 1933. НАРОДНО onda sigurno naši ljudi troše na strane banje 5 puta više t. |. 40 miliona dinara.

____Najveći broj putnika ide u inostranstvo u poslovnž svrhe. Ali kako se najveći deo toga turizma odnosi na

susedne države, to ćemo uzeti da ta pozicija iznosi samo ђ

40 miliona godišnje.

Školovanje na strani od vajkada je igralo veliku |

ulogu u našem bilansu plaćanja; obično se računa da

ima 5.000 jugoslovenskih đaka u inostranstvu. Ako sva- | ki od tih troši samo 1.500 dinara mesečno to čini 90 mi-

liona dinara godišnje. Najzad popriličnu ulogu igra н našem bilansu potreba za devizama za službene ciljeve pošto je međunarodnost visoka moda. Uzećemo da ta citra ne iznosi više od 10 miliona.

iz svega ovoga izlazi da je ukupan izdatak na putovanje naših podanika u inostranstvo u 1931 g. iznosio 244 miliona dinara.

Ako tome dodamo i sume koje stranci, koji su došli u zemlju na privremenu zaradu kao monteri, inžinjeri, umetnici, naučnici itd., odnose iz naše zemlje kao i zaradu stalmo živećih stranaca u Jugoslaviji od 36 mi-

liona dinara godišnje, onda dobijamo cifru od 280 mi-. liona dinara ,koja pretstavlja pasivu našeg iurizma, pre~ 5

ma aktivi od 262,5 miliona dinara ,

Naš se turizam svršava za 1931 g. sa pasivnim sal-

dom od 17,5 miliona dinara!

Ako se stranci voze našim železnicama i о о ита

i to delimično uz popust, mi se još u Većoj meri VOzimo njihovim uz mnogo skuplie podvozne stavove. Ako stranci alimentiraju naše siromašne krajeve mi više trosmmo u njihovim turističkim i balneološkim centrim ı. Mi imamo odista, najlepše prirodne ukrase i najzgodnij> kutke za turizam. Samo je naš turizam ekstenzivan, u njega je uložena samo priroda. A turizam je industrija i traži veliki kapital. Bez kapitala i prirodne lepote sli јеле.

БЛАРОСТАЊЕ Страна 37

НЕКАЦОЗСЕВЕК WALTHER FEDERN

Die inhalisreichste wirtschaiispolitische Zeitschritt der Nachtoldestaaten, SKrscheint, jeden Samstas in Wien — Gegriun

det 1908

Der Oeslerreichische Volkswirt ist fur

jeden unenibehrlich, der die Gescheh=

nisse in OQesterreich und den Nachfolgeslaalen verstehen will.

Glossen, Aulsatze, Notizen, Bilanzkriti-

hen des OQesterreichischen Volkawirts

sind als zuverlassige Fuh er durch den

verwickeiten Aufbau der Nachfolgestaalen anerkenni.

Seine gesammelilen Jahrganše bilden eine unersche6piliche Fundgrube sonsi nur schwer erreichbaren wirlschaft-poiliscthen und slatistiscthen Mlaterials.

ĐBestellungen nimmt jede Buchhandlun8 sowie die Verwaltungd des Oesterreichischen Volkswirls in Wien IX, Porzellangasse 27, entgegen, Der Bezudspreis betragt viertelj. Din. 190mit Zustejllung. Паг АЂоппетеп! Капп једет228 begdinnen, Probenummezrn kostenlos.

ПРАВНИ ПРЕГЛЕД

Уредба о поступку посредовања,

Дубока и дуготрајна економсма криза, која притискује готово све гране наше привреде, изазива све јачу интервенцију владе у приватно-правне односе. Ова криза је нарочито тешко погодила она газдинства и предузећа, која су радила са туђим средствима т. ј. била задужена. С тога је већ први Закон (од 19 априла 1932 г.) који се је јавио као израз овог правца наше економске политике, покушао да олакша положај задужених земљорадника завођењем егзекутивног мораторијума а положај банака овлашћењем датим Министарском савету да појединачним уредбама заводи за новчане заводе, који су дошли у тешкоћу плаћања, депозитни мораторијум.

Али ове две мере су се показале као недовољне. Не само земљорадници и банке, већ и остали привредници често пута нису били у стању да редовно одговарају својим обавезама због општих привредних прилика; зато су привредне корпорације и јавност тражиле доношење за њих сличних мера. С тога је у најновији Закон о продужењу важности Закона о заштити земљорадника унет 5 6, којим се овлашћује Министарски савет да издаје уредбе у циљу довошења потребних мера ради олакшања економских прилика у земљи. До сад ово овлашћење искоришћено је за издање

|

Уредбе о регулисању исплате улога, код појединих новча-

них завода, која допушта завођење депозитног моратори-

јума у ублаженом облику, и Уредбе о поступку посредовања, који може донети сваком дужнику (сем земљорадника) благодети тромесечног мораторијума.

Циљ је поступка посредовања — уређивање дугова лица, које је дошло у тешкоћу да одговара својим обавезама, т. ј. његово поравнање са веровницима. (чл. 1. Ур.). Али наше досадашње позитивно право познаје већ принудно поравнање ван стечаја и драговољно поравнање са свима веровницима. Шта је требало ове две мере допуњавати још поступком посредовања>

Постоји знатна разлика између принудног поравнања ван стечаја и регулисања дугова посредовањем. Док предлог дужников за принудно поравнање мора понудити повериоцима исплату бар 40% њихових тражбина у року од једне године или бар 50% истих у року од једне и по године, предлог за поступак посредовања не мора садржавати никакву понуду. Свота, коју је дужник вољан да исплати повериоцима, одредиће се у току самог поступка и може износити багателни постотак позајмљене главнице. У овом погледу дужник код поступка посредовања исто тако није ограничен као и код драговољног потраживања без икакве интервенције судске. Али положај повериоца овде је други. Док код драговољног поравнања повериоци имају потпуно

„одрешене руке и могу водити преговоре о' поравнању а у,