Narodno blagostanje

бирана. 108 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ 7

864.2 крајем јуна 1931 г.; редисконт меница износио је кра- |

крајем новмебра 50.8% од укупног портфеља према 46.3% крајем јуна 1931. Повериоци износе :15.9 мил. пенге према 95.2, а дужвици су пали на 244 према 51.9 мил. Улози на штедњу пали су од 445.8 на 259 мил. пенге,

— Немачка влада намерава да оснује један завод, који ће преузити од кредитних задруга замрзнута потраживања, слично, као што је то крајем прошле године урађено за банке. У првом реду ради се о потраживању од средњег сталежа, која су осигурана некретнинама. Помоћна акција потребна је због тога, јер би кредитне задруге биле присиљене, да услед великог опадања поверилаца, реализују своја потраживања, што би било могуће само уз велике губитке због великог пада вредности некретнина. Институт би за преузете дужнике издао менице, које би се могле дисконтирати код Рајхсбанке. Главница новог завода износила би 83—10 мил. марака, а уписале би је разне државне банке. Сем тога би држава преузела гаранцију за 50—60 мил. марака.

.—K Comptoir Lyon-Alemand, o čijoj smo insolvenciji u jesen 1931 godine kao i o uskoj vezi sa Вапане Мабопаје SVOjevremeno opširno javljali, biće, posle velitih napora ipak теогоаnizovana. Poverioci su pristali na velike žrtve, otpisujući Svoja obezbeđena potraživainja od O7 na 59 miliona a ostala od 611 miliona na 386 miliona odnosno za 49%. Uprkos tome gubitak iznosi uvek još 189 miliona zbog čega se smanjuje glavnica od 220 mil. na 20.4 miliona. Porttelj bančinih efekata bilansiran je sa 211 miliona, ali se smafra da je пјесоуа štručna vtednost znatno manja. Tek razvoj prilika u budućnosti pokazaće da li је banka posle ovih operacija osposobljena ха život.

ФИНАНСИЋЕ

— Ион у Француској у буџетском периоду април дебомбар 1952. на име предвиђених 7,898.7 милиона франака од општег пореза на приход наплаћено само 5586,4 милиона рранака односпо за 29,3 од сто мање, то је за тај исти перидд по подацима Министарства финансија код нас, код олштих „епосредних пореза место 982,5 милисна динара предштених, наплаћено 1026,1 милиона динара односно за 4,44 од сто више.

— Мађарски поверидци одобрили су јој мораториум трансфера до 22. децембра 1933.

— Овогодишњи предлог буџета Новоградишке општине износи: расходи 2,312.374 дин., приходи 1,632.985 дин. Мањак ће се покрити 76%-тним наметом

— Општина Копривничка примила је предлог буџета за ову годину који износи: расходи 10,609.181 дин. а приходи 9,629.738. Мањак ће се покрити 95%-тним градским наметом.

— Rimutsko Ministarštvo finansiia naredilo je, da se poTeska dugovanja mogu do 1 aprila 1953 komipenzitati sa potzaživanjima od države i fo zaostach iz 1931 u celosti, i zaoslafci iz 1992 samo u iznosu od 30%, a ostatak se mora platiti u gotovu. КРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Нротеклионистички расположени посланици у америчкој представничкој кући повељи су акцију за повишење царинских ставова према оним земљама, које су напустиле златно важење. Царински одбор представничке куће узеће у детаљан претрес то питање, али се мисли да би те мере Рузвелт одбио.

—- Мађарски министар финансија Имреди изјавио је, да је Мађарска претрпела потпуни неуспех са свим уговорима о клирингу, и да бе их због тога све, сем аустриског, отказати, и потражити нове начине за регулисање промета робе с иностранством. Данас износе разна потраживања по разним клиринзима 42 мил. пенга. |

цијални трговински уговор о увозу румунских свиња и масти у Чехословачку. По њему, Чехословачка се обавезује да ће 31% свога увоза свиња повлачити из Румуније (1981. године тај удео износио је 40 од сто). Од ове квоте 60 од сто ку-

тако Чехословачка се обавезује да ће 6 од сто свога увоза масти подмирити у Румунији. Ова квота ће се повисити, ако се покаже да је квалипет румунске масти једнак американској. — Белгијска влада поднела је парламенту законски гројекат о укидању увозних контингената за све пољоприне производе. али ће се задржати систем увбзних дозБвола, које пе се одобравати свакоме ко затражи, али ће се за дозволу морати платити посебна такса, која ле одговарати диференцији цена у земљи и на страни,

монополска управа склопиле су уговор о клирингу, по коме ће се плаћања монополске управе за овогодишњу куповину дувана у Бугарској употребити за плапање талијанских пограживања из прошле године.

-— Чехословачки жеитни синдикат решио је, да се у будупће дозволи увоз кукуруза само у компензацији.

— Између Енглеске и Летоније воде се преговори о регулисању летонског извоза сланине у Енглеску. Летонија настоји да Енглеска повећа њен увозни контингент који сада износи свега 4000 свињских вратова.

— Претседник енглеске Трговачке коморе изјавио је да Енглеска не може више примењивати безусловну клаузулу највећег повлашћења. Она може само давати условну клаузулу највећег овлашћења, и то само оним земљама, које Енглеској дају одговарајуће концесије.

СОПИЈАЛНА ПОЛИТИКА

= При новосадској општини, још почетком зиме, основан је Одбор за социално старање. Одбор је као помоћ добио 200 хиљ. од општине. Досада је већ Одбор основао 4 куне које бесплатно раздељују храну на 688 сиромашни породица (са 2503 члана). Сем тога Одбор ће сиротињи поделити и друге најпотребније ствари као гориво и извесне количине животних намирница.

ТРГОВИНА

— Извоз данских пољопривредних производа у децембру 1932. године знатно је пао према децембру 1931. године. Просечни недељни извоз путера износио је у децембру 1932. 26.4 хиљаде кг. према 29.7 хиљада у децембру 1931. јаја 10.8 милиона комада према 14.1 мил. сланине 624 хиљ. кг. према 781 хиљ. меса и стоке 6.6 хиљ. кг. према 114 хиљаде кг.

Сем за сланину, цене су за све остале производе биле мање, и то просечна цена за путер износила је у децембру 179 данских круна на 100 кг. према 222 круна у децембру 1931., за јаја 1.39 по кг. према 1.44 круне, за месо 0.24 круне по кг. према 0.27, и за сланину 0.84 круне према 0.62 круне по кгр.

— Чехословачки увозни контингент свиња за месец фебруар износи 13.100 комада, а контигент јаја 20 вагона.

— Опадање спољне трговине подунавских држава последњих година види се најбоље из ове табеле (1925—100).

Увоз Извоз

1932. г. Аустрија 49 40 Чехословачка - 42 39 Мађарска | 39 39

Југославија – 39% 33

— Између Чехословачке и Румуније склопљен је спе-

поваће од румувских трговаца а 40 од сто од владе. Исто:

=—- Бугарска Пародна банка и гутономна талијанска ·