Narodno blagostanje

1. фебруар 1933.

странка, која је одуговлачила свршавање парнице задоцње-

њем у изношењу чињеница и доказних средстава или у оп-

ште проузроковала својом кривицом трошкове противној странци, може да буде осуђена да надокнади сасвим или од чести парничне трошкове баш ако и победи. Тако исто и адвокати и други заступници странке могу да се осуде на плаБање трошкова проузрокованих њиховом грубом кривицом. Има у том закону и других мера за убрзавање поступка, о којима не можемо расправљати овде.

Што се тиче стечајних маса, оне су већ регулисане нашим модерним Стечајним законом, који даје суду право да утиче на аљкав рад управитеља стечајне масе: ако он не врши уредно своју дужност, суд га може казнити новчаном казном до 5000 дин. а може га и разрешити од дужности по

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 103 својој иницијативи или на предлог веровничког збора. Само изгледа да се ови прописи у пракси слабо примењују.

Свакако резултат садашњег рада трговачког суда не може задовољити привредне кругове. С тога се појављује бежање од овог суда. Тако у задње време поред Избраног суда Београдске берзе, који постоји одавно, основани су у Београду Избрани судови Трговачке коморе и Занатске коморе. Ма да поступак код тих судова не даје исте гаранције законитости и правичности, које даје поступак пред државним судом а трошкови понекад су и већи, трговачки свет радо се њима обраћа због њихове експедитивности, јер и за правосуђе важи лозинка вредног творца DO царства Петра Великог: „Оклевати је исто што и умрети“.

Проф. Л. Таубер.

ан

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

им тен

Закон о радњама, који је Борба између школованих · ступио на снагу 9. марта и нешколованих грађевина. · прошле године дао је осно-

ра о еснафски монопол вицу за организацију нашег занатства и трговине у еснафе. Свако лице које жели да се бави занатом или трговином, мора да буде члан професоналне принудне организације. Данашња принудна удружења немају оне моћи а ни ону 3адаћу коју су имали средњевековни еснафи. Свакоме је слободно постати члан удружења и обављати привредни рад. Искључење из удружења немогуће је док постоји радња. Оно не поседује никакву власт у погледу уређивања односа између послодаваца и намештеника и између чланова удружења., Нема власт право прописивања у погледу техничког организаторског уређења радња.

У данашњем друштвеном и државном систему еснафи пе могу играти ону улогу коју су играли у периоду сталешке државе и сталешког морала. То су данас организације за заштиту и промицање интереса односне професије.

Извесне професије заштићују на тај начин своје интересе већ више година. То је у првом реду случај са т. зв. слободним професијама са високошколском спремом, адвокатима и лекарима. Посебним законом о адвокатима предвиђене су и адвокатске коморе, интересна удружења адвоката. Слободно вршење адвокатског позива условљено је чланством у комори, а ово је могуће само за оне који су свршили правни факултет. Такође и за слободно вршење лекарске

праксе потребно је чланство у лекарској комори. Код обе ове

професије влада код нас већ више година очигледна хиперпродукција. Једна маса адвоката и лекара незапослена је: Због тога се овим еснафским уређењем настојало извршити монополизирање у корист школских адвоката и лекара и у томе се успело. Вршење адвокатске праксе т. зв. винкел-адзокатима и вршење лекарске праксе надрилекарима. тј. лицима без прописаних квалификација онемогућено је. Међутим ово монополизирање није никако оправдано. Има винкеладвоката и надрилекара који су куд и камо сћремнији од школских адвоката односно лекара. Овде је била у питању одбрана професионалних интереса. Будући да слободна конкуренција винкеладвоката и надрилекара иде искључиво на штету еснафских адвоката односно лекара, то је овима било у интересу да је онемогуће.

Код треће главне слободне професије с академском спремом, наиме код инжињера и архитеката, ово монополизирање имало би се тек извршењем новог закона о овлашћеним инжињерима да оствари. Ово је професија која до сада

није била претрпана. Слаба конњунктура за адвокате и лекаре због њиховог великог броја а и добри изгледи у тој професији појачали су похађање технике у задњим годинама. Инжињери и архитекти били су од рата па на овамо најјаче запослена и најбоље плаћена професија у нашој држави. Период обнављања земље и висока грађевна коњунктура задњих година омогућили су то стање. Док је на стотине ле-

кара и адвоката било везапослено, инжињери и архитекти.

радили су пуном паром. Међутим њих је бивало све више, а посла све мање. И њихово се стање погоршало. Сасвим је разумљиво, да и они траже исти излаз као што су га тражили лекари и адвокати: монополизирање највећег дела грабевне делатности за људе с академском спремом. Они су већ пре успели да монополизирају за себе израду планова, јер сваки план који се подноси надзоркој грађевној власти на одобрење мора да је израђен од једног архитекта. Међутим потпуна забрана грађевне делатности грађевинарима без академске спреме немогућа је. У грађевинарству има врло много радња, које не изискују никакву нарочиту спрему и због тога у пројекту новог закона врши се извесна подела грађевинарске делатности. Будући да је пројекат закона рађен уз асистенцију Инжињерске коморе, то је сасвим природно, да је за инжињере и архитекте осигуран лавовски део. (Све оно што је главно и рентабилније резервише се за инжињере и архитекте. У 5 15. законског пројекта каже се да на израђивање пројеката, предузимање и вештачење имају право искључиво овлашћени инжињери ако се то односи: на мостове и пропусте када су гвоздени или су већег отвора од 3 метра, дрвени већи од 5 метара; на све инжињерске и грађевинске конструкције; на одводњавање и наводњавање; на јавне зграде у градовима, варошима, бањама и летовалиштима, станбене и привредне зграде веће од приземља и два спрата; на централна грејања, вентилације, парне перионице, кухиње и дезинфекције; на експлоатацију шума и шумску економију, на катастарске премере. Грађење гвоздених конструкција са распоном већим од 10 метара, тунела дужих од 50 метара, водојазе веће од 5 и дуже од 20 метара. .

асвим“ је разумљиво, да су неакадемски градитељи

устали енергично против овог законског пројекта. Ако се он оствари, готово сва њихова предузећа била би осуђена на пропаст, јер оно што им пројект закона оставља не пружа им могућности за опстанак. Градитељи се сада. налазе у истом положају у коме су се пре налазили винкеладвокати и надрилекари. Све јаче продирање академски образованих људи и њихово монополисање у грађевинству ишло је: услед