Narodno blagostanje

Страна 118 У

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр.8

bilan je samo za ona dobra, koja se mogu upotrebiti neposredno | skog saobraćaja u našem ukupnom saobraćaju, i da se promeni

na obali. To je ugalj i nafta za brodarstvo i obalsku industriju, dalje foslati, koji su potrebni preduzeću Dalmatienne u Splitu.

i pravac naše spoljne trgovine. Naši glavni privredni ceniri st

tako udaljeni od luka, da i u slučaju izgradnje juka | železniči-

Dakle, pomorski saobraćaj ima u glavnom lokalno zna- kih veza, pomorski put ostaje nerentabilan, pošto troškovima počenje. Ne može se pretpostaviti, da bi izgradnjom luka i želez- | morskog saobraćaja i lučkog pretovara pridolaze još i znani

ničkih veza sa pozadinom uspelo da se poveća značenje ротог- ;

troškovi železničkog saobraćaja.

а Ба

Колективна студија чланова редакције

ПОРЕСКИ ЗАОСТАПИ

У задње време бавила се дневна штампа спором између Дунавске финансиске дирекције и Новосадске општине о накнади штете за пореске заостатке из година 1922-26. Ти су заостаци по мишљењу Финансиске дирекције, која за основу узима Закон о непосредним порезима од 29 августа 1928, већ застарели, јер је рок од 5 година прошао. Она је осудила одговорне општинске чиновнике, односно Новосадску општину, ако чиновници не могу платити, на накнаду штете држави од округло 12 милиона динара. Новосадска општина на основу извесних решења Министарства финансија и Државног савета сматра да је рок застарелости 10 година за порезе, који су наплаћивани на основу старих закона, како је то одређено Финансиским законом за !:92425 Ми се нећемо упуштати у разматрање овог чисто правног питања, нас интересују само узроци због којих је до заостатака и застарелости дошло.

Војвођанске општине имале су да наплаћују све државне порезе до 15 јула 1930. Тада је пореска административна и благајничка служба прешла по одредбама новог Закона о непосредним порезима на посебне пореске органе. У случају Новог Сада ради се о 12 хиљада пореских обвезника са округло 12 милиона динара. Општински порески органи до предаје дужности нису имали ни уредне појединачне спискове о заостацима. У периоду од 1926 до 1930 нису предузимали оврхе за наплату пореза нити су на други начин осигурали то државно потраживање,иако им је то била дужност. Изгледа да је исти овакав случај и у Суботици и ту се ради о износу од 65 милиона динара. Међутим ово су тек први откривени случајеви, кобима ће сигурно многи следити.

__Да би могли одговорити на питање који су узроци ових пореских заостатака и застара потребно је расмотрити организацију наплате пореза и њено функционисање у цеЛОстИ. Државна привреда је потрошачка тј. подмирује опште потребе приходима од пореза, које наплаћује од приватних привреда на основу силе. Она је један од најглавнијих делова државне организације. Њено функционисање зависи од многих елемената међу којима су најглавнији економски, политички, социјални и пореско-технички. Ми ћемо се позабавити само овим задњим. Пореска техника у ширем смислу речи значи начин остварења једне пореске идеје, а у ужем смислу разрез, наплату пореза. Она је у историји играла велику улогу. Што год [је народна привреда постајала сложенија и динамичнија у толико је пореска техника морала бити усавршенија. |

Разрез и наплата пореза немају ничег заједничког, једна је економска, а друга техничка задаћа. Разрез врше у новије време редовно посебни порески одбори у којима су заступљени и порески обвезници. |

Наплата пореза може да уследи на три начина: !. да се даде у закуп, 2. да га наплаћују самоуправе и 3. да то вр-

ши сама држава путем посебних органа. Давање пореза у за-|

куп било ђе познато већ у старом Египту. Било је развијено и у средњевековним талијанским републикама, одакле је пренето и у Француску и тамо у 16 и 17 веку изграђено до. у тан-

чине. Закупци пореза плаћали би држави унапред уговорени "износ, а онда би сами наплатили порез. То је био један од најрентабилнијих послова. Сили каже у својим мемоарима, да је у неким годинама од 150 милиона ливра колико је износило оптерећење становништва државна каса добила око.

30 милиона т. |. 20%. У ово време порез није одговарао ниједном од модерних пореских начела. Изграђивањем државне администрације као и стварањем модерних пореских начела ова је задаћа преузета од самоуправа односно од државне власти.

За наплату пореза путем самоуправа говоре извесне околности. Самоуправе у првом реду општине су као периферни органи власти у непосредном контакту са пореским обвезницима, тако да наплата путем њих изгледа најлакша, најбоља и најјефтинија. Међутим у свим државама где су општине вршиле наплату пореза имала су се врло лоша искуства. Пренашањем пореско-благајничке службе на општине долазило би до нагомилавања дужности у тим органима, Уз судску, административну, политичку дошла је и порескоблагајничка и нека је од њих морала да пати. Тим више што ни спрема општинског чиновништва није на нарочитој висини. Познато је да је нагомилавање дужности у општинама ишло увек на штету благајничко-пореске, то тим више што је ова захвално поље за политичку нескрупулозност. Може се рећи да је тим више страдала благајничко-пореска служба што је била јача политичка функција општина. То је нарочито случај у државама са ниским моралом у партиско-политичкој борби. Класичан пример за то била је предратна Србија. После доношења демократског устава 1889 партискополитичка борба била је прогутала цео јавни живот. Свака кафана била је партиски опредељена и у њој је висила слика вође њене партије. Свака партија имала је своје коло, Порески и политички морал тога времена најбоље нам показују персифлиране речи радикалског кола, које су певане од противника: „Плати порез за мене, па да гласам за тебе". Другим речима: „Немој ми наплатити порез, па ћу гласати за тебе". Партиско-политичке управе општина су на тај начин ненаплаћивањем разрезаних државних пореза плаћале гласове бирача. У службеној литератури о тадашњој финансије ској администрацији Србије налазимо „Статистику упропаш-

ћених пореза“. То су порези који из партиско-политичких

разлога нису наплаћивани и који су, што је природно, застаревали. Године 1894, 95 и 96 биле су изразите године економске кризе, у пољопривреди је још увек трајао дуги вал депресије. У Србији су то уједно и године тешке политичке реакције. 1895 врши се присилна конверзија рента. И у по= гледу наплате пореза биле су то слабе године. Наплату врше општине, У 1807 разрез државног пореза износи 20,84 ми лиона динара, а порески заостаци достижу висину од 11,48