Narodno blagostanje
18. фебруар 1655. | __ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Cipana 100
милиона. Крајем 1896 допуњен је и измењен Закон о непо- рок лежи код пореског обвезника. Настојање да се избегне средним порезима. Маплата пореза у свим већим и мањим пореској обавези због једног од горњих разлога са стране варошима одузета је од општина и пренета на новооснована пореских обвезника може да заузме и општи карактер. Онда пореска оделења. У варошицама у којима је наплата прешла је по среди порески штрајк. Један интересантан пример пона пореска оделења наплаћено је :897 упркос врло лошем реског штрајка из политичких разлога имамо у Мађарској економском стању за 26,8% више него у 1896 г. Али се није за време апсолутизма половином прошлог века. Грећина цеостало на томе. Наплата пореза преко општина у предратној локупног непосредног пореза наплаћивана је егзекутивним Србији прелазила је као партиско-политичко борбено сред- путем, често уз помоћ војске. Појединачно извлачење од поство више пута на општине. И у ослобођеним и присаједи- реске дужности честа је појава, потпомогнута можда чиње-
њеним крајевима после балканских ратова увели су радикали ницом да се пореске кривице сматрају кривицама 5ш сепетт5,'
наплату пореза преко општина. ја не онако нечасним делима као кривице за које се одговара по. кривичном закону. Међутим главни узрок пореских 320статака и застара лежи код пореске администрације односно пореског чиновништва. Али и овде има две могућности. У ко= лико се ради о свесном пропуштању наплате пореза било са којом пенденцијом то је корупција, а у колико је то учињено несвесно са стране чиновништва то је аљкавост. И корупција и аљкавост хватају најлакше корена у општинама у шрвом реду због њихове политичке функције, а и због кумулирања дужности. 5 Изгледа међутим да се код нас ни после рата нису 7 хтеле повући лекције ни из домаћег ни из страног искуства, На основу лоших искустава са општинама готово све у уногим крајевима порезе су и даље наплаћивале општине. државе су им одузеле пореско-административну и пореско- Будући да порески заостаци код нас из времена 1922-26 ни-
У земљама у којима није искорењена корупција она се докопава и пореске власти и то у обема гранама пореске администрације наиме и у разрезу и у наплати. Нарочито се врло лако шири корупција у наплати, јер је врло тешко вршити контролу над овим радом пореских чиновника. Интересантне податке о пређашњој пореској корупцији у Америци навађа Хенри Порџ у својој књизи „Прогрес и сиромаштво. То је било у главном због мењања чиновништва сваке четири године. Али и финансиска историја других држава пуна је случајева пореске корупције.
5 i
благајничку функцију. Оне су поверене посебним пореским cy били проузроковани ни политичким, ни социјалним ни
О HCK KOB изиана ва прин- |
органима, који су у неким државама организирани на прин- економским разлозима, кривица лежи искључиво на поре ципу месне, а у другим на принципу стручне надлежности. |ској администранији, којој је фалило и морала и техничке Поверавањем пореске службе посебним пореским органима | спреме за вршење ове функције. Тај је случај и са заоста-
и евентуалном њиховом специјализацијом успело је у новије | цима п застарама у Новом Саду. Узрок лежи у наплати по-
BD у многим државама, нарочито у Енглеској и Немачкој | рева преко општина које за то нису биле способне. Због усавршити пореску службу и пореско чиновништво. ели- | тога је поверавање наплате пореза посебним пореским орсходна организација пореске службе и добро чиновништво |ранима неопходна потреба ако се желе избећи овакове лоше су најбоља гаранција за добро техничко функционисање последице |
i ог п CIGO ср 745 Та: ; | је једног пореског система. То је од нарочите важности у по- | Мени се да порески заостаци износе 2 милијарде 700 слератном времену, јер је пореско оптерећење високо, а чим | џилиона динара. То је само процена. Можда су и већи. Тачне“
је оно јаче слабији је порески морал. | статистике нема. Али ма колики да су, за период до 1929 не Што се тиче пореских заостатака они могу да буду |могу Бикако бити резултат преоптерећења пореских обвез-
проузроковани економским, социјалним, политичким, а наро- |ника, јер је пореска снага била врло јака, већ само лоше по-
чито пореско-техничким разлозима. У прва три случаја уз- реске администрације. - ;
га. а
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
штититстешитестнеститастестттише (6 februara (тебан ви да робии | паз ртодаје ро 3 Чт. ког. Na svinje je isto tolika catina a kod
čudi ri izmeđ i MN č- zošta Ко 3 din. itd. Carina ma rogatu marvyu jugoslovensko-nemački {rgo- pregovori između nas i Nemač- | nas košta kilogram 6 do 8 d S
утавја исоуог ке ха обпоун Шоомшеков ис0- iznosi dakle prema našim cenama u zemlji preko 300% od vredмога. Međutim ovi su odloženi.) nosti robe. To se zove prohibicija.
syar aaa Dar rrprErarE=z—ı x + il А 5 5 e о а
Nemačka vlada smatra da пета Za mas gornje povećanje catma је simptomatično. - Sve
prava da stvara svršen čin u oblasti trgovinske politike, pošto se ! više dolazimo do zaključka da u koliko više nemačke vlade. idu 5. marta obavljaju izbori za Rajhstag, koji mogu dovesti do | u desno, u toliko su veće pristalice agrarmog protekcionizma. promene vlade i gledišta na trgovinsku politiku. Kako pak prvih Kao što smo već ranije pokazali, mi imamo samo nekodana meseca marta jstiče današnji postojeći ugovor, to su Se |iiko izvoznih artikala u Nemačku od kojih su najvažniji. bakar, obe vlade sporazumele da se ovih dana pregovata u Berlinu 9 | drvo, jaja, kukuruz ili žito, živina i kudelja. Naš centralni artijednom privremenom UgOVOTnoni staniu (modus vivendi) које | ка! зи јаја, а оп је ба5 опај zbog koga je otkazan ugovor ı na će trajati sve do sporažuma o movom UgOVOTU. )l koji cilja nemački agrarni protekcionizam. |
Mi smo u prošlom broju tvrdili da je Nemačka zemlja
Sasvim je razumljivo što današnja nemačka vlada snia- || | | a nas. Naš se izvoz u Nemačku
tra da treba da ostavi odrešene ruke vladi Која će se обга2о= najvećeg izvoznog potencijala z O) Dači vati posle izbora. Ali ona u tome nije коптеп џепа, jer je | može da udvostruči za kratko vreme „pod povoljnim O M pre nekoliko dana izvršila dalekosežne promene u opštoj ca- režimom. Sve zavisi od Nemačke. Ali s obzirom na VO Visorinskoj tarifi. Gotovo udvostručene su carine ma rogatu marvu,! kog agrarnog protekcionizma u Berlinu mora se А ovce, svinje, sveže meso i mast. ! ako mijedan od tih artkala da mi modus vivendi neće moći tako јако да 5е 0 5 с ne spada u sferu našeg današnjeg pa ni budućeg izvoza i Ne- ; zemija nu OVim pregovorima ima jaču poziciju jer je naš trgovinmačku, ipak је interesantna visina novih carinskih stavova. Na ski bilans sa Nemačkom pasivan, a. 10 је danas Pi ОИ volove iznosi nova carina skoro 10 'din, po kgr,, dok se kod u trgovinsko-političkim pregovorima. Mi ćemo najmanje biti u
==