Narodno blagostanje
| ____ март 1933. дањој пракси ове се златне девизе нису, што се каже, ни
"окренуле у Лондону, него су претворене путем Интервенци-= оног фонда у злато и због тога имамо нагли пораст златне резерве Енглеске банке, која се овако кретала:
18. јануара 1933. 1243 мил. фунти
20 128,1 » 1 Пе 130,8 5
8: “ 131,6 > JI > 136,7 " 20. 146,7 ip
- - Само дакле од 8. до 22. фебруара златна резерва по-
већала се за 15,1 милиона фунти. Садашња резерва је за 2,5 - милиона фунти већа него што је била 14. децембра. Тиме је више него компензиран одлив злата у децембру за плаБање ратног дуга Америци и ако у износу од 146,7 милиона фунти нису урачуната енглеска златна потраживања у Њујорку. · Претварајући француске и америччке девизе у злато, Енглези се ограђују од златног девизног важења, које је у прошлом периоду привредног полета омогућавало. међуна-, родну кредитну инфлацију. А баш су Енглези. били највећи, његови поборници, Сад се они угледају на француски пример , а скупљају ефективне златне резерве. И ако је министар финансија Невил Чемберлен изјавио, да се садашњи прилив
00 БЛАГОСТАЊЕ
Страна 167 600—700 хиљада отпада на пољопривредне, а остатак па остале раднике.
(O техничком провођењу закона стара се око 900 осигуравајућих благајни, чија је централна финансиска институција т. зв. Сајззе де Сагапне. Она је дотирана износом од 540 милиона франака из редовног буџета, једним доприносом Банк де Франс и једним делом приноса од таксе на игре у касинама. Државни допринос за осигурање пољопривредних радника износи сада 180 милиона франака на годину.
Међутим финансиске конзеквенције закона о социјалном осигурању показаће се тек после 1935. Закон наиме предвиђа да сваки осигураник изнад 55 односно. 60 година после 5 година осигурања, дакле после 1935. има право на пензију због старости. Један осигураник прве категорије на пр. који има годишњи приход од 1800 франака ужива после 5 година пензију од 600 франака годишње. Међутим, такав осигураник плаћа за тих 5 година укупно 720 франака, тј. 144 франка на годину. За његове уплате он се на тај начин 'одштети за нешто више од годину дана. Осим тога законом је гарантована и стална пензија у случају инвалиди-
тета. Узме ли се у обзир број осигураних, онда се може за- |
"мислити колика ће средства захтевати Франвуско социјално | осигурање за коју годину.
Што се тиче финансиске централне институције соци-
злата и страног капитала у Лондон има захвалити ванредној :јалног осигурања Сајззе де Сагапне ова ће услед својих веситуацији у Њујорку и Паризу, и да се према томе има сма- | ликих дотација почети да игра важну улогу као резервоар трати пролазне природе, јасна је намера Енглеза, да повећа- | капитала. Сада још потпада под контролу Министарства њем своје златне резерве појачају своју међународну позици- рада. Међутим, изгледа да су у њеном раду примећене у ју, тим пре што предстоје важне међународне конференције, , задње време извесне неправилности, па постоји план да се на којима ће Енглеска донекле имати улогу оптуженог. Само она уведе у састав Сајзе дез Depois et Consignations. Jloако Лондон успостави своју некадашњу атрактивну снагу за: душе изгледа да водство ове задње не жели да прими овај
међународни капитал, моћиће да појача своју међународну, улогу, коју су му од рата били одузели Њујорк и Париз.
Па и ако још нема никаквих знакова који би дали закључити да ће се Лондон ускоро вратити златном важењу, ипак је ова нарочита пажња која се поклања злату врло карактеристична. Интересантно је напоменути да се после смирења на тржишту акција златних рудника у Лондону с енглеске стране на тржишту капитала у. Њујорку нарочита пажња посвећује папирима са златном клаузулом. А то је потпуно у складу са горњом златном политиком.
За сада се још не може видети како ће Енглеска банка искористити ову повећану златну резерву, али према лондонским вестима изгледа, да ће се ударити путем појефтињавања и проширења кредита, којим би се у првом реду имала користити енглеска народна привреда, а не као што је лањске године обилност капитала искористила држава у сврху огромне конверзије државних зајмова. Том су приликом приватна предузећа остала кратких рукава, јер је за конверзију њихових облигација постојала забрана. уениетнииакевитножне 46664 ови предлог садашњег вакона о социјалном осигурању у Француској био је поднет парламенту у год. 1921. Али тек после многих измена, допуна и великих партиско-политичких натезања закон је усвојен у априлу 1928. Доношење закона ишло је тешко нарочито због тога што се предвиђало и осигурање пољопривредног радништва, на шта сељаци нису хтели да при-
Финансиска база француског осигурања
· НОВИ терет на главу.
| (Овај закон о социјалном осигурању донесен је у периоду привредног полета, па су и његове финансиске конзеквенције посматране кроз ружичасте наочари. Постојала је и воља за што јачим социјално-политичким ефектом тог | закона. Али данас се социјални терети у свим земљама наГрочито тешко осећају. Буде ли се привредно стање још и "даље погоршавало биће све теже и ако све потребније одржати социјално осигурање, јер економски елементи дероги| рају социјално-политичку вољу. Тако ће бити и у Францу1 ској са провођењем овог закона, оно ће зависити од развоја привреде.
пежвеенртианиЕ ние и Као све остале аграрне земље
тако је и Мађарска тешко погођена падом цена пољопривредних производа. У последњој години тај је пад износио 25%. Сва настојања да се пад цена спречи интензивирањем извоза пропала су због аграрно-протекционистичких мера увозних земаља. Извоз пољопривредних производа пао је у прошлој години како у погледу количине тако и у погледу вредности на најнижи ниво од, краја рата, То се види из пада целокупног извоза од 461 милиона пенга у првих 10 месеци 1931. на 265 милиона у одговарајућем периоду 1932. Мађарска је морала свим средствима да ограничи увоз због помањкања девиза. Био је забрањен увоз. великог броја текстилних производа, израђевина од гвожђа и метала, извесних машина и електро-техничких артикала, ке-
Аграрна криза изазива општу индустриску кризу у Мађарској
Korez TA IVE a ar CTESPRR URA prir em unum ra rain
стану. Дошло је дакле до компромиса. Пољопривредни рад- микалија и производа од дрвета. На тај начин прилагођен је
ници и ако уживају иста права као и радници у индустрији и трговини плаћају само око 20% премије, док остатак плаћа
држава. Закон је ступио на снагу у фебруару 1930. и пред-.
увоз минималном извозу. У првих 10 месеци 1931. увозила је просечно на месец 45, а у 1932. само 27 милиона пенга.
У првом моменту изгледало је да ће од ограничења
виђа · осигурање против болести, инвалидитета, старости и увоза. профитирати домаћа индустрија. Она је покушала да смрти, Број осигураних износи данас око 9 милиона, од чега |попуни празнине настале ограничењем увоза, У истини: ма-