Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 187

18 март 1933.

ograda da u pogledu otkaza stanova i maksimiranja kirija mogu izdati svoje uredbe sa zakonskim sankcijama. Zatim, da svi prazni stanovi i lokali, prazni zbog velike kirije, podleže drugog meseca dvostrukom, trećeg trostrukom i t. d. oporezivanju, kao i dozvolu za prinudna udruženja stanara i kućevlasnika.

— „Dom miiosrtđa” a Zagrebu izdao je 1032 god: 800 hiада besplatnih obroka, za koje je izdata svota od 750 hiljada dinara. .

— Ministar socijalne politike doneo |e uredbu o izmenama i dopunama uredbe o organizaciji posredovanja rada, prema kojoj se osniva u središnoj upravi kao njen upravni organ, centralni odbor, sastavljen od 15 članova, koje delegiraju poslodavci i radnici. Centralni odbor odobrava proračune javne službe posredovanja rada, stope pomoći, zajmove za radničke staпоје 15 а.

— У предлогу енглеског буџета за 1933./34. предвиђено је 21 милион фунти за потпомагање незапослених.

ТРГОВИНА

— Четири бечке фирме за увоз жита закључиле су посредством Холандије набавку 75 хиљада квинтала аргентинске пшенице. Лиферација ће се извршити преко Црног Мора. Цена франко Беч износи око 17, док најјефтинија мађарска пшеница кошта у Бечу 18 шилинга по квинталу.

— Спољна трговина Пољске показује у месецу фебруару велики пад. Увоз је био 77,6 мил. злоти у децембру, 64,7 милиона у јанрару и 55,9 милиона у фебруару. За исто време пао је извоз од 92,9 милиона злоти у децембру на 71,4 милиона а у јануару и на 66,3 милиона у фебруару. Према децембру износи пад код увоза 28,2 а код извоза 28.6%.

— Према званичним руским подацима износио је извоз у 1932. год. 568,5, а увоз 693,6 милиона златних рубаља,

ИНДУСТРИЈА — U fekstiinoiX industriji Dravske banovine broj zapjslenih radnika kretao se:

1926 god. 5.000

1927 god. 6.000

1928. god. 7.240

1930. god. 9.125

1931. god. 8.300

1932. god. 8.830 na početku a na kraju 1932. god. 9.425

— Између Бугарске и Конзорција фабрика вагона средњеевропских држава закључен је споразум о преузимању железничког материјала са стране Бугарске у замену за дуван у износу од 1,1 милијарде лева. Материјал се има излиферовати у року од 2, а дуван у року од 6 година. 60% порученог материјала лифероваће немачке, а остатак фабрике осталих држава: Аустрије, Мађарске, Чехословачке, Француске и Белгије. |

— У Румунији се ради на доношењу новог закона 0 производњи шећера. Оснивање нових фабрика морало би се забранити. Постојећим фабрикама имале би се наметнути извесне обавезе. Фабрике би имале тражити посебну дозволу за рад за коју годишња такса. износи 50 хиљада леја. Фабрике које не раде 3 године губе право на дозволу а за те три године плаћа се повећана такса за дозволу. Уговор 0 постојећем картелу фабрика шећера истиче 30 априла ов. год. До сад није успело да се продужи и изгледа да ће картел пропасти.

· ПОЉОПРИВРЕДА | — Ministarstvo poljoprivrede povisilo je cene za Otkup svile i Direkcija državnog svilarstva u Novom Sadu će plaćati za: prvoklasne svilene čaure 12; za drugoklasne 6 i trećeklasne 2 dinara po Кот. |

— Ministarstvo poljoprivrede i Banska uprava u Novom Sadu odobrili su po 500 hilj. dinara za suzbijanje skakavaca u severnom Banatu, a za suzbijanje šljivine vaši u nekini srezovima Šumadije 400 hilj. dinara.

— Ministar poljoprivrede odobrio je kredit od 500 hiljada dinara za kupovinu semena od 'konoplja u Italiji.

|САОБРАЋАЈ

— Губитак белгијских железница износи у 1932. год. 287 милиона белг. франака. У целости је покривен из резерви.

— Međunarodna konvencija o fiskalnom režimu stranih automobila, koja je zaključena u Ženevi 30 marta 1931. god. između raznih država, ozakonjena je код паз 15 Тебтцата 0. 2. Ona za godinu oslobođava plaćanja poreza ili taksa strana VOzila koja privremeno saobraćaju na našoj teritoriji. Od ovoga oslobođenja isključuju se vozila koja služe za prevoz drugih lica, kao i ona za prevoz robe.

— Објављени су возни редови на Дунаву за годину 1933. Број линија остао је исти као у прошлој години.

— Уред за обрачунавање у међународном железничком робном промету у Берлину искључио је Румунију из тог обрачунавања због дуга румунских железница том уреду у износу од 1 милиона марака. Исти спор настао је и са бриселским уредом, где се ради о румунском дугу од 700 хиљада белга. Ове износе није могла да плати румунска управа железница због немања девиза. Сад се воде преговори између Управе железница, румунске Народне банке и ових уреда за обрачунавање како би се могла извршити исплата ових дугова и поновно примити Румунија у те уреде за обра-

'чунавање.

КРИЗА | — Kod berze rada na Sušaku prijavilo se prošle godine 0700 nezaposlenih radnika, а od tih 8750 (90%) muškaraca i 951 (10%) ženskih. Najveći broj prijavljenih zabeležen je u januaru, a najmanje u decembru. Zaposleno je 318 osoba (ili svega 3,28%). Pomoć u novcu dobilo je 5680 lica u iznosu 440 hiljada dinara, a 6040 уохле Капе u vrednosti od 285.200 dinara.

— U februaru o. g. bilo je u celoj državi 35 stečajeva

prema 78 u istom mesecu prošle godine i 44 poravnanja pre-

ma 192. — Fabrika kvasca и Меси kod Ljubljane obustavila je rad. Zaposljavala je 80 radnika.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА .

Скупштине и зборови.

20. марта: „Пира' д. д. за промет инд., рударских и аграрних потреба, Загреб (ред.).

21. марта: Ф. Ледицки и друг д. д., Загреб (ред.).

23. марта: „југсславија“ отпремничко д.Д, Сисак

(ван). — Хрватска католичка штедиона д. д., Нова Градишка (ред.). — Виноградарско и пољопривредно д. А, Загреб (ред.).

24. марта: Дољно-Миховачки млин на ваљке д.д, Загреб (ред.у. — „Гранум“, трговачко д. д., Загреб (ред). = Складишно и отпремничко д. д., Загреб (ред.). — Јадранско-приморско баукситно д. д., Сплит (ред.).

25. марта: Српска привредна банка д. /., Загреб (ред). — Сремско господарско д. д. за сађење шећерне репе, Илок

(ред.). — Прва хоргошка штедионица д. д., Хоргош (ред.).

— Словенска банка уч. спол. д. д., Петровац (Бачка) (ред.). 26. марта: Самоборска штедионица д. Д., Самобор (редовна). — Штедионица за Бановину д. Д, Глина (ред.). —

'Пучка штедионица д. д., Копривница (ред.). Прва дионичка

штедионица, Дубрава (ред.). — Хрватски Дом д. д., Осијек

"д. д. (ред.). — Беловарска штедионица д. До, Беловар (ред.),