Narodno blagostanje
Страна 186 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ "Бр. 12 НОВЧАРСТЕО 28,858.000 дин. и приходи 24,238.000 дин. Мањак од 4,620.000
— Чехословачка Народна банка није хтела да измени односно прими на име плаћања чехословачке новчанице! од 5000, 1000 и 500 круна које су јој презентирале стране банке са мотивацијом, да се ту ради о новчаницама које су блужиле за извоз капитала из земље и којег она хоће да спречи.
— Генерални директор Банка Комерчиале Италиана Јозеф Теплиц отступио је са свог положаја, што се тумачи на разне начине. Међутим највероватније је, да је он одступио због тога што је та банка после преноса њених индустриских интереса на посебни конзорцијум постала чиста депозитна банка а Теплиц је био специјалиста за послове са BH мустријом. Он и даље остаје у Управном одбору банке и поклониће главну пажњу пословима конзорцијума за 00 стриске интересе горње банке.
— Главна скупштина Банке за међународне образупе у Базелу одржаће се 8. маја ов. год.
— Zadružnoj banci d. d. a Splita, koja je и likvidaciji, Otvoren je stečaj. |
— U Zagrebu je osnovana Zanatska štedna i kreditna za-” druga. |
= та о Мобтшаге Капџапо emituje novi 5%-tni zajam |
po 08%. Iznos zajma namenjen je potpomaganju industriskih 10684, a mpaxone од 10857 милиона франака.
preduzeća.
— Đaninijeva Trapasamerika Morporešn pokazuje u 1932 ток д писали драконским повећањем
dobitak od 8 miliona dolara odnosno 34 centa po akciji prem & centa za god. 1931. \
|
|
дин. покриће се 60% наметом на непосредни порез. — Преговори које је г. Мушанов водио у Паризу и
Лондону са имаоцима предратних бугарских зајмова о ре-
визији уговора о валоризацији остали су безуспешни,
— Белгијска влада емитоваће у Холандији и Швајцарској један 5%-тни зајам у износу од 500 милиона белг. фр. са роком од 55 година по 92% за консолидацију краткорочних дугова државне благајне. .
— Румунска државна благајна дугује румунским градовима износ од око 2,5 милијарде леја.
— Шведска влада намерава да за финансирање јавних радова изда зајам од 160 милиона круна. Прва транша од 50 милиона уз 4% по 97% са роком од 25 година већ је емитована. | — Румунска влада ремитовала је лондонском финансиском агенту потребне износе за исплату купона 4% зајма од 1922, који доспева ! априла.
—- Лондонски финансиски агент бугарског 5%-тног гзаписа од 1902 јавља да је примио само 40% од уговорених 56% за службу горњег зајма. За остатак издаће се скрипти.
— Белгијски буџет за 1933/34 предвиђа расходе од Према томе „предвиђа. се суфицит од 173 милиона. Дефицит буџета од о 2 милијарде франака покривен је како смо о томе већ непосредних и посредних пореза.
— Швајпарска савезна влада израдила је предлог 34-' ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
кона о контроли банака. Предвиђа се установа заклетих ревизора. Такође и извоз капитала имао би се регулисати законом. За емисију страних зајмова биће потребна дозвола министарства финансија.
—__ Због кризе долара опет се покреће питање шта ће бити са валутама које су још везане за злато. Одговорни фактори у тим државама су задњих дана у више наврата положили поновно завет верности златном важењу. Ситуација новчаничних банака држава са златном валутом изгледала је око 10 ов. м. овако: }
Француска Холандија Швајцарска
- мил. фр. мил. фор. мил. шв. фр. Оптицај новчаница 83986 932 1503 Дуг по жиро-рачунима 18457 319 1138 Златна резерва 81017 1023 2566 Девизни сток 4248 15 12
Девизе су дакле готово сасвим претворене у злато. Упадају у очи велики износи на жиро рачуну. То је мера предострожности банака за ликвидност, која је нарочито због нестабилности лутајућих капитала од велике важности.
— За финансиског саветника аустријске Народне банке наименован је г. Машпсе Frčres.
— Претседник Швајцарске Народне банке проф. Бахман изјавио је да Швајцарска остаје при златном важењу, али да ће се у будуће поклонити нарочита пажња појефтињавању и проширењу кредита.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Аустријски буџет за 1932. год. закључен је са дефи- |д цитом од 14,73 милиона шилинга. У накнадном буџету за 1932. год. било је предвиђено 1964,04 мил. расхода и исто толико прихода, Стварни расходи износили су 1919, 54, а приходи 1904,81 мил. шилинга. Лични расходи износили су 708,27, материјални 1205,43, а инвестиције 5,84 милиона шилинга.
— Прорачун Осека за 1933. годину износи: расходи
— Између Аустрије и Пољске закључен је преференцијални уговор. Аустрија добија једностран преференцијал за извесне индустријске производе, а Пољска контингенте у висини прошлогодишњег извоза у Аустрију за угаљ и свиње. Уговор ће ступити на снагу кад га прими Друштво народа и државе које имају највеће повлашћење у Аустрији односно Пољској.
—_ Трговински преговори између Данске и Енглеске прекинути су. Енглеска је нудила Данској контингент за 63% досадашњег увоза сланине уз услов да се ова обавеже да ће 85% угља увести из Енглеске. Данци су тражили олакшице за све пољопривредне производе, али ове Енглеска није могла да даде услед обавеза према доминионима.
— У Аргентини је основан саветодавни одбор за спољну трговину.
— Неки норвешки листови залажу се за царински савез између Норвешке и Шведске, али се са шведске стране ти предлози примају сасвим скептично, због тога што су обе земље сличне привредне структуре и што се због тога не би могао знатно интензивирати обострани трговински промет. | a) СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Француско социјално осигурање исказује у буџету за 1933. год. кредит од 925,9 милиона франака. Број осигураних износи 10 милиона 268 хиљада. Од тога су 9 милиона 229 хиљада радници у индустрији и трговини, 898 хиљада пољопривредни радници и 140 хиљада осталих, Оптерећење
државе за сваког пољопривредног радника износи 269, а за остале по 58 франака.
— Дефицит Окружног уреда за осигурање радника у Осеку за 1932. год. био је 300 хиљада Jana према! 3,5 MH-= лиона у 1931. год.
— Savez stanara iz cele države podneo: je nadležnim pre= stavku u kojoj traži: ovlašćenje za banske uprave i Upravu Be=