Narodno blagostanje

Страна 184

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 12

odnosno 35,6%, dok su prihodi od soli porasli za 1,40, a razni za 46,18 miliona dinara.

Upoređenje budžetom predviđenih i Taktički ostvarenih prihoda u januaru i deset prvih meseci tek. budžetske godine daje sledeću sliku:

o 28 > 08 | но 2 __ 532 = | -- POO O = GB 55 ЗЕ 2=8-— 6 55- ЧЕ u milionima dinara Duvan 14250 99,15 _—__ 43,35 1425.02 1152,12 ___ 272,90 So 18:02. 1564. __ 238. 18027, 10760. | 1,45% Petrofej „1136 12,71 | 1,35 113,58 |10/83 ___ 215 Žižice 1054 #35 —m' 349 10541. 9666 —_- 19,35 Hartije za cigarete 875 362 ” 213 3758 406: __KO 269 Raz. prihodi 2,08 6,60 — 452 2083 5194 + 351. Svega 193.27 145,07 43:20 1032,09 16938,1, ___ 209,93

Prema budžetom predviđenim prihodima za mesec januar od 193,27 miliona dinara ostvareno je 145,07 miliona. To je za 48,20 miliona dinara odnosno 24,9% manje. Za prvih deset meseci tek. budžet. godine bilo je predviđeno 1932,69 miliona dinara, a ostvareno je 1633,31 miliona dinara 1. |. 290,38 miliona dinara odnosno 15,5% manje. Prihod od duvana podbacio je u januaru za 43,35 miliona odnosno 30,4% prema predviđanju, onaj od soli za 13,8%, od žižica za 30% i od hartije za cigarete za 58,7%, dok je prihod od petroleja 'bio veći za 11,8%, a razni prihodi za 3 puta. Za period od 10 meseci prihodi od duvana manji su od predviđenih za 272,90 miliona dinara „odnosno 19,2%, od petroleja za 2,4%, od žižica za 18,4% i oni od hartija za cigarete za 53,6%. Ovako veki manjak kod ovih prihoda masftupio je nešto usled smanjene potrošnje ali u glavnom usled vrlo razvijenog kriomčarenja fih artikala gotovo u celoj državi, Kod soli i kod raznih prihoda ostvareni su viškovi.

Privatno pravo poznaje u slučajevima gde dužnik ne može da ispuni svoje obaveze prema poveriocima osim stečaja i instituciju poravnanja. To znači da poverioci dragovolino odustaju od jednog manjez ili većeg dela svog potraživanja da bi na taj način spasli ostatak. Poravnanje je povolino za dužnika ako se time dugovi prilagode njegovom kapacitetu i izbegne bankrotstvo. Kod državnih dugova takvo poravnanje je vrlo retka pojava. Ovde me postoji institucija kao što su sudovi u privatnom pravu, 'koja bi poveriocu savetovala poravnanje. Osim toga teško je utvrditi sposobnost plaćanja jedne države, dok je u slučaju pojedinca dosta lako. Zbog toga se poverioci države uvek nadaju, da će pobolišanjem privrednih priika doći u mogućnost da naplate u potpunosti svoja potraživanja. Vrlo su retki slučajevi da su poverioci država pristali na smanjenje svojih potraživanja. Uprkos tome da-

Novi putevi inostranih javnih zaimova

nas svi ekonomisti znaju da najveći deo dužničkih država nije.

više u stanju да plati svoje dugove. Međutim, izgleda da ćemo uskoro imati jedan slučaj gde su poverioci pristali na dalekosežnu redukciju svojih potraživanja, naime između Brazilije i njenih poverilaca iz Sjedinjenih severoameričkih država. Brazilijanski finansiski stručnjak Averal predložio je svojoj vladi u ime min. finansija predlog o znatnoj redukciji kapitala i kamata za brazil. dugove na koje su pristali ı severo-američki poverioci. Glavna ideja plana je, da moratorijum transfera i vršenje službe

: oj : = \ zaimova u domaćoj valuti na posebne vezane račune kod mov-~!

čanične banke samo privremeno olakšavaju platežni bilans. To nisu konačna pomoćna sredstva. Naprotiv. Situacija platežnog bilansa po ukinuću moratorijuma transfera biće još teža. Računa

se da bi po svršetku moratorijuma transfera u junu 1934 trebalo translerirati u inostranstvo na ime službe zajmova 28,4 miliona funti. To je nemoguće, jer je i moratorijum transfera morao da se uvede zbog male aktivnosti platežnog bilansa, koja je od · 1922 do 1931 iznosila oko 2 miliona funti godišnje. Novi plan predlaže ponovno fransferiranje iznosa za suužbu dugova i uki' danje svih deviznih ograničenja. To će biti omogućeno ako se reducira iznos duga i visina kamata. Iznos pojedinih dugova biće · smanjen za 50—80% i to prema sposobnosti odnosnog dužnika ı (državni savez, države, opštine) i prema sadašnjem kursu bra· zilijanskih zajmova na stranim berzama. Oni su se kretali krajem 1932 od 18—34% za zajmove državnog saveza, od 1—30% za zajmove država i od 0,—45% za opštinske zajmove. Za zajmove državnog saveza i nekih većih država predlaže se novi paritet od 50%, za zajmove najvećeg dela opština 45%, a za zajmove nekih manjih država samo 20—35%. Osim toga ima da se provede opšta redukcija kamata za sve zajmove. Kamata će iznositi:

od 1934—36 2% 37—39 3%

40—42 4%

posle 43 4,5%

Amortizacija ima započeti tek 1943 i fo po 1% godišnj-. Iznosi sakupljeni na računu fransfera od oko 19· miliona funti daće se Braziliji kao novi zajam garantiran jednim delom саrinskih prihoda. Plan je vrlo razuman. To je jedini način za rešenje pitanja . zajmova za veliki broj dužničkih država, jer se inflacija ne može kao i u slučaju unutrašnjih zajmova upotrebiti, pošto zajmovi na :· strani sadržavaju redovno zlainu odnosno valuinu klauzulu. No · do sporazuma između poverilaca i. dužnika neće u najviše slučajeva doći tako lako kao ovde. Ali u tom slučaju uslediće prisilno prilagođavanje duga platežnoj sposobnosti dužnika putem bankrota. Jer malo je verovatno, da bi i u slučaju oživljenia privrede aktivne stavke platežnog bilansa (aktivni saldo irg. bilansa, prihodi od brodarstva, emigrantske doznake itd.) bile toliko jake, da osiguraju potpuno vršenje službe zajmova.

Француски парламент изгласао је закон о искивању никленог новца од 5 франака у износу од ! милијарде фра нака. Тим поводом поново се повела дискусија о новцу за поткусуривање, јер то питање у француском новчаном систему није још дефинитивно ре-

Искивање никленог новца у Француској

i ar ra SEAN Ir Ir Ia mr mr

|ушено. Француски закон о новцу од 25 јуна 1928 био је

одредио, да се до 31 децембра 1932 имају повући из оптицаја новчанице Вапдце де Егапсе од 5, 10 и 20 франака и заменити сребрним новцем за поткусуривање у номинали од 10 и 20 франака. Контингент овог новца био је одређен на 3 милијарде франака. Будући да до 31 децембра пр. год. услед техничких и финансиских разлога није било исковано више од 1400 милиона сребрног новца рок за то искивање односно повлачење малих новчаница продужен је за 2 године. Међутим било је потребно да се реши и питање искивања комада од 5 франака, јер оно није решено законом о новцу. Француска скупштина је дакле сад одобрила иски|вање тих комада и то из никла, а не из сребра како је то са |разних страна предлагано. Баш та одредба, да се комади од 5 франака искују од никла била је повод, да се влади пребаци чиста фискалистичка тенденција. Међутим тачно је да постоје крупни фискални интереси, да се место сребра узме никел, али под данашњим околностима, каже влада, требало је и са гледишта новчаног система да се даде предност никлу. Државни приходи од искивања тог новца износе 900 "милиона франака. То је један од најглавнијих ванредних прихода у садашњем владином финансиском плану. Ту се за"право ради о једном бескаматном зајму. То је државни