Narodno blagostanje
| |
новца за поткусуривање од 3 на 4 милијарде.
18 март 1933.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 185 _
изванредни приход који не погађа ни пореске обвезнике ни оне који имају примања од државе. Кад би се комади од 5 франака исковали од сребра добитак би износио додуше 768 милиона франака, али по закону о новцу 2), ишле би у корист Caisse Фатогнвзешеп!, а само 256 милиона франака у корист државе. Дакле сасвим је разумљиво да се влада одлучила за ово прво.
Посматрајући ствар са монетарног становишта мора се најпре приметити, да се новим законом повећава контигент Код новчаничног оптицаја од 83 милијарде контингент од 4 милијарде новца за поткусуривање је врло мален. Код нас износи 1 ми-
лијарду на новчанични оптицај од 4.600 милиона динара, а
у Немачкој 1450 милиона марака на новчанични оптицај од 3400 милиона марака. Оба та случаја не могу се дакле уопште упоредити са француским. Тачно је да би комад од 5 франака од сребра био услед мање тежине нешто практичнији. О могућности иифлације новцем за поткусуривање не маже бити говора док важи одредба о ограничењу њихове либеративне снаге, инфлација се може проводити само валутарним новцем. Додуше тај се аргумент у Француској и не употребљава. Постоји међутим један други аргумент, којим влада нарочито правда овај поступак, а то је тезаурирање
једног великог дела сребрних комада од !0 и 20 франака.
Тезаурирањем тог новца долази до контракције која у мко-
том омета мали платежни промет. За никлене комаде од 5
франака не постоји опасност тезаурирања и на тај би начин успело трајно попунити ову празнину насталу услед тезаури-
рања. У сваком случају фискални интерес слаже се потпуно,
са монетарним.
Mađarska bi mogla više nego ijedna druga država da izvuče koristi od Tardjeovog plana, jer je njena spoljna trgovina do sada vrio jako tendirala prema 'državama naslednicama. Pre krize t|. 1928 gotovo dve Trećine ma-– đarskog izvoza išlo je u te zemlje, a iz njih je ona uvozila više od 50% svog celokupnog uvoza. Ali u toku prošle godine, deiimično i pre, nastojala je da svoju spolinu trgovinu orijentiše prema onim zemljama s kojima je u dobrim političkim odno„sima, naime prema Itaiji, Austriji i Nemačkoj. Na odnose sa Malom Antantom polagala se sve manja važnost. Najjasnije se to pokazalo u drugom carinskom ratu sa Čehoslovačkom. Posledica toga bio je pad mađarskog izvoza u Čehoslovačku од 16,8% u 1931 na samo 4,39% u 1932. No mora se konstatovati, da je ova preorijentacija bila vrlo štetna po mađarski izvoz. Sa Au-
Težak spolino-trgovinski položaj Mađarske
ZOO SLS Ратна
„strijom bila su zaključena doduše dva preferencijalna ugovora.
Prvi u letu 1931, čiji je neuspeh prouzrokovan suviše kompliciranim mehanizmom. Sledilo je dugo bezugovorno stanje. Takođe i drugi, koji je zaključen krajem prošle godine, počinje se u Mađarskoj oštro kritikovati, naročito zbog izvoza stoke u Austriju. Po ugovoru vezan je mađarski izvoz stoke u Austriju na uvoz austrijskog drveta, koji ie obzirom na vrlo niske cene u Mađarskoj skoro nemoguć. Trgovinski promet sa Ialijom ne razvila se takođe kako se očekivalo. A prema Nemačkoj nalazi se Mađarska u istom položaju kao i mi. Nove nemačke agrarne carine onemogućuju uvoz iz Mađarske. A i u 11 meseci proš!e godine bio je aktivni saldo sa Nemačkom samo 33 prema 64 miliona penge u odgovarajućem periodu 1931. Nije dakle nikakvo
čudo, da ova trgovinska preorijentacija nailazi svakim „danom i
na sve jaču kritiku. O zahtevu da se prema Nemačkoj upotrebe.
represalije pisali smo više puta. Takođe prebačeno je nedavno vladi u parlamentu sa sfrane nacionalno opozicionih stranaka, "Фа је napustila politiku dosadašnjih vlada i time doprinela skla·panju novog 'pakta Male Antante. Vođa seljačke stranke Tibor
fon Ekhart prebacio je vladi da su se odnosi sa Francuskom pogosšali, a i oni sa državama Male Antante da su vraćeni za 12 godina unatrag. Sta više u štampi se pojavljuju glasovi i iz redova vladinih ljudi, koji zahtevaju intenziviranje privrednih odnosa sa zemljama Male Antante.
Protekcionizam je bezobziran i nemilosrdan, on ne pravi nikakve razlike po političkim simpatijama. To je žalosna konstatacija do koje je došla Mađarska posle nadčovečanskih napora za iznalaženje Tržišta za svoju robu.
Rrernprunrromre==ı eE ===55=== | Mi smo u toku ovih zadnjih штеNovi irancuski državni zaiam
seci pažljivo pratili razvoj biu-
žetske krize u Francuskoj i o tome pisali. Kako je poznato uz тамоузки АуапаезНпи изре!о je vladi g. Daladjea da izdejstvuje jedan palijativni finansiski program, koji jedva da pokriva polovinu deficita, koji se sa sigurnošću ima očekivati. Državna blagajna mogla {e lako i uz vrlo povoljne uslove da plasita ogromne iznose blagajničkih zapisa radi pokrića deficita . G. Eriova vlada imala je ovlašćenje da izda 7,5. milijardi, a ona g. Pol-Bonkurova 5 milijardi zapisa. Deficit iz prošle tri godine u iznosu od preko 18 milijardi franaka pokriven je takođe na taj način. No budžetska kriza koja se nemilo otezala, veliki porast državnog letećegz duga, a i pitanje likviditeta kod banaka, koje su većinom preuzimale zapise državne blagajne, počeli su otežavati njihov plasman. Od 1 marta morala se povisiti i kamata na zapise u opticaju za prosečno 1/1—1/2%. Državna blagajna stajala je pred novim masivnim plaćanjima. Uzimanje kratkoročnih pozajmica nije više obećavalo uspeh. Vlada smatra da je pitanje budžeta bar privremeno rešeno i zbog toga se glavna pažnja poklonila saniranju državne blagajne.
Već duže vremena govori se u Francuskoj o jednom velikom zajmu. Neki su predlagali zajam za pokriće najvećeg dela deticita u novom budžetu a drugi zabrinuti pogoršanjem državnog kredita — 4 1/2%-ina konvertovana renta vatira već od 15. decembra između 90 i 93,50% — predlagali su zajam za konsolidaciju. Ovo je zadnje mišljenje prodrlo.
Sedmog marta ovlašćena je vlada da emituje za potrebe državne blagajne zajam do iznosa od 10 milijardi franaka, a 10. je objavljen dekret o raspisu prve tranše tog zajma u iznosu od 3 milijarde franaka, čiji je upis 13 ov. m. s uspehom proveden.
Uslovi zajma su vrlo teški. Kamatnjak iznosi 4 1/2%, rok 60 godina, emisioni kurs 98,50%, kod izvlačenia plaćaće se premija od 50%, zajam uživa sve povlastice kao 3%-tna večita renta i ne podleži plaćanju poreza. Zajam je obzirom na današnji kurs ostalih državnih zaimova, budžetske poteškoće i situaciju na tržištu kapitala morao da bude privlačan, jer 51 еуепtualni neuspeh emisije imao nedogledno teške posledice za državni kredit i državnu blagajnu. A po spoljašnosti je morao donekle da odgovara nedavno konvertovanoj 4 1/2%-tnoj renti. To se vidi na kamafnjaku od 41/2% i emisionom kursu. Stvarni uslovi zajma dolaze đo izražaja u premiji od 50% pri izvlačenju i oslobođenju od poreza. Realna kamata zajma je zbog toga kud i kamo veća od nominalne.
Okuražena uspehom prve tranše vlada će sigurno uskoro da emituje i ostali deo zajma.
Zajam se ima upotrebiti za pokriće ·jednogz dela letećeg duga državne blagajne koji proizlazi iz deficita ranijih godina i za osiguranje njenih obaveza, koje uskoro dospevaju.
"Tim zajmom od 10 milijardi omogućiće se glatko finansiranje u fek. budžetskoj godini. Ali time nije uklonjen stalan problem budžetske ravnoteže, koji će u buduće biti u toliko teži, što leteći dugovi zajedno sa bonovima nacionalne odbrane iznose 36 milijardi franaka. Dilema novi porezi ili štednja neće biti šteđena ni budućim francuskim vladama. ||
=