Narodno blagostanje
1 24, март 1934.
Страна 191
у
Максим Горановић, сарадник „Народног благостања“.
ХМЕЉАРСТВО У СВЕТУ И КОД НАС
| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
1 Развој наше и свешске производње хмеља. — п Наш извоз хмеља и њетове цене. — Ш Зашшишне мере и узроци кризе. — 17 Излледи хмељарсшва и њетова реншабилносш,
Т Развој наше и светске производње хмеља
Ниједан пољопривредни производ и сировина нису имали за последњих 10 година тако велике вариације у погледу производње и цена као хмељ, који је уз то и један од најтипичнијих артикала међународне размене. Наша земља се чалази међу важнијим произвођачима хмеља у Европи, а скоро целу своју производњу извози. Ниједна друга земља ни приближно није тако типично извозничка у погледу хмеma Kao наша, Стога су сви догађаји на тржишту хмеља било у земљама увозницама, било извозницама имали највећега одјека на нашу хмељарску производњу, његову трговину и цене.
ЖХмељ је за нашу земљу једна од најважнијих индустријских биљака, у чију су производњу уложени велики капитали. Тако су, према г. Тержану, дрвени стубови и жичана мрежа 1927 г. коштали по хектару 20—430 хиљ. дин. И хмељ је прошле године у нашем извозу међу ратарским производима стајао по вредности на трећем месту (после кукуруза и дувана),
УХмељ се код нас почео гајити 1884 r. M то у Савињској долини (Словенији) а 1904 г. у Бачкој. Тек у доба повољне коњувктуре (око 1925—7 г.) почео се гајити по целој Словенији, Срему, Банату и делу Хрватске. Последњих година (1929—32) услед катастрофалнога пада цена смањивала се знатно производња хмеља, локализујући се највећим делом на Савињску Долину у Бачку (НИ. Сад, Оџаци, Жабаљ, Илок, Ириг, Срем. Митровица итд.).
Засађена површина хмеља у нашој земљи је до 1928 г. расла (1921—25 г. 1.168 хектара; 1926 г. 4.132 ха; 1921 г. 8.850 ха:1928 г. 8.921 ха) а од тада до 1932 стално опадала (1929 г. 5.111 ха; 1930 г. 2.890" ха; 19581 г 22270. ха, 1932 г. 1.462 ха и 1933 г. 1.695). 1933 г. је према 1932 г. порасла за 233 ха. 1921 г. се засађена површина више него удвостручила, а 1030—32 г. се у још већој мери смањила. У Словеначком подручју до 1929 г. је постепени“ пораст, а од тада опадање, тако да је У 1932 г. засађена површина мало мања него у 1926 г. Међутим у војвођанском подручју, где је до 1920 г. она била незнатна, рапидно расте, наронито. у 1927 г., али је у 1929 т. огроман пад, који идућих година узима све катастрофалније размере, тако ла је у 1922 г. било засађено свега 326 ха, а то је према 1928 г. смањење за 6.218, односно 95%. 1933 г. је засађена површина према 1932 г. у порасту и то у Бачкој за 35%, а Словенији за 5%.
Што је производња у Бачкој јаче погођена, него у Словенији (односно Савињској долини) има више разлога: Савињски хмељ је бољег квалитета и више тражен на потрошачким пијацама, нарочито од 1931 г., кад се услед веће понуде на светским пијацама тражи само квалитативни хмељ, затим су повољнији природни услови у Савињској долини; у Жатецу код Цеља има велика модерна сушионица и магацин за хмељ задруге хмељара као и других су“ шионица у довољном броју, док је у Бачкој њихов број недовољан и много мањи, а то много значи за трговину и
спремање хмеља; Савињска долина располаже јевтинијом радном снагом, чија је употреба код хмеља, као интензивне културе, врло велика, и напослетку инвестиције су У
(Словенији биле постепеније, па и јевтиније. Хмељарници У Словенији су мање капиталистичкога, обележја. Њихова ведичина, према инж. г. Тержану кретала се 1921 г. од 0,5 —10 јутара и њом су се бавили 2200 произвођача, од којих 5,71%. cy имали око 32% од целокупне површине хмељарвика. Међутим у Бачкој, велики број је био од 20—30 јутара, па и више. . |
Засађена површина хмеља у свету износила le: 199913 г. 90 хиљ. ха. После рата до 1929 г. је расла (192125 г. 59,4 хиљ ха; 1926 г. 57 хиљ. ха; 1927 Г. 65 хиљ. ха; 10928 г. 72 хиљ. ха; 1929 Г. 72,9 хиљ. ха), а од тада опада. Америчка засађена површина. је много брже напредовала од европске, а од 1929 г. је спорије опадала. Сједињене североамеричке државе су данас, а и стално после рата на првом месту по величини засађене површине. А према информацијама, које доноси страна штампа прошле и ове сезоне засађени комплекси хмеља су огромно порасли, услед укидања прохибиције и већ кроз две године може се очекивати њихов пуни род, а бићегаим идуће године.
Укупни жетвени принос хмеља у нашој земљи растао је до 1928 г. кад достиже максимум (1921 r. 5.100 мет. п.; 1025. r. 11.061 M. u; 1926 г. 17.150 м. па; 1927 г. 37.758 M. MH и 1928 г. 52.338 м. ц.), а од тада до 1932 г. опада (1929 г. 45.653 M. mL, 1930 г. 17.568 м. по 1931 о. 1581 м i MH 1932 г. свега 8.249 м. ц.). 1933 г. према незваничним страним подацима износи 15.240 м. ц,, а према нашим званичним 14.643 м. ц, што је према 1932 г. пораст за 41%. На Словенију отпада: 1927 г. 15.853 м. ц, а Бачку 21.675 М. M.; 1929 r. 24.312 M. IH. M 21.500 M IL; 1930 г. 12.634 и 4.023 M. H.; 1031 rom. 8000 M. u. H 2.000 M. m. и 1932 г. 6.166 и 2.011 м. ш и 1033 г. 11709 м. пи 2.900 м. ц. У Словенији је прошлогодишњи род био један од најбољих (са приносом од 9,8 м. ц. по ха).
Значи, од 1928 г. до 1932 г., опао је укупни принос за преко 40 хиљ. м. ц., односно за' 86%, али се у 1933 г. поправио према претходној за 44%.
Светска и европска производња су знатно мање опале. (Светска производња опала је од 1929 г., кад је достигла максимум, са 160 хиљ. мет. ц. на 380) хиљ м. пц у [932 га у 1933 г. се повећала на 4517 хиљ. м. п., те се изједначила са приносом у 1931 г. Према подацима страних хмељарских организација европски целокупни принос (без Русије и Енглеске) достигао је максимум 1929 г., кад је износио 445 хиљ. м. Ц. и надмашио предратни (1909—1913 г.) за 90 хиљ. м. ц.; 1930 г. пада на 320 хиљ. м. ц, а 1931 г. на 230 хиљ. м. ц, (чему су допринеле неповољне климатске прилике); 1932 г. на 164 хиљ. м.ц. Пад износи од 1929 г. до 1931 г. за 215 хиљм. ц.
Према подацима Друштва народа, индекс светске производње хмеља (1909—13.— 100) износио је: 1925 г. 90; 1626 г. 99; 1927 г. 98; 1928 г. 98; 1920: r. 125; 1930 г. 94; 1931 г. ТА; 1932 г. 62, а 1933 г. 75 (према незваничној процени). | | Највећи европски произвођачи хмеља су Енглеска, Немачка, Чехословачка и Југославија.
Производња хмеља од 1929 г. до данас има два пе_риода: један до 1931 г., када је општи и врло јаки пад у